0
Britanski sud doneo je danas za mnoge neočekivanu i iznenađujuću presudu - osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, jedan od najpoznatijih uzbunjivača na svetu, neće biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama. Sudija Vanesa Baraitser ocenila je da je izručenje nemoguće zbog Asanžovog mentalnog zdravlja.
„Reč je o depresivnom i ponekad očajnoim čoveku koji je istinski u strahu za svoju budućnost. Iz svih ovih razloga, mislim da je rizik da Asanž počini samoubistvo, ako do izručenja dođe, veliki“, navela je Baraitser u presudi.
Pročitajte još:
Američki tužioci najavili su žalbu na presudu koja će biti podneta u naredne dve nedelje. Asanža u SAD traže zbog objavljivanja stotina hiljada poverljivih vojnih dokumenata i diplomatskih depeša 2010. i 2011. godine. Asanž je, ukratko, optužen za špijunažu i preti mu više decenija zatvora.
Asanžovo zdravlje počelo je drastično da propada od kada je iz ambasade Ekvadora prebačen u Belmarš zatvor 2019. Njegova majka Kristina Asanž navela je da njen sin neće preživeti u američkom zatvoru. Asanžov pravni tim tvrdi da je optužnica protiv njega politički motivisana „tokom jedinstvenog perioda u američkoj istoriji u vreme Trampove administracije“.
Today is the best day of 2021, but please don't forget the #Assange extradition is denied on mental health grounds, not because he is a publisher wanted by war criminals. The fight continues!
— Srećko Horvat (@HorvatSrecko) January 4, 2021
Nova optužnica
Američko tužilaštvo u junu je sastavilo novu optužnici kojom se Asanž optužuje da se udružio sa hakerima i da je pokušao da regrutuje hakere na konferencijama u Evropi i Aziji koji bi Vikiliks snabdevali poverljivim informacijama.
Saslušanje o izručenju trajalo je četiri nedelje i desetine svedoka bili su saslušani.
Asanžov advokat Edvard Ficdžerald rekao je i da svog klijenta nije video uživo šest meseci, delom i zbog pandemije koronavirusa.
Wow. @wikileaks founder #Assange extradition denied on mental health grounds – suicide prevention grounds. The battle continues. He must be released on bail, immediately. Please consider to donate to his defence fund, the appeal will be hard. https://t.co/Bs4l2AgXJQ
— Renata Avila (@avilarenata) January 4, 2021
Belmarš
Vikiliks je 2010. objavio snimak napada američkih apači helikoptera na Bagdad, kada je stradalo desetine ljudi. Potom su objavili hiljade strana poverljivih vojnih dokumenata.
Ubrzo potom Švedska je pokušala da izdejstvuje izručenje Asanža iz Britanije zbog navodnog seksualnog zlostavljanja. Asanž je tvrdio da je taj slučaj izmišljen i 2012. godine je zatražio azil u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Asanž je uhapšen u ambasadi u aprilu 2012. zbog kršenja uslovne kazne i od tada se nalazi u Belmarš zatvoru na jugoistoku Londona. Njegova partnerka Stela Moris više puta je rekla da je njegovo zdravlje sve lošije.
„Ovo je napad na novinarstvo. Ako bude izručen SAD zbog objavljivanja neugodne istine o ratovima u Iraku i Avganistanu, to će izazvati presedan i bilo koji britanski novinar ili izdavač bi uskoro mogao da bude izručen“, rekla je ona.
Mentalno zdravlje
Po dolasku u londonski zatvor, mentalno zdravlje Asanža postalo je glavna tema medija. Osnivač Vikiliksa se pojavio pred sudom raščupan i dezorijentisan, a mediji su preneli njegovo priznanje da je opsesivno gledao samoubivstvo bivšeg general-pukovnika hrvatske vojske Slobodana Praljka u Haškom tribunalu.
Asanžovi advokati upozoravali su da će njihov klijent vrlo verovatno pokušati da se ubije ako ga Britanija izruči SAD a to je potvrdila i lekarka koja ga je nekoliko puta posetila dok je boravio u ambasadi Ekvadora.
Istaknuti psihijatar Majkl Kopelman upozorio je da postoji velika verovatnoća da će Asanž pokušati da se ubije ako bude izručen SAD.
Za svoje pristalice, Džulijan Asanž je hrabri borac za istinu, a za one koji ga kritikuju, on je osoba gladna medijske pažnje, neko ko je ugrozio živote drugih objavljivanjem osetljivih i tajnih podataka.
Oni koji su radili sa Asanžom, opisuju ga kao intenzivnog, ambicioznog, inteligentnog čoveka, izuzetno veštog u „provaljivanju“ kompjuterskih šifri i kodova.
Formirao je Vikiliks, koji objavljuje poverljiva dokumenta i fotografije, a 2006. godine i četiri godine kasnije, našao se u žiži javnosti kada je objavio snimak američkih vojnika kako iz helikoptera pucaju i ubijaju civile u Iraku. Kasnije te godine uhapšen je u Velikoj Britaniji, kada je Švedska izdala međunarodnu poternicu zbog optužbe za seksualno zlostavljanje.
Onlajn poštansko sanduče
Vikiliks je pokrenuo 2006. sa grupom istomišljenika sa veba, otvorivši „onlajn poštansko sanduče“ za sve potencijalne uzbunjivače.
„Da bi obezbedili bezbednost naših izvora, rastegli smo sredstva, šifrovali sve i pokrenuli ljude iz telekomunikacija da pritisnu svoje vlade i donesu zakone koji bi ih štitili“, rekao je on BBC-u.
„Postali smo dobri u tome i nikada nismo izgubili slučaj niti izvor, ali ne možemo da očekujemo da će svi preduzeti ovako neverovatne napore kao što smo to mi uradili“, rekao je on.
Asanž je usvojio nomadski stil vodeći Vikiliks sa privremenih lokacija.
“Bio je u stanju da radi mnogo i dugo, bez mnogo sna ili hrane”, kaže Rafi Hačadurijan, novinar Njujorkera koji je nekoliko nedelja putovao sa njim.
„Stvorio je atmosferu da ljudi koji su mu bliski žele da brinu o njemu. Mislim da to ima veze sa njegovom harizmom“, rekao je on.
District Judge Vanessa Baraitser's full ruling #Assange https://t.co/f1bmHY8zJu
— Tareq Haddad (@Tareq_Haddad) January 4, 2021
Poverljivi mejlovi otišli u etar
Vikiliks i Asanž našli su se u žiži interesovanja sa objavljivanjem snimka američkog helikoptera kako puca na civile nu Iraku. Asanž je promovisao taj snimak i branio njegovo objavljivanje, kao i objavljivanje velikog broja poverljivih dokumenata američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu u julu i oktobru 2010.
Njegov sajt onda je počeo da objavljuje i druga dokumenta, uključujući pet miliona poverljivij mejlova američke obaveštajne kompanije Stratfor.
On sam je, pak, počeo da se bori za svoj opstanak kada je veći broj američkih finansijskih institucija odlučilo da ukine finansiranje sajta.
Fokus medija tada se pomerio na napore švedskih vlasti da ga ispitaju u slučaju optužbi za silovanje. Asanž je tada rekao da je u pitanju politički motivisana kampanja blaćenja i okrenuo se tadašnjem predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei za pomoć.
Njegov boravak u ambasadi obeležila su povremena saopštenja i intervjui u kojima je kritikovao britanske medije za širenje netačnih i negativnih izveštaja. U avgustu 2014. njegove pristalice su se zabrinule za njegovo zdravlje, ali je Asanž odbacio kao neistinite izveštaje da će napustiti ambasadu kako bi otišao do lekara. Asanž se potom žalio UN da ga nezakonito drže zatvorenog i da ne može da napusti ambasadu iz straha da će biti uhapšen.
UN na strani Asanža ali…
U februaru 2016. UN-ov panel sudija presudio je u njegovu korist, navevši da je Asanž „proizvoljno uhapšen“ i da mu treba omogućiti slobodu kretanja, kao i nadoknadu za „nepravedno lišavanje slobode“. Asanž je tu odluku pozdravio kao „značajnu pobedu“ i „pravno obavezujuću“ odluku zbog čega su njegovi advokati zatražili od švedskih vlasti da odustanu od zahteva za izručenjem.
Presuda nije bila pravno obavezujuća za Veliku Britaniju i Forin ofis je uzvratio rekavši da odluka UN ništa nije promenila u slučaju Asanža.
Švedska tužiteljka Ingrit Isgren otputovala je 2016. u London kako bi u ambasadi Ekvadora ispitala Asanža vezano za optužbe o seksualnom zlostavljanju. Tužilaštvo je tada odustalo od istrage jer nisu stigli da ga ispitaju i podignu optužnicu.
Iz sveta i regiona čitajte:
Budući da je istraga obustavljena, evropski nalog za hapšenjem Asanža prestao je da važi, ali je londonska policija saopštila da je i dalje na snazi optužnica zbog nepojavljivanja pred sudom u junu 2012. Ovaj prestup se kažnjava ili novčanom ili zatvorskom kaznom do godinu dana u pritvoru. Na osnovu naloga po ovoj optužnici je Asanž uhapšen 2019. Pozivajući se na nalog koji je izdao vestminsterski sud u junu 2012., londonska policija je uhapsila Asanža i privela ga. Policija je tvrdila i da ih je ekvadorski ambasador pozvao da uđu u ambasadu.
Stav Ekvadora prema Asanžu promenio se nakon što je Koreu zamenio Lenjin Moreno.
Morena i njegovu administraciju mnogo je nervirao Asanž i njegovo odbijanje da poštuje pravila boravka u ambasadi. Moreno je, u video poruci posle hapšenja Asanža, rekao da je osnivač Vikiliksa konstantno kršio međunarodne konvencije i svakodnevne protokole i mešao se u unutrašnja pitanja drugih zemalja kada je Vikiliks u januaru 2019. objavio dokumenta iz Vatikana.
Predsednik Ekvadora rekao je i da je zatražio od Velike Britanije garancije da Asanž neće biti izručen zemlji koja bi ga mučila i osudila na smrtnu kaznu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
