0
Jedna od najmračnijih lekcija nakon epidemije španskog gripa, koja je usmrtila blizu 50 miliona ljudi, jeste da drugi talas epidemije može da bude smrtonosniji od prvog. Najnoviji podaci iz Evrope koje je analizirao Ekonomist ukazuju na to da je u zemljama Istočne Evropi koronavirus sledio sličan obrazac.
PROČITAJTE JOŠ:
Ekonomist je analizirao podatke o smrtnosti u 46 zemalja, uključujući Izrael i pojedine zemlje Centralne Azije. Prema poslednjim podacima, u periodu između marta i maja 2020. godine bilo je oko 220.000 smrtnih slučajeva više u svim ovim regionima u odnosu na prethodno definisan i očekivan broj za to doba godine.
Između oktobra i decembra prošle godine taj broj se povećao na 620.000, a većina tih smrtnih slučajeva u drugom talasu se desila i Istočnoj Evropi.
U proleće, dok je koronavirus još harao Zapadnom Evropom, zemlje bivšeg istočnog bloka su brzo uvele kontrole na granici. Usledio je i lokdaun (zaključavanje) što je dovelo do toga da donekle budu pošteđene. U tom periodu su Belgija, Velika Britanija, Francuska, Italija, Holandija, Španija i Švedska su beležile najveći procenat smrti tokom pandemije u Evropi. U ovim zemljama je od marta do maja prošle godine u proseku umiralo 12 pacijenata više na 100.000 stanovnika.
Kada je reč o Istočnoj Evropi, Belorusija je ostvarila najlošiji rezultat u borbi protiv koronavirusa. U toj zemlji je zabeleženo da je preminulo osam pacijenata više na 100.000 stanovnika, a ova država važi za onu u kojoj nisu nametana gotovo nikakva ograničenja svakodnevnog života.
The latest mortality numbers for eastern Europe are sobering https://t.co/AFOSSnlJFc
— The Economist (@TheEconomist) February 17, 2021
Međutim, kako su države širom Evrope počele ostvarati svoje granice tokom leta, virus je počeo da se širi prema istoku. Do jeseni je zaraza počela da se širi od Sicilije do Sibira i na početku je bilo teško utvrditi koliko je zapravo bio teži drugi talas zbog razlika u testiranju i kvaliteta zvanične statistike u različitim zemljama.
Neki lekari, poput onih u Rusiji, su naveli da su vladini izveštaji prikazivali znatno manji broj smrtnih slučajeva od stvarnog.
Sa druge strane, zemlje poput Bugarske, Litvanije, Mađarske, Češke i Hrvatske pokazale su porazne podatke kada je reč o hospitalizaciji pa je tako 70 pacijenata na 100.000 stanovnika bilo smešteno u bolnicama tokom novembra i decembra. Nijedna zapadnoevropska zemlja nije dostigla taj prag.
Kada je reč o stopi smrtnosti u istočnoevropskim zemljama, pokazano je da je u njih 12 zabeleženo da je umiralo 40 pacijenata više na 100.000 stanovnika od oktobra do decembra, što je više nego što je bilo koja druga zapadnoevropska zemlja pretrpela u prvom talasu pandemije.
Shodno navedenim brojkama, stručnjaci upozoravaju ostatak sveta, odnosno, države koje su dosad zabeležile veoma malo smrtnih slučajeva tokom pandemije, bilo da je to zbog geografskog položaja ili mera koje su vlade preduzimale, ipak bi trebale da bude na oprezu.
Kako su dodali, kod pandemija ne postoji garancija da će najnoviji talas biti i poslednji.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
