4
Episkopski savet SPC objavio je saopštenje povodom obraćanja premijera Crne Gore Duška Markovića i ponude crnogorskih vlasti Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
„Odbili smo jer ste zlonamerni“, piše vrh SPC u Crnoj Gori.
U odgovoru na obraćanje Markovića, Episkopski savet Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori navedeno je da SPC neće učestvovati „u ostvarenju političkog programa vladajuće partije i stvaranja partijske ‘crkve’ u Crnoj Gori“, a u vezi sa ponudom da se privremeno „zamrzne“ Zakon o slobodi veroispovesti, koji je izazvao gnev sveštenstva i vernika crkve, ocenjeno je da je ona „zlonamerna“.
Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković odlučio je da javno govori o sastanku koji su pre nekoliko dana održali on, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.
U saopštenju se navodi da je zakazivanje sastanka imalo svoju istoriju u kojoj se ne može jednostavno reći da je održan „na poziv mitropolita Amfilohija sa episkopom Joanikijem“, kao i da su u razgovoru episkopi tražili prihvatanje da se u Skupštini Crne Gore usvoje izmene zakona, koje su „odavno predate Vladi Crne Gore u zvaničnim razgovorima ekspertskih timova“.
„Ne možemo se saglasiti sa navodima premijera o ‘trajnoj opređeljenosti’ vlasti da vode dijalog i traže zajednička i najbolja rešenja“, istakli su iz Episkopskog saveta.
Vrh SPC u Crnoj Gori naglašava da ono što se iz razgovora „jedino iskreno moglo zaključiti, to je ponuda režima, nekoliko puta i javno izrečena, da SPC u Crnoj Gori bude ‘deo rešenja’ na način što bi, valjda, trebalo da učestvuje u ostvarenju političkog programa vladajuće partije i stvaranja partijske ‘crkve’ u Crnoj Gori“.
„Za takav bezumni predlog, naravno, nikad neće imati sagovornika u SPC, kao ni u bilo kojoj istinskoj verskoj zajednici u svetu. Upravo su takve ponude, a ne litije, koje su samo reakcija na nepravdu, one koje drastično smanjuju mogućnost uspešnog dijaloga i stvaraju ‘nerazumevanje i konfrontacije’ u društvu“, ističe se u saopštenju.
Iz Episkopskog saveta naglašavaju da je zaista neshvatljivo optužiti SPC u Crnoj Gori za „odbijanje dijaloga, a samim tim i mogućnosti da se pronađe održivo rešenje“, poslije višegodišnjih napora da uspostave institucionalni dijalog sa vlastima, „ne tražeći ništa drugo sem obezbeđenja elementarnih ljudskih i verskih prava, koja su ugovorima potvrđena drugim tradicionalnim verskim zajednicama u Crnoj Gori“.
„Što se tiče ‘velikodušne’ ponude predsednika Đukanovića i premijera Markovića o obustavi primene zakona do odluke Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, ona je neustavna, a time i zlonamerna, i to iz više razloga.. Ona predstavlja pokušaj državnih vlasti da skinu odgovornost sa sebe zbog donošenja neustavnog i diskriminatornog zakona“.
U saopštenju se ističe da Vlada Crne Gore nema mogućnost da obustavlja primenu nijednog zakona i nema institucionalne mehanizme kojima bi mogla da garantuje da se zakon neće primenjivati, jer je on u ovom trenutku sastavni deo pravnog poretka Crne Gore.
„Ustavni sud ima ovlašćenja po kojima je dosad mogao da pokrene ocenu ustavnosti ovog nesrećnog Zakona. To je isto mogla da uradi Vlada, kao i poslanici vladajuće većine u Skupštini. Takođe, taj sud nema rok u kojem bi trebalo da odluči o ustavnosti zakona. Za ovako važno pitanje nije nevažna činjenica da Ustavni sud trenutno nema predsednika“, ukazuju iz Episkopskog saveta.
Iz Episkopskog savjeta ukazuju da je možda najvažnije to da u nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava nije ocjena ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa, već pojedinačnih akata, koji bi bili doneseni prilikom primjene zakona.
„Ovim je opet odbijen zahtev naše Crkve da se dijalog vodi o promeni zakona, čime je vlast pokazala da je suštinski ne interesuje argumentacija Crkve, niti stručne i šire javnosti o neustavnosti i diskriminatornom karakteru određenih normi ovoga zakona“, dodaje se u saopštenju.
Iz Episkopskog savjeta SPC u Crnoj Gori ističu da naročito nakon Markovićeve izjave ni ovaj razgovor, niti ponude o obustavi primene zakona, ne mogu shvatiti kao put do otvorenog i konstruktivnog dijaloga već isključivo kao politikantsku zloupotrebu jedne ozbiljne teme pred najavljene izbore.
U saopštenju se naglašava da tome govori u prilog i odnos vladajuće partije i njenih političkih partnera prema crkvenoj imovini, „koja se ovih dana ogleda u prodaji manastirske vodenice u Pljevljima, berzanskom prometovanju pravoslavnih hramova na Svetom Stefanu, rušenju, od mještana građenog, manastirskog konaka na Briskoj Gori kod Ulcinja… na mestu gde se nalazio drevni manastir“.
„Što se tiče molitvenih litija i njihovog nastavka, koje je, podsećamo, predsednik Đukanović, valjda u duhu ublažavanja ‘nerazumevanja i konfrontacije’, koje nam spočitava premijer, proglasio ‘ludačkim pokretom’ – predstavljale su i predstavljaju jedinstveni mirni protest takve vrste u svetu protiv antiustavnog i diskriminatornog zakona. Takvo je pravo zagarantovano svim demokratskim ustavima sveta. Uostalom, ako je Crna Gora zaista ‘demokratsko društvo evropskih i evroatlantskih vrednosti’ kako to da, za razliku od uličnog nasilja koja se događaju širom sveta, mirne litije mogu da budu problematične u takvom društvu, po bilo kojoj osnovi, kamoli da se karakterišu kao ‘pretnje i ucene’, kako je to učinio premijer Marković? Naredbama o ograničavanju javnih okupljanja na 200 lica, po mišljenju uglednih pravnika krši se Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, jer se podzakonskim aktima proizvoljno menjaju zakonske norme, a saglasno Ustavu, samo se uvođenjem vanrednog stanja može obezbjediti da ovakvi podzakonski akti mogu imati silu zakona. Čini su da su ove naredbe u Crnoj Gori naročito usmerene na ograničavanje verskih prava pravoslavnih vernika“.