0
Ekstremno visoke temperature su i ovog leta pogodile severnu i zapadnu Evropu. Suša i toplotni talasi doveli su do isušenih jezera, smanjenja vode, erupcije vulkana. Prema pojedinim prognozama, leto 2023. biće još toplije od prošlog, a nevolje koje donosi klimatski fenomen "El Ninjo" već su počele za jedan deo Evrope. I dok se Španija i Velika Britanija bore sa ekstremnim temperaturama, na Balkanu je jun doneo pljuskove i poplave. Evo šta očekuje Evropu u narednim nedeljama i mesecima.
Na globalne temperature utiče klimatski fenomen zvani sistem južne oscilacije „El Ninjo“.
Globalna temperatura raste za oko 0,2 stepena Celzijusa tokom epizoda „El Ninja“ i padne za oko 0,2 stepena Celzijusa tokom „La Ninje“. To je zato što „El Ninjo“ znači da se toplija voda širi dalje i ostaje bliže površini. To onda ispušta više toplote u atmosferu, stvarajuću vlažniji i topliji vazduh.
Već u maju u pojedinim delovima Španije temperature su bile i preko 40 stepeni Celzijusa, što je najviša zabeležena temperatura u maju u toj zemlji, ocenila je španska meteorološka služba AEMET.
Neuobičajeno toplo proleće u Španiji rezultat je vrućeg vazduha koji dolazi sa severa Afrike, zbog čega je temperatura porasla i do 15 stepeni iznad proseka za to doba godine.
Najtopliji regioni ovog maja bili su Andaluzija na jugu zemlje, Ekstremadura na jugoistoku, Madrid i Kastilja La Manča u centralnoj Španiji i Aragon na severoistoku.
Špansko ministarstvo zdravlja pozvalo je građane da piju puno vode i da ostanu u hladnim prostorijama kada je to moguće.
Takođe su savetovali ljudima da smanje fizičku aktivnost.
Delovi Španije ograničili su upotrebu vode za poljoprivredu i industrijski sektor, kao i za navodnjavanje javnih bašta ili punjenje bazena.
Takođe, Veliku Britaniju pre nekoliko dana zahvatio je toplotni talas sa temperaturama koje su prvi put ove godine prešle 30 stepeni Celzijusa. Svet su preplavile fotografije trojice pripadnika garde koji su se usled neizdrživih temperatura onesvestili.
Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije izdala je žuto upozorenje za vrelo vreme koje će uticati na širu populaciju, a ne samo na one najranjivije.
Oko 46 odsto bolnica i 43 odsto škola nalazi se nalazi se na takozvanim urbanim „toplotnim ostrvima“ – gusto zbijene grupe zgrada i infrastrukture poput puteva koje apsorbuju i zadržavaju više toplote nego zelene površine.
U tim oblastima, koje su za najmanje dva stepena Celzijusa toplije od regionalnog proseka, podstiču se jači udari toplotnog talasa nego što je to slučaj u ruralnim oblastima, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u analizi kako EU može da se prilagodi klimatskim promenama.
„To je nešto što će imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje“, saopštio je zvaničnik EEA Blaž Kurnik.
Klimatske promene, uzrokovane industrijom koja nastavlja da sagoreva fosilna goriva, čine toplotne talase sve jačim i češćim, što je trend koji, u kombinaciji sa urbanim toplotnim ostrvima, predstavlja rizike uključujući povećanu smrtnost od toplotnog udara za ranjivu populaciju poput starijih.
Kurnik je naglasio da sve zemlje EU trenutno imaju neki oblik strategije prilagođavanja klimatskim promenama, ali da većina tek treba da ih pretvori u konkretne akcije.
U delovima Evrope se u narednim nedeljama očekuje skok temperatura, što će verovatno dovesti do šumskih požara.
Za razliku od ovih vrelih dana, građani Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske praktično su ostali bez krovova nad glavom zbog snažnih padavina koje su pogodile region.
Najteža situacija bila je na teritoriji koja se nalazi u blizini granice Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zbog toga je bilo zatvoreno nekoliko graničnih prelaza između ove dve zemlje – Bosanska Dubica, Bosanska Kostajnica i Bosanski Novi. Zbog izlivanja vode na kolovoz obustavljen je saobraćaj i na magistralnim putevima.
Najkritičnija situacija bila je na području opštine Novi Grad, na zapadu Republike Srpske, u kom je zbog poplava proglašena vanredna situacija. U utorak je Vlada Tuzlanskog kantona proglasila stanje prirodne nesreće zbog poplava i klizišta.
U Hrvatskoj građani su danima izbacivali vodu iz svojih domova. Najkritičnija situacija bila je u Kostajnici, koja se već šesti put branila od poplava u proteklih devet meseci. Na „odbrani“ tog grada bilo je angažovano 300 vojnika. O tome kolike su bile razmere tih poplava, najbolje govori to što je voda odnela most za pešake u Donjoj Stubici na severu zemlje.
Poplave nisu pogodile samo region. U Italiji su tri osobe poginule, a hiljade je evakuisano iz svojih domova, nakon što su razorne poplave pogodile severni region Emilija Romanja. Nekoliko reka se izlilo iz svojih korita u Romanji, istočnom delu regiona, što je primoralo stanovnike gradova poput Ćezene da se popnu na krovove svojih kuća, gde su ih vatrogasci spasavali helikopterima ili gumenim čamcima.
Grad Ravene takođe je dosta bio pogođen poplavama, a tokom noći je evakuisano 5.000 ljudi.
Velike poplave zadesile su i Srbiju. Vanredna situacija proglašna je u 32 opštine. Šteta nastala u poplavama tokom maja i juna još se procenjuje. Stručnjaci kažu da smo svedoci da se takve ili slične situacije ponavljaju već godinama i da se od 2000-tih godina sve manje sredstva odvaja za uređenje i malih i velikih vodotokova.
Osim štete koju poplave nanose putnoj infrastrukturi i domaćinstvima i jako nepovoljne vremenske prilike tokom čitavog ranog proleća i ove poslednje prouzrokovane poslednjim velikim padavinama, ove godine se ne može očekivati ni približno zadivoljavajući rod glavnih voćarskih vrsta koje se gaje u Srbiji.
Ipak, generalno gledano, leto će u Srbiji biti bliže prosečnim vrednostima u odnosu na protekla.
Pročitajte još...
Jun će biti nestabilan i sparan uz česte pljuskove, dok bi jul trebalo da bude prijatniji bez velikih i dužih talasa vrelog vazduha. Avgust će biti sličan junu, umereno topao i sparan, ali bez vrlo visokih temperatura.
Zbog nestabilnog vremena postoji opasnost od česte pojave grada, jakih grmljavina i lokalnih vremenskih nepogoda.
Maksimalne temperature trebalo bi da idu preko 33 stepena Celzijusa.
BONUS VIDEO Snežna oluja u Njujorku – desetine mrtvih
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
