Vlada Marija Dragija nije pala zbog savršene oluje koja se obrušila na Evropu i Italiju. Nije posredi ni pandemija, ni ruska agresija na Ukrajinu, ni inflacija ili energetska kriza, Dragijev kabinet je pao na pitanju izgradnje postrojenja za preradu đubreta u energiju u Rimu, ukidanju privilegija i monopolskog položaja taksista i zakupaca plaža.
Đubre po ulicama Rima, samoproklamovano pravo taksista da prodaju licencu koju su dobili od grada besplatno za 250-300 hiljada evra (zbog čega prete paralizom zemlje svaki put kada država pokuša da liberalizuje privatni prevoz) i zakupci plaža koji zarađuju preko 15 milijardi evra godišnje od korišćenja javnog dobra za koje plaćaju manje od 100 miliona evra, su koštali mandata najkvalifikovanijeg premijera kojeg je Italija imala u svojoj istoriji.
Lideri Pokreta pet zvezda Đuzepe Konte i Lige Mateo Salvini su ispod krinke velikih reči da deluju isključivo u interesu građana Italije oborili vladu Marija Dragija iz krajnje ličnih i pragmatičnih partijskih interesa. Konte s ciljem da zaustavi odliv glasova (Pokret pet zvezda je sa 33 odsto glasova iz 2018. godine spao na deset odsto podrške sa tendencijom daljeg pada) a Salvini da spreči višemesečnu tendenciju prelaska glasača Lige u tabor Braće Italije Đorđe Meloni.
U Pokretu pet zvezda su u panici jer će veoma mali broj njih ostati u poslaničkim klupama, što zbog erozije podrške u biračkom telu što zbog reforme koja je smanjila broj poslanika sa 630 na 400 i senatora sa 315 na 200. Lider ligaša ne može da podnese ideju da vidi Đorđu Meloni kao premijerku imajući u vidu pravilo u okviru desnog-centra da mesto predsednika vlada u slučaju pobede koalicije na parlamentarnim izborima pripada lideru stranke koja osvoji najviše glasova.
Konte je prošle nedelje pokazao, još jednom, da je totalni politički diletant. Otvarajući krizu vlade on je mislio da će zbiti redove u raštimovanom Pokretu pet zvezda. Postigao je potpuno suprotan rezultat pošto su petozvezdaši pred novom šizmom a servirao je na tacni priliku koju je čekao Mateo Salvini da izdejstvuje prevremeni izlazak na izbore.
Važnu ulogu je odigrao i Silvio Berluskoni. Ostareli lider Forca Italije, kao i Salvini, ne može da svari ideju da vidi Melonijevu kao premijerku. Da bi sprečili takav scenario, Berluskoni i Salvini razmišljaju već duže vreme o nekoj vrsti ujedinjenja dve stranke kako bi osvojili, zajedno, više glasova od Melonijeve i dobili pravo da odrede premijera.
Istini za volju, sve do ove nedelje Berluskoni je bio neka vrsta kočnice za avanturitičke poteze poput rušenja vlade i obuzdavao je Salvinija. Međutim, greška u koracima Pokreta pet zvezda i pre svega isptivanja javnog mnjenja koja pokazuju da bi koalicija desnog centra mogla da pobedi ubedljivo na izborima probudila je instinkt kod prvog tajkuna premijera.
Berluskoni je potpuno potcenio opasnost od cepanja stranke i odlazak umerenog, progresivnog, proevropskog i atlantskog krila, što se u međuvremenu i dogodilo. Sa novim raspolućivanjem Forca Italije, i odlazak dugogodišnjih članova i čak osnivača partije poput ministra Renata Brunete, možemo slobodno da kažemo da u Italiji više ne postoji desni-centar, već samo desnica.
Salvini zaslepljen željom da se vrati na vlast nije uzeo u obzir da je rušenje vlade Marija Dragija u suprotnosti sa interesima tvrdog jezgra glasača Lige na severu Italije budući da je sastavljena od malih i srednjih privrednika za koje je ekonomska stabilnost i Dragijev štit od spekulacija fundamentalan za njihovu aktivnost.
Takođe, Konte i Salvini, zajedno sa Silvijom Berluskonijem, su napravili težak faul prema predsedniku republike Serđu Matareli. Pre godinu i po dana, kada je Italija bila na kolenima zbog nesposobnih vlada populista i suverenista, predsednik Matarela je pozvao Marija Dragija, najkompetentniju ličnost i najcenjenijeg Italijana u planetarnim okvirima, da formira vladu nacionalnog jedinstva i izvede zemlju iz tunela pandemije i ekonomske krize.
Rušeći vladu, Konte, Salvini i Berluskoni, nisu toliko naudili Dragiju, koliko su pokazali nepoštovanje prema šefu države koga su vukli za rukav pre godinu i po dana da spasava zemlju. Matarela im to neće zaboraviti a videćemo da li će im oprostiti.
Vlade u Italiji ne traju dugo a kamoli one nacionalnog jedinstva, tim pre kada se nađu na par meseci od redovnih izbora. Dragijeva će trajati čak prilično duže nego prethodne vlade nacionalnog jedinstva Đulija Andreotija ( posle otmice Alda Mora 1978. godine) i Marija Montija 2011. godine kada je Druga republika bila pred bankrotom.
Dakle, nije ništa neuobičajeno da političke stranke ne drže reč i ponašaju se nelojalno prema koalicionim partnerima. Nestabilnost je drugo ime za političku situaciju na Apeninskom poluostrvu i imajući u vidu iskustvo sa fašizmom i Benitom Musolinijem, mnogo je bolje živeti u demokratskoj i slobodnoj nestabilnosti nego u diktatorskoj i kontrolisanoj stabilnosti.
Italija je dobro utrenirana zemlja za krize i neizvesnosti. Od rađanja Prve republike pre 76 godina, pa do danas, više od hiljadu dana u kontinuitetu u palati Kiđi su proveli samo Betino Kraksi, Silvio Berluskoni i Mateo Renci.
Dragi je na početku svog mandata bio percepiran kao desničar, predstavnik neoliberalne kaste, bankarskog lobija i opskurnih i misterioznih centara moći. Idealan primer osobe iz banalnih ali veoma popularnih teorija zavera. Ironija sudbine je da su ga populisti Pokreta pet zvezda i suverenisti Lige Matea Salvinija oborili zbog približavanja Demokratskoj partiji koja baštini nasleđe Italijanske komunističke partije i levog krila pokojne Hrišćanske demokratije.
Osamnaest meseci Marija Dragija na čelu Italije ostaće upamćeni po četiri dostinguća koja bi bez njega bila nezamisliva: izuzetno uspešna kampanja vakcinacije građana koja je omugućia izlazak iz tunela pandemije Kovida-19, ekonomska i finansijska stabilnost, povratak Italije među lidere EU i prestižno mesto u G7, i učvršćivanje Italije na evroatlantski kurs kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu. To nije bilo ni predvidljivo a još manje sigurno s obzirom na ukorenjeni antiamerikanizam u Italiji. Putinofilija južno od Alpa nije posledica rusofilskog sentimenta koliko raširenog animoziteta prema Amerikancima.
Dragi je bio garant italijanskim građanima da će njihova zemlja birati najbolja moguća rešenje i da će namenski trošiti kišu novca koja stiže iz evropskog fonda za oporavak (Recovery fund). S druge strane je bio jemac da će Rim ostati čvrsto na evroatlantskom kursu i da će Italija biti ekonomski i finansijski stabilna.
Pokret pet zvezda, Liga i Forca Italija su uskratili privilegiju građanima Italije da do sledećeg proleća imaju najbolju moguću zaštitu i sigurnog kormilara kroz ekonomsku i energetsku krizu, inflaciju, novi talas pandemije koronavirusa i sigurnost da će novac iz evropskih fondova stići u Italiju i biti namenski potrošen.
Takođe, Konte, Salvini i Berluskoni, su uskratili Evropskoj uniji jednu od tački oslonaca u periodu kada je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu potrebna podrška za reformu EU i pre svega Pakta stabilnosti, s obzirom na to da nemački kancelar Olaf Šolc još uvek hvata konce i pozicionira se kako u Nemačkoj tako i u EU.
POGLEDAJTE JOŠ:
Na kraju, uzalud su se rusofili i putinofili obradovali padu Dragijeve vlade. Kao što Velika Britanija neće promeniti ni za jotu svoju politiku prema Rusiji sa naslednikom ili naslednicom Borisa Džonsona, tako se i politika Rima prema Moskvi neće značajnije promeniti. Za neupućene, Đorđa Meloni i njena Braća Italije su u EU i Evropskom parlamentu najbliži saveznici poljske vladajuće partije Pravo i pravda koja predvodi najrusofobniji deo Starog kontinenta.
Na izborima 25. septembra, koalicija desnice (Braća Italije, Liga i Forca Italije) je apsolutni favorit da osvoji vlast, ali ne treba potceniti Enrika Letu, lidera Demokratske partije, koji je pokazao da je sazrelio u političara velikog kalibra, mnogo potkovanijeg i mudrijeg nego što je bio pre desetak godina kada je prvi put bio premijer Italije.
Konteovo rušenje vlade je poništilo svaku mogućnost formiranja predizborne koalicije Demokratske partije i Pokreta pet zvezda. Šansa za demokrate se nalazi na centru gde imamo čitavu galaksiju malih stranaka koje imaju potencijal da osvoje oko 15 odsto glasova, ona ide od bivšeg premijera Matea Rencija i bivšeg ministra Karla Kalende do friško izašlih dugodišnjih članova Forca Italije i Lige. Budući da se trećina poslanika bira po većinskom principu, bitka će se odlučivati na centru. A Dragi ostaje i dalje zlatna rezerva Druge republike jer nije dozvolio profesionalnim političarima da ga “potroše” kao njegovog imenjaka Montija.
BONUS VIDEO Italijanska televizija Rai 3 o protestima u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare