0
Sa povlačenjem stranih trupa iz Avganistana umire ideja Zapada da, nakon vojnih intervencija, može širom sveta da nameće svoje vrednosti, smatra urednik u DW Kristof Haselbah.
PROČITAJTE JOŠ:
Vojna misija koja se sada završava u Avganistanu, samo na početku je bila isključivo borba protiv terorizma, a onda je postala mnogo više. Trebalo je da napaćenoj zemlji brzo donese i demokratiju, ljudska prava, obrazovanje za sve i blagostanje. Upravo su Nemcima, koji su tradicionalno kritični prema vojnim intervencijama, bili potrebni ti „viši ciljevi“ kao opravdanje za njihovo učešće, Nema sumnje da su to plemeniti ciljevi, prenosi Dojče vele.
Ali ideja izvoza demokratije je zakazala, ne samo u Avganistanu, već generalno. Uprkos vladi koju podržava Zapad i koja kontroliše sve manju teritoriju, Avganistan spada u zemlje sa najvećom korupcijom na svetu. I po svemu sudeći, islamistički talibani će se uskoro vratiti na vlast, u najmanju ruku kao deo buduće vlade ili će se nametnuti silom kao jedini vladari. Skoro 20 godina mukotrpne „izgradnje nacije“ – sve uzalud!
Kina je postala alternativni model
Avganistan nije jedini primer. Američki predsednik Džordž Buš mlađi, posle američke vojne intervencije u Iraku 2003, nije hteo samo da oslobodi zemlju od diktatora Sadama Huseina i da mu uzme njegovo (nepostojeće) oružje za masovno uništavanje, već i da zemlji donese zapadne vrednosti. Niko danas ne tvrdi da je ta namera makar približno urodila plodom.
Kinu nisu hteli promeniti vojnom intervencijom, već trgovinom. Upravo u Nemačkoj se dugo verovalo da će povećana razmena naposletku demokratizovati ogromnu zemlju i učiniti je zgodnijim partnerom na svetskoj političkoj pozornici.
Ovde je rezultat još skromniji. Ne samo da se Kina razvijala u suprotnom pravcu, postajući sve autoritarnija na unutrašnjem i sve agresivnija na spoljašnjem planu, već su mnoge zemlje počele oponašati taj model kao suprotnost zapadnom društvenom modelu.
Bajden neće intervenciju nekoliko generacija
Iz svega toga se moraju izvući konsekvence. U Avganistanu se jednom postavilo pitanje da li NATO mora na neodređeno vreme obezbediti postignuto. Na kraju su Amerikanci dali odričan odgovor i time iznudili povlačenje trupa svih svojih saveznika.
Nije samo prethodni predsednik Donald Tramp hteo da okonča taj „večni rat“. I njegov naslednik Džo Bajden nedavno je u Kongresu rekao da intervencija nije zamišljana kao „višegeneracijski projekat“. Tako su dva veoma različita američka predsednika pragmatično stavila do znanja da je vojni cilj suzbijanja terorizma postignut – i da ih ostalo više ne interesuje.
Podstaći dobru vladavinu
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas sada polaže nade u finansijske podsticaje kako bi se u Avganistanu i ubuduće obezbedilo željeno ponašanje. Pomoć u razvoju će biti pružena samo onoliko koliko bude napretka u izgradnji mira, u očuvanju demokratije i vladavine prava, u suzbijanju korupcije i poštovanju ljudskih prava. Takvi uslovi se mogu postaviti, ali ne treba gajiti iluzije. Jer sa zapadnim vrednostima, probleme ima i relativno moderno orijentisana vlada predsednika Ašrafa Ganija.
Povezivanje razvojne pomoći s dobrom vladavinom je metoda koju nemačka Vlada u međuvremenu primenjuje širom sveta. To je, naravno, mnogo bolje nego davati novac državama bez postavljanja pitanja. Ali trebalo bi da Zapad, najkasnije posle Avganistana, bude izlečen od naivne zamisli da može vojnim sredstvima sopstveni sistem u potpunosti eksportovati u druge zemlje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
