0
Iako se od početka rata u Ukrajini postavio kao spona između Kijeva i Moskve, i postigao do sada najbolje razultate kada je reč o posredovanju između sve zaraćene zemlje, turski lider Redžep Tajip Erdogan nedavnim potezom učvrstio je svoju poziciju ključnog igrača kada je reč o odnosu istoka i zapada. Naime, Erdogan je pristao da njegova zemlja postane "gasno čvorište", preko kog će ruski energenti stizati u Evropu, što znači da nedavna sabotaža Severnog toka neće uticati na isporuke gasa, kao i da Vladimir Putin turskom "sultanu" duguje uslugu.
Ideja o gasnom čvorištu u Turskoj rodila se još pre nekoliko meseci, ali je Vladimir Putin o njoj javno govorio tek nedavno, prilikom sastanka sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Njih dvojica su se sreli na marginama samita u Kazahstanu, ali je iz Kremlja tada stiglo saopštenje – nije bilo reči o Ukrajini, ali o drugoj bitnoj temi jeste.
Reč je o stvaranju jedne vrste centra za ruske energente u Turskoj, koji bi potom, preko već postojećeg Turskog toka, mogli da budu isporučeni do evropskih zemalja. Prema rečima Vladimira Putina, Turska se u međuvremenu pokazala kao „najpouzdaniji put“, zbog čega je Kremlj i došao na ideju da upravo toj zemlji poveri važan zadatak.
„Turska se pokazala kao najpouzdaniji put za isporuke, čak i u Evropu. Mogli bismo da razmotrimo mogućnost stvaranja gasnog čvorišta u Turskoj za snabdevanje drugim zemljama. Čvorište, koje bismo mogli zajedno da napravimo, bila bi i platforma ne samo za snabdevanje, već i za određivanje cene, jer je to veoma važno pitanje – pitanje cena. Danas su cene visoke, lako bismo mogli da ih regulišemo na normalnom tržišnom nivou, bez ikakvih političkih prizvuka“, rekao je tada Putin.
Nije se dugo čekalo na odgovor Turske, pa je Erdogan samo nedelju dana kasnije naložio svom parlamentu da krene u realizaciju plana.
„Sada Evropa razmišlja kako da sebi obezbedi energiju u predstojećoj zimi. Mi, hvala Bogu, nemamo takav problem. Štaviše, na našem poslednjem sastanku sa gospodinom Putinom, dogovorili smo se o stvaranju gasnog čvorišta u Turskoj. Kako je i sam najavio, Evropa može da koristi ruski gas preko Turske“, rekao je Erdogan na sastanku svoje stranke u parlamentu.
Iako je Putin verovatno dugo razmišljao o jačanju saradnje sa Turskom, udaljavajući se sve više od Evropske unije, njegovu konačnu odluku podstakla je i sabotaža gasovoda Severni tok ranije ovog meseca.
Švedska i Danska prijavile su početkom oktobra curenje na Severnom toku 1 i Severnom toku 2. U početku nije bilo puno informacija, ali se odmah pojavila sumnja o sabotaži.
Gasovod je tada potpuno zatvoren, baltičke zemlje su najavile početak istrage, a Rusija i Amerika razmenile optužbe. Kako je sada utvrdila istraga, najmanje 50 metara podvodnog gasovoda u Baltičkom moru, kojim se ruski gas doprema do Nemačke, uništeno je u eksploziji.
Danska policija veruje da su „snažne eksplozije“ napravile četiri rupe u tom Severnom toku 1, kao i u Severnom toku 2. Nalazi danske policije potvrdili su ono što su otkrile švedske vlasti koje takođe istražuju oštećenja na gasovodu.
„Istraga je potvrdila da je pričinjena velika šteta na gasovodima Severni tok 1 i 2 u danskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni“, navela je danska policija, a istragu sprovodi i Nemačka.
Za eksplozije, koje su od strane svih aktera ocenjene kao sabotaža, niko još uvek nije preuzeo odgovornost.
Sada, kada je saradnja sa turskom dogovorena, Rusija nema razloga da strahuje zbog Severnog toka, u koji je uložena ogromna količina novca. U međuvremenu, pojedine evropske zemlje, poput Nemačke, ostaju bez male količine ruskih energenata koje stižu u Evropu.
Jeste Vladimir Putin dobio ono što je želeo i pronašao način da energenti stižu u Evropu, ali je svoju poziciju dodatno ojačao upravo Redžep Tajip Erdogan.
Turski „sultan“ je i inače zbog geografske i strateške pozicije svoje zemlje u prednosti u svakom smislu. Njemu, za razliku od mnogih, ruski energenti nisu neophodni i njegove građane ne očekuje ledena zima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Pored toga, pripadnost NATO savezu mu omogućava da koketira kako sa Rusijom, tako i sa Evropskom unijom, a da obe strane budu svesne značaja njegove uloge „na međi“ istoka i zapada.
Neosporno je od početka rata u Ukrajini, Erdogan je uspeo da ostvari najveći rezultat u posredovanju između dve zaraćene zemlje. Jedne od ključnih tačaka u kojima je Turska odigrala bitnu ulogu su razmena zarobljenika između Ukrajine i Rusije, kada su pripadnici bataljona Azov vraćeni u Kijev, a potom i dogovor o izvozu žitarica iz Ukrajine koje je Rusija blokirala.
Sada, Erdogan ima još jače karte u rukavu kada je reč o igri između dve vatre.
BONUS VIDEO Erdogan pred Vučićem o granici između Srbije i Kosova
