2
Milo Đukanović, dugogodišnji vladar Crne Gore, a trenutno predsednik svoje države, četvrt veka bio je miljenik Zapada. Bivši mladi jugoslovenski komunista rano je osetio da će se politika srpskog diktatora Slobodana Miloševića završiti paklenim fijaskom. On je vešto, a kada je to bilo potrebno i beskrupulozno, lavirao kroz ratove u Jugoslaviji. Bio je politički saučesnik u krvavoj opsadi Dubrovnika i verovatno je znao za genocid u Srebrenici. Istovremeno se dodvoravao Zapadu koji je posle ratova u Jugoslaviji u njemu video garanta stabilnosti i etničkog mira. Predsednik Đukanović će u sredu, 07. 10 posetiti Berlin, a primiće ga predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.
Model Đukanović
Diplomate u Vašingtonu, Briselu i Berlinu uglavnom su ignorisale jednu stvar: Đukanović je jedan od pronalazača modernog, korumpiranog-autokratskog državnog modela s formalnom fasadom demokratije, mnogo pre Viktora Orbana, Jaroslava Kačinjskog, Bojka Borisova i Aleksandra Vučića. Đukanovićeva porodica i čitava klika političara i poslovnih ljudi, bezobzirno se bogate na račun društvene imovine. Ilegalno finansiranje stranke, izborna prevara i zloupotreba službenog položaja su redovne pojave, a manje i veće slučajeve korupcije, šverca i pranja novca teško je pobrojati. Poseta Mila Đukanovića Berlinu takođe se može protumačiti kao izraz tog blagonaklonog gledanja kroz prste. Predsednik Crne Gore koja je 2012. počela pristupne pregovore sa EU, razgovaraće sa članovima Evropskog odbora Bundestaga.
Trenutak ne može biti gori
Ali, pre svega: zvanično će ga primiti i predsednik Frank-Valter Štajnmajer. I to, baš kada je Crna Gora na prvom mestu u Evropi po stopi infekcija koronom, i kada se mnoge diskusije ili čak samiti EU održavaju virtuelno, putem video-konferencija. Da li to znači da je Đukanović posebno srdačno očekivani gost? Kancelarija predsednika Nemačke nije odgovorila na detaljna pitanja Dojče velea o Đukanovićevoj poseti Štajnmajeru.
Portparolka je samo rekla da se predsednik raduje „razmeni mišljenja sa crnogorskim kolegom o aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, političkoj situaciji u regionu i pristupnim pregovorima Crne Gore sa Evropskom unijom“. Ipak, može se reći sledeće: trenutak Đukanovićeve posete Berlinu i sastanka sa predsednikom ne može biti gori. Crna Gora je nedavno prvi put u svojoj istoriji bila svedok mirne i demokratske smene vladara. Na parlamentarnim izborima 30. avgusta, Đukanovićeva Demokratska partija socijalista (DPS), naslednica Saveza komunista Crne Gore, pretrpela je poraz – uprkos mnogim manipulacijama i nepravilnostima pre i tokom izbora.
Bogata zemlja, bez bogatih tajkuna
Pobednici izbora, tri opoziciona saveza, žele da formiraju koaliciju i pokrenu tranziciju Crne Gore u demokratiju i vladavinu zakona. Ti savezi su politički veoma heterogeni, a njihovi političari se kreću od marioneta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i pristalica Putina, do evropskih ekoloških-liberala. Ali njihovi lideri, uključujući i predloženog šefa vlade Zdravka Krivokapića, verodostojno su se izjasnili za dalju proevropsku orijentaciju Crne Gore. Malo je verovatno da će se Crna Gora okrenuti Srbiji i Rusiji i povući priznanje Kosova, kao što su malo verovatni i scenariji etničkog nasilja.
I mada u toj koaliciji već postoje linije razdvajanja oko nekih zakonskih predloga i predstoji prilično težak reformski period, nema sumnje da je većina njenih političara zainteresovana za stvarnu demokratizaciju Crne Gore. Više generacija crnogorskih građana prvi put je doživelo demokratsku promenu vlasti – iskustvo za koje se s pravom mogu koristiti superlativi.
Direktor najvećih crnogorskih dnevnih novina, „Vijesti“, publicista Željko Ivanović, nedavno je verovatno pogodio misli mnogih ljudi kada je napisao: „Ne trebaju nam ni Đukanović ni Vučić. Potrebne su nam jake institucije, a ne jaki pojedinci. Treba nam bogata zemlja, bez bogatih tajkuna. Potrebna nam je jednakost, poštovanje i pre svega pravda“.
Predsednik Đukanović, s druge strane, nerado prihvata volju birača i prenos vlasti. Na kraju, njemu i mnogim drugima oko njega preti krivična istraga, a možda i zatvor. Do sada je bilo obrnuto: građanskim aktivistima i novinarima koji su otkrivali afere i kršenja zakona se pretilo, premlaćivali su ih. Na njih se pucalo – kao na reporterku Oliveru Lakić. Ili su nepravedno mesecima držani u zatvoru – kao novinar Jovo Martinović. Vrhovni sud u Podgorici će u četvrtak (8.10.) doneti odluku u reviziji procesa koji se mora nazvati farsom.
S obzirom na sve ovo, Zdravko Krivokapić posetu Đukanovića Berlinu smatra neprimerenom. „Nove demokratske vlasti u Crnoj Gori pozdravljaju svaki pokušaj jačanja odnosa između Podgorice i Berlina“ rekao je on za DW i nastavio: „Međutim, Milo Đukanović, čovek koji simbolizuje korumpirani i autokratski sistem koji je izgubio na izborima, ne može nikako da doprinese modernizaciji i evropeizaciji Crne Gore“.
„Đavolji pakt“
Neke diplomate i politički savetnici, sa kojima je razgovarao DW i koji su zahtevali anonimnost, izrazili su užas zbog toga što nemački predsednik prima Đukanovića.
Političar Zelenih Manuel Saracin, portparol svoje stranke za Istočnu Evropu, kaže za DW da je važno da Štajnmajer Đukanoviću „jasno ukaže“ na propuste u Crnoj Gori, posebno u pogledu vladavine zakona i korupcije.
Florijan Biber, politikolog, istoričar, autor i dobar poznavalac Zapadnog Balkana, Đukanovićevu posetu Berlinu naziva znakom „đavoljeg pakta“, koji je EU sklopila u regionu Zapadnog Balkana sa autoritarnim i korumpiranim „stabilokratama“.
„Kao rezultat toga, EU na kraju gubi reputaciju nekoga ko zagovara demokratiju i vladavinu zakona u regionu i time ljuti i rasteruje opoziciju“, rekao je Biber.
Dušan Reljić, stručnjak za jugoistočnu Evropu iz Berlinske fondacije za nauku i politiku i jedan od najboljih stručnjaka za region zapadnog Balkana u zemljama nemačkog govornog područja, to vidi slično:
„Đukanovića prate bezbrojni skandali, otkako je bez prekida na vlasti, ponekad kao nacionalista i ratnohuškac, zatim kao najbolji prijatelj nekoliko ruskih oligarha, sve do trenutnih napora da se pokaže kao demokrata i odani saveznik Zapada“, kaže Reljić i zaključuje: „Važan podsticaj jačanju vladavine zakona na Zapadnom Balkanu i približavanju vrednosti EU u celini bi bio kada bi političari njegovog tipa konačno nestali sa scene“.
