Ljudi širom sveta ovih dana preživljavaju toplotne talase, između ostalog i onaj koji je nedavnos tigao u Srbiju - Lucifer. Ovaj talas doveo je do smrtonosnih požare, koji su nastali kao rezultat klimatskih promena. U Velikoj Britaniji i delovima Evrope su ovog meseca zabeležene temperature iznad 40 stepeni Celzijusa, što je dovelo do prekida transporta i nestašice vode.
Emisije izazvane sagorevanjem fosilnih goriva zadržavaju toplotu u atmosferi od početka industrijske ere. Ova dodatna toplota nije ravnomerno raspoređena širom sveta i izaziva ekstremne vremenske prilike.
Ukoliko se globane emisije ne smanje, ovaj ciklus će se nastaviti. Evo četiri načina na koja klimatske promene menjaju vremenske prilike, piše BBC.
Da biste razumeli uticaj malih promena na prosečne temperature, zamislite ih kao zvonastu krivu sa ekstremnom hladnoćom i toplotom na oba kraja i najvećim delom temperatura u sredini.
Extreme weather: What is it and how is it connected to climate change? Matt Taylor explainshttps://t.co/JzF3G278yF
— BBC Weather (@bbcweather) July 21, 2022
Mali pomak u centru znači da više krivine dodiruju ekstreme i tako toplotni talasi postaju sve češći i ekstremniji. Temperature u Velikoj Britaniji su ovog meseca prvi put dostigle 40 stepeni Celzijusa.
Stručnjaci procenjuju da je ekstremna vrućina zabeležena tokom poslednjeg toplotnog talasa sada devet puta veća zbog klimatskih promena. A stvari bi mogle da se pogoršaju.
„Za nekoliko decenija ovo bi moglo biti prilično prohladno leto“, kaže profesorka Friderike Oto, naučica koja proučava klimu na Imperijal koledžu u Londonu.
How are heatwaves connected to climate change? https://t.co/9YAhxFyYoK
— BBC News (UK) (@BBCNews) July 19, 2022
Met ofis je takođe istakao da toplotni talasi nisu samo ekstremniji: oni takođe traju duže. Topli periodi su se više nego udvostručili u poslednjih 50 godina. Toplotni talasi mogu biti duži i intenzivniji pomoću drugog vremenskog fenomena – toplotne kupole.
U oblasti visokog pritiska, vreli vazduh se potiskuje i zadržava na mestu, što dovodi do porasta temperatura preko celog kontinenta.
Kada oluja izobliči mlaznu struju, koja je konstruisana od strujanja brzog vazduha, to je pomalo kao da podvučete konopac za preskakanje na jednom kraju i vidite kako se talasi kreću duž njega.
Ovi talasi uzrokuju da se sve dramtično usporava i vremenski sistemi mogu da se zaglave nad istim oblastima danima zaredom – kao što je bilo u Indiji ranije ove godine. Indija i Pakistan su se ove godine već suočili sa pet uzastopnih toplotnih talasa, a Džalalabad u Pakistanu je u jednom trenutku u maju registrovao 49 stepeni Celzijusa.
Na južnoj hemisferi u Argentini, Urugvaju, Paragvaju i Brazilu u januaru je zabeležen istorijski toplotni talas – mnoga područla su prijavila svoj najtopliji dan u istoriji. Istog meseca u zapadnoj Australiji je zabeležno 50,7 stepeni Celzijusa, najviša temperatura ikada zabeležena na južnoj hemisferi.
Jedna od teorija sugeriše da više temperature na Arktiku uzrokuju usporavanje mlaza, povećavajući verovatnoću toplotnih kupola.
Kako toplotni talasi postaju intenzivniji i duži, suše se takođe mogu pogorašati. Manje kiša pada između toplotnih talasa, tako da se vlaga u zemlji i zalihe vode brže osuše. To znači da je zemlji potrebno manje vremena da se zagreje, što zagreva vazduh iznad i dovodi do intenzivnije toplote.
Potražnja ljudi i poljoprivrede za vodom još više opterećuje vodosnabdevanja što povećava nestašice vode.
Požari mogu biti izazvani direktnim ljudskim učešćem, ali prirodni faktori takođe mogu odigrati ogromnu ulogu. Ciklus ekstremnih i dugotrajnih vrućina uzrokovan klimatskim promenama izvlači sve više vlage iz zemlje i vegetacije.
Ovi uslovi obezbeđuju gorivo za požare koji se mogu širiti neverovatnom brzinom. Sezona požara na severnoj hemisferi počela je rano u nekim oblastima, zbog nedostataka podavina i toplote, koja se pogoršava tokom jula.
U poslednje vreme zabeleženi su jaki požari u Francuskoj, Španiji, Portugalu, Grčkoj, Hrvatskoj i Albaniji – hiljade stanovnika je evakuisano, a nekoliko stotina je poginulo.
U Kanadi prošlog leta, toplotni talsi su doveli do požara koji su se brzo proširili i eksplozivno stvorili sopstveni vremenski sistem.
Učestalost velikih šumskih požara dramatično se povećala poslednjih decenija.
U porežđenju sa 1970-tim, požari su veći od 40 kvadratnih kilometara, sada su sedam puta češći u zapadnoj Americi, prema istraživanju nevladine organizacije Klajmet Central.
PROČITAJTE JOŠ:
U uobičajenom vremenskom ciklusu, toplo vreme stvara vlagu i vodenu paru u vazduhu koja se pretvara u kapljice da bi stvorila kišu. Međutim, što postaje toplije, to je više pare u atmosferi. Ovo dovodi do većeg broja kapljica i obilnijih padavina, ponekad u kraćem vremenskom periodu i na manjoj površini.
Već ove godine, poplave su pogodile Španiju i delove istočne Australije. U periodu od samo šest dana u Brizbejnu palo je oko 80 odsto godišnjih padavina, dok je Sidnej zabeležio količinu padavine veći od godišnjeg proseka za samo tri meseca.
Vreme širom sveta će uvek biti mnogo promenljivo, ali klimatske proemne čine te varijacije ekstremnijim.
A izazov sada nije samo ograničavanje daljeg uticaja koji ljudi imaju na atmosferu već i prilagođavanje ekstremima sa kojima se već suočavamo i suočavanje sa njima.
BONUS VIDEO: Vetar ometa gašenje požara u okolini Atine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare