0
Predsednički izbori u Turskoj, koje mnogi nazivaju "biti ili ne biti" održaće se za nekoliko dana. Karta na koju igra Redžep Tajip Erdogan, aktuelni turski predsednik koji se bori za novi mandat, je gas, nafta i obećanje energetske nezavisnosti Turske.
Erdogan je pre dve nedelje rekao svojim pristalicama u gradu Konja da je Turska otkrila ogromno novo naftno polje na granici sa Sirijom koje će zemlji obezbediti oko 100.000 barela dnevno, prenosi Politiko.
„Baš kao i sa odbrambenom industrijom, energetska nezavisnost je takođe neophodna za pravu slobodu jedne zemlje i nacije“, rekao je Erdogan okupljenima u Konji.
Njegova retorika, međutim, prikriva u kojoj meri je Turska veliki uvoznik u energetskom sektoru, a posebno zavisi od svog partnerstva sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u razvoju nuklearne energije i stvaranju regionalnog gasnog čvorišta. Turska je u velikoj meri zavisna o stranu naftu i gas za više od 90 odsto sopstvene potrošnje, a ministarstvo energetike kaže da više od trećine uvoza nafte i naftnih derivata dolazi iz Rusije.
Energetska nezavisnost je daleka perspektiva, dok su energetski odnosi sa Putinom ključni strateški prioritet.
Energetika jeste jedan od ključnih turskih problema. Nakon nekoliko godina velike inflacije, mnoge turske porodice više su zabrinute kako da napune rezervoar. U septembru su vlasti najavile da će se računi za struju i gas povećati za 20 odsto za domaćinstva i za približno 50 odsto za industriju, što će pomoći da inflacija poraste na više od 85 odsto nego u jesen 2022. godine.
„Trenutno svi u zemlji pričaju o ceni luka, ali ako razgovarate sa preduzećima i poljoprivrednicima, cene energije utiču na to i oni su jedna od njihovih najvećih briga“, rekao je Gonul Tol, direktor Bliskog istoka Centar za turske studije Instituta.
Ona je rekla da veruje da bi nezadovoljstvo javnosti zbog Erdoganovog upravljanja ekonomijom moglo da ga košta pobede u prvom krugu glasanja 14. maja, jer „postoji velika grupa ljudi koja sedi na ogradi, koja je ranije glasala za njega, ali sada možda promeni mišljenje“.
Tu dolazi besplatni crnomorski gas. U želji da uveri glasače da može da preokrene stvari, 69-godišnji islamistički populista bio je primoran da otkrije čitav niz izbornih poklona. Nakon što je očigledno naišao na iznenađujuću rezervu gasa u vrednosti od 500 milijardi dolara u Crnom moru, Erdogan je lično otvorio slavine na trijumfalnoj ceremoniji.
Iza retorike koja je praćena kampanjom, analitičari strahuju da je priča o nezavisnosti zapravo samo pokriće za sve veće oslanjanje na Kremlj – i da bi Erdoganovo dugotrajno obećanje da će postati energetski centar za celu Evropu moglo da otvori zadnja vrata moskovskom izvozu.
Nakon što su gasovodi Severnog toka koji vode od Rusije do Nemačke ispod Severnog mora uništeni prošle godine, Putin i Erdogan su brzo pokušali da skrenu pažnju na ideju čvorišta.
„Njihovo razumevanje čvorišta svakako nije naše razumevanje čvorišta“, rekla je Aura Sabaduš, viši saradnik Centra za analizu evropske politike.
„Ova ideja je u modi jer je Rusija zainteresovana za prodaju više gasa Turskoj. Turska bi akumulirala gas od raznih proizvođača – Rusije, Irana i Azerbejdžana, tečni prirodni gas i sopstveni crnomorski gas – a zatim bi ga izbelila i ponovo označila kao turski. Evropski kupci ne bi znali poreklo gasa“, rekla je ona.
Ovo je važno pitanje jer su – iako EU nije sankcionisala ruski gas – mnoge zemlje obećale da će pronaći alternativne snabdevače i smanjiti svoju zavisnost od Gasproma, koji ima monopol na izvoz ruskog gasa. Tursko gasno čvorište bi otežalo razliku između, na primer, azerbejdžanskog i ruskog snabdevanja.
To bi Tursku moglo da stavi na nišan EU.
„Veoma pažljivo pratimo plan Turske da otvori gasno čvorište“, rekao je visoki zvaničnik Evropske komisije.
Možda najkritičnija veza između Rusije i Turske leži u nuklearnom sektoru. Ruska državna nuklearna energetska kompanija Rosatom gradi prvu tursku nuklearnu elektranu, koja će proizvoditi oko 10 odsto električne energije u zemlji kada njena četiri reaktora budu završena 2026. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Prvo nuklearno gorivo isporučeno je u fabriku vrednu 18 milijardi evra prošlog meseca, a ovu priliku obeležilo je virtuelno učešće i nasmejanog Putina koji maše (dok se suočava sa optužbama za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom) i Erdogana (koji se povukao iz ličnih razloga sa događaja, jer je navodno imao stomačni virus).
Ruski lider je pozdravio produbljivanje „višestrukog partnerstva između naše dve države“.
Turskoj su potrebna ruska tehnologija i gorivo za elektranu Akuju od 4.800 megavata, koja je u vlasništvu ruskog Rosatoma, a finansirana je iz ruskog kredita. Ankara je takođe pristala na 15-godišnji ugovor sa fiksnom cenom električne energije koju proizvodi elektrana od 12,35 dolara po kilovat-satu, što je daleko iznad sadašnjih cena.
To ne čini mnogo za energetsku nezavisnost Turske, ali bi moglo pomoći Erdoganovim naporima da se zadrži na vlasti.
„Postoji taj san, ova vizija, ali drugo je pitanje koliko je izvodljivo“, rekao je Kadri Taštan, stalni viši saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu.
„Putin zna da se prodaja energije Evropi preko Turske neće desiti sutra, ali se takođe radi o pomaganju Erdoganu u njegovom narativu o tome da Turska postane energetska sila. Postoji politička kalkulacija“, rekao je on.
BONUS VIDEO: Putin u iznenadnoj poseti frontu