"Moram biti iskren s vama, sa britanskim građanima, još će mnoge porodice izgubiti svoje voljene pre vremena", poručio je dramatično britanski premijer Boris Džonson svojim građanima prošle nedelje.
Dok su se druge vlade evropskih zemalja, na prvom mestu Italija koja je najteže pogođena, odlučile na drastične mere kako bi suzbile pandemiju surovog koronavirusa, Džonsonova vlada izabrala je znatno drugačiju i prilično neshvatljivu strategiju.
Britanski pristup bar u početku bio je „ne boriti se svom snagom sa smrtonosnim virusom“. Naime, britanska vlada je, navodno prema savetu naučnika, odlučila da neće pokušati potpuno da suzbije širenje koronavirusa među populacijom, već će ga praktično pustiti da se širi među stanovnicima štiteći ugroženi deo populacije.
Zašto? Da bi populacija razvila „imunitet krda u Velikoj Britaniji“, objasnio je glavni naučni savetnik britanske vlade Patrik Valanc.
„Imunitet krda“ je epidemiološki termin kojim se označava nemogućnost daljeg širenja u populaciji kada dovoljan procenat te populacije ima imunitet. U kontekstu u kojem se taj termin inače koristi, imunitet se dobija vakcinacijom. U slučaju pandemije COVIDA-19, kao što znamo, vakcina nije dostupna.
Džonson je savetovao građane da smanje socijalne kontakte nakon žestokih kritika da Britanija radi premalo na suzbijanju koronavirusa.
„Sada je vreme da svi prekinu nepotrebne kontakte sa drugima i sva nepotrebna putovanja“, rekao je Džonson na pres konferenciji. „Treba da izbegavate pabove, klubove, pozorišta…“
Država ih, ipak, neće zatvarati, već se oslanjati na odgovornost građana, bez ikakvog spominjanja sankcija. Džonson je izneo i jednako neobvezujuću i, samim tim, nepouzdanu preporuku o samoizolaciji domaćinstva od 14 dana u slučaju simptoma i radu od kuće za one koji to mogu.
Kako pišu britanski mediji, izgleda da je zaokret, potstaknut modelom naučno-istraživačkog tima na „Imperial Koledž“ u Londonu koji je utvrdio da bi čak 250 hiljada Britanaca moglo umreti kao posljedica labave vladine strategije. Njihova analiza je pokazala da bi zdravstveni sistem bio preopterećen jer bi čak 30 odsto hospitalizovanih pacijenata završilo na intenzivnoj nezi – dakle, na respiratorima, kojih nema dovoljno.
Ovaj uzmak od početne strategije potstakle su oštre kritike iz naučno-medicinskih krugova. Glavni urednik renomiranog medicinskog časopisa Lancet Ričard Horton opisao je taj pristup kao „igranje ruleta sa javnošću“.
Entoni Kostelo, britanski pedijatar i bivši direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kritikovao je strategiju „dozvoljavanja postojanog širenja COVIDA-19“ tvrdeći da ona povlači ozbiljna pitanja, među kojima – hoće li se tako kratkoročno povećati broj zaraza i smrti, hoće li imunitet krda uopšte biti uspostavljen ili će nas sledeće sezone pogoditi novi soj koronavirusa na koji nismo otporni te kosi li se britanska strategija s preporukama SZO-a.
On je upozorio da se strategija imuniteta krda kosi i s uputima SZO-a i sa dokazano uspešnom strategijom Kine, gde je testiranje bilo opsežno, vreme testiranja skraćeno sa 12 na 3 dana, identifikovani su porodični klasteri zaraze, a stotine miliona ljudi u Vuhanu i na drugim mestima stavljeni su u karantin.
„Za mene i ljude iz SZO-a s kojima sam razgovarao ovo je apsolutno pogrešna politika. Ona bi značila da samo pustimo da (koronavirus) pohara (Britaniju)“, smatra Kostelo.
Profesor epidemiologije Vilijam Hanadž sa Harvarda još je manje birao reči.
„Kad sam prvo čuo za ovo, nisam mogao verovati. Moje kolege u SAD-u, koji su i sami uzdrmani nespretnim odgovorom administracije Donalda Trampa na krizu, pretpostavili su da su izveštaji o britanskoj politici satira“, komentarisao je Hanage.
Umesto mera kojima bi se sprečilo širenje zaraze među decom, Velika Britanija je najavila samoizolaciju za starije od 70 godina kao najugroženije grupe. Pitanje je koliko je praktična takva mera, s obzirom da se stariji građani svejedno mogu zaraziti od drugih ukućana.
Podsetimo, u Velikoj Britaniji su u ovom trenutku potvrđena 1.553 slučaja zaraze i 56 umrlih, a eksperti upozoravaju da bi taj broj mogao nastaviti ubrzano rasti i dosegnuti nivo Italije, gde je potvrđeno 24.747 zaraženih i 1.809 umrlih.