1
Preko puta Palate sportova u Minsku, glavnom gradu Belorusije, kolona od pedesetak muškaraca i žena hoda iza policajca koji ih vode do taksi stanice, prepune vozila. Odatle će se četiri sada voziti do Grodna, grada na granici sa Poljskom. Potom će peške pokušati da pređu granicu koja ih deli od bolje budućnost, a koju čuva na hiljade naoružanih poljskih vojnika.
Pročitajte još:
Prema poslednjim procenama ukupan broj migranata u Belorusiji trenutno je nešto manji od 15.000, a raštrkani su oko Minska i zapadne granice Belorusije, piše Moskov Tajms.
Ova brojka se verovatno neće dodatno povećavati jer su u petak turske i beloruske vodeće avio-kompanije najavile obustavljanje letova za građane Iraka, Sirije i Jemena iz Istanbula u Minsk.
Ipak, u Belorusiju ih je do sada stiglo dosta. Jedan od njih je i Ahmed, koji je sa nekoliko prijatelja sedi u blizini sportske dvorane. U Belorusiju je došao u septembru.
Ahmed se nedavno vratio iz „džungle“, improvizovanog šatorskog sela u šumi između beloruske i poljske granice.
„Tamo je užasno, bili smo bez vode i hrane, pa smo odlučili da se vratimo, obnovimo zalihe i malo odspavamo. Sutra ćemo se vratiti, šta drugo možemo da radimo“ rekao je.
Njegove krvave oči jasno daju do znanja da dugo nije spavao. Boravak na belorusko-poljsko granici nije nimalolak. Poljski stražari pretukli su njegove prijatelje kada su se približili granici.
Ujedninjene nacije saopštile su da je do sada najmanje deset migranata umrlo zbog teških uslova u „džungli“. Jedna od poslednjih žrtava je 14-godišnji kurdski dečak, koji je nastradao zbog smrzavanja.
Zbog toga se Ahmet vratio iz „džungle“ i sada sa grupom živi na ulicama Minska. Kao i većina migranata, došao je u ovaj grad preko turističke agencije u Iraku. Sada mu je istekla jednonedeljna turistička viza i više nema novca.
„Ne možemo da idemo kući, odrekli smo se svega da bismo stigli ovde“, rekao je on.
Ljudi poput Ahmeda je sve više. Vraćaju se sa granice razočarani i gladni, ali ne žele da se vrate kući. Zbog toga ova nerešena situacija postaje ozbiljan problem za beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. On je migrante želeo da iskoristi kao oruđe protiv EU koja mu je uvela sankcije zbog nasilja nad demonstrantima koji su protestvovali protiv njegove izborne prevare 2020. godine.
Sada, zahvaljujući njemu ulice glavnog grada prepune su ljudi koji spavaju na ulicama.
Iako trenutnu situaciju negoduje većina građana Minska, neki je tretiraju kao poslovnu priliku.
Hotel „Sputnjik“ u centru grada, na primer, je dupke pun. Drugi hoteli, uključujući „Krov Plazu“ u centru grada, takođe radi punim kapacitetom. Migranti su rekli da su beloruske i lokalne turističke agencije za njih rezervisale nedeljne boravke u hotelima širom grada pre polaska kao deo njihovih turističkih aranžmana.
Ana, recepcionerka u „Sputnjiku“, rekla je da je priliv novih kilijenata dobrodošao.
Prošle godine u ovoj zemlji dogodili su se najveći antivladini protesti, a ovog leta Belorusija je dodatno izolovana kada je EU zabranila Belaviji, beloruskoj avio kompaniji, da leti u njenom vazdušnom prostoru. Do toga je došlo nakon što je Minsk prizemljio let „Rajanera“ da bi uhapsio opozicionog novinara.
„Bilo je veoma tiho tokom pandemije. Turisti su prestali da dolaze, ali sada je prometno svaki dan. To je dobro za posao“, rekla je Ana.
Najveći dobitnici taksisti
Pored hotelijera, profitiraju još neke delatnosti. Taksista Sergej je rekao da naplaćuje 150 dolara po putovanju u Grodno i ima najmanje četiri putovanja dnevno.
„Ovog meseca zarađujem više nego prethodnih šest ukupno. Ali stvari su postale malo teže u poslednje vreme“, dodao je on, objašnjavajući da je beloruska granična policija počela da vraća taksije koji prevoze migrante dok se približavaju granici.
Sada on i njegove kolege dovode migrante na benzinsku pumpu u blizini Grodne, gde ih sirijski, irački i beloruski radnici vode preko granice do šume.
Pored njih, profitira i mala turistička industrija sa Bliskog istoka kako bi pomogla u koordinaciji transfera migranata u Belorusiju sa beloruskim turističkim agencijama i konzulatima.
Svaki je platio 5.000 dolara sirijskom posredniku u Damasku, koji je zauzvrat platio beloruskoj turističkoj agenciji za paket aranžman koji je trebalo da uključuje hotel i vizu, kao i pomoć na terenu. Kada su stigli su Minsk, osetili su da su prevareni i njihov posrednik je prekinuo svaku komunikaciju.
BONUS VIDEO: Vrisci i zapomaganja migranata na poljsko-beloruskoj granici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
