0
Globalna prehrambena kriza koju je izazvalo blokiranje crnomorskih luka, u kojoj su smeštene tone ukrajinskih žitarica, konačno će biti ublažena. Naime, pomoćnik šefa ukrajinske diplomatije Dmitro Senik objavio je da su zvanično uspostavljene dve rute za izvoz - kroz Poljsku i Rumuniju što znači da će žitarice konačno moći da pođu kopnenim putem do ostalih evropskih zemalja.
Kako je Senik naveo, uskoro bi mogao da bude uspostavljen i treći koridor preko baltičkih zemalja.
Pročitajte još:
„Ukrajina je u pregovorima sa baltičkim državama o dodavanju trećeg koridora za izvoz hrane. Te rute nisu savršene jer stvaraju određena uska grla, ali dajemo sve od sebe da razvijemo te rute“, rekao je Senik.
Za sada još uvek nisu poznati detalji toga kako će ruta funkcionisati, niti koliko je žitarica već premešteno ili će biti prebačeno ovim rutama.
Pre svega, ove rute omogućuju da se ublaži globalna nestašica žitarica, ili propadanje istih po okupiranim ambarima u Ukrajini.
Ukrajina je pre ruske invazije bila najveći svetski proizvođač suncokretovog ulja i jedan od glavnih izvoznika pšenice. Pored toga, Ukrajina poseduje četvrtinu svetske „crne zemlje“, poznate kao černozem, koja je veoma plodna.
Prošlogodišnji izveštaji Međunarodnog saveta za žitarice pokazuju da je Ukrajina u prethodnoj godini bila četvrti najveći izvoznik žitarica u svetu, prodavši 44,7 miliona tona u inostranstvu.
Ali, ruska invazija zaustavila je ukrajinski crnomorski izvoz žitarica, uzrokujući opštu nestašicu i skok cena.
Procenjeno je da bi Ukrajina zbog toga mogla da izgubi na desetine miliona tona žitarica, koje su bile namenjena za izov kako u Evropu, tako i u Aziju i Afriku.
Od početka rata 24 februara, isporuke žitarica kako iz Ukrajine, tako i iz Rusije su drastično smanjene. Ove dve zemlje inače zajedno čine oko 25 odsto svetskog izvoza pšenice i 16 odsto kukuruza, što je dovelo do skoka cena žitarica na međunarodnim tržištima.
Uz to, ukrajinski izvoz žitarica pao je na oko 923.000 tona u aprilu sa 2,8 miliona tona u istom mesecu 2021. godine. Ukrajina je takođe izvezla 151.529 tona suncokretovog ulja i 169.681 tona uljarica, uglavnom semena suncokreta.
Iako će kopnene rute donekle poboljšati izvoz, problem koji ostaje bez rešenja su ukrajinski lučki gradovi. Do njih trenutno, ne postoji način da se dođe, jer ruske snage kontolišu kompletan izlaz ove države na more. Zbog toga je Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć u hrani apelovala da se luke na Crnom moru u Ukrajini ponovo otvore kako bi se omogućio izvoz pšenice i kukuruza, od čega zavise mnoge siromašne zemlje sveta.
U saopštenju koje je Svetski program za hranu (WFP), sa sedištem u Rimu izdao u maju navodi se da je pre rata 98 odsto ukrajinskog izvoza žitarica transportovano kroz crnomorske luke koje su sada blokirane.
Takođe, Svetski program za hranu je upozorio da luke na jugu Ukrajine, ionako oštećene artiljerijskim napadima i bombardovanjem, moraju nastaviti rad da bi se zaštitila ukrajinska poljoprivredna proizvodnja i omogućio izvoz koji je ključan za ekonomiju Ukrajine, ali i snabdevanje sveta hranom.
Problem predstavljaju i brojne prijavljene krađe, od koji se najveća dogodila u aprilu, kada su ruske snage ukrale nekoliko stotina hiljada žita u okupiranim oblastima Ukrajine.
Ukrajina je prošle nedelje rekla da Rusija isporučuje ukradeno žito u Tursku sa Krima, koji je anektirala 2014. godine. Takođe je optužila Rusiju da je svom savezniku Siriji poslala 100.000 tona ukradene ukrajinske pšenice.
Prema podacima Međunarodnog trgovačkog centra, najveći uvoznici žitarica iz Ukrajine su Egipat i Turske, koje se na uvoz oslanjaju za oko 70 odsto svojih potreba. Krajnja destinacija više od 95 odsto žitarica iz Ukrajine su Azija i Afrika.
Tako Egipat uvozi žitarice u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, Turska 1,9 milijardi dolara, Bangladeš 703,7 miliona dolara, Indonezija 543,3 miliona, Pakistan 535,3 miliona, Jemen 318,7 miliona, Maroko 286,7 miliona, Azerbejdžan 284,5 miliona, Sudan 282,9 miliona, a Filipini 229 miliona dolara.
BONUS VIDEO: Protest u Beogradu: Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi – zajedno protiv rata
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
