0
Sama pomisao da šef izvršne vlasti i prisustvuje, a kamoli da odlučuje o nosiocima funkcija u sudskoj vlasti - sama je po sebi nonsens, da ne kažem ustavno-politički skandal, kaže bivši premijer Duško Marković.
On je bio ministar pravde kada su usvojeni amandmani na Ustav Crne Gore kako bi se osigurala nezavisnost pravosuđa, kao i nakon toga kada je, sa istim ciljem, mijenjan Zakon o sudovima i Sudskom savetu. Tada je Venecijanska komisija Saveta Evrope na predloge amandmana i predlog izmena zakona dostavljala mišljenje, koje je uglavnom usvojeno.
PROČITAJTE JOŠ:
I tada, i kasnije iz drugog tela Saveta Evrope – GRECO, stizale su zamerke jer je ministar pravde ostao član Sudskog saveta.
Međutim, sada je Savet došao u pravno upitnu situaciju. Kako je sadašnja Vlada još od juna prošle godine bez ministra pravde nakon što je smenjen Vladimir Leposavić, nedavno je tu poziciju privremeno preuzeo premijer Zdravko Krivokapić, prenose Vijesti.me.
On je po funkciji član Sudskog saveta, koji će 25. februara na sednici intervjuisati kandidate za predsednika Upravnog suda. “Vijestima” je juče nezvanično potvrđeno da je sednica zakazana, ali ni iz Sudskog savjeta a ni iz Vlade nije odgovoreno da li će premijer učestvovati u izboru predsednika suda i da li je to kršenje Ustava.
Bivši ministar pravde Duško Marković je o tome u pisanoj izjavi za “Vijesti” rekao da je “Ustav Crne Gore propisao sastav Sudskog saveta, i upravo zbog nedvosmislenog ustavnog određenja ne smije se dozvoliti tumačenje koje derogira najviši pravni akt i njegove ciljeve uređenja sudske vlasti”.
”Tumačenje da predsednik Vlade, kao privremeni rukovodilac radom ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, kao takav određen administrativnim aktom, a u slučaju upražnjenog ministarskog mjesta, treba da bude član Sudskog saveta – pogrešno je i neodrživo jer je upravo Ustav ostavio mogućnost i proceduru izbora novog ministra pravde koji bi sedio u Sudskom savetu. Samo ministra, i nikoga drugog”, rekao je on.
Marković podseća da ministra pravde bira Skupština koja je, kaže, izraz volje građana, i na taj način on kao pojedinac staje u red ostalih članova Sudskog saveta koji se biraju po istom principu – kroz iskaz neposredne demokratske volje u parlamentarnoj proceduri.
”Zdravka Krivokapića kao premijera, a danas premijera u tehničkom mandatu, Vlada je odredila za koordinatora ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, pa je sam sadržaj njegovog ovlašćenja u smislu učešća u organu sudske vlasti potpuno suprotstavljen ustavnom smislu i ovlašćenju Sudskog savjeta. Rečju, sama pomisao da šef izvršne vlasti i prisustvuje a kamoli da odlučuje o nosiocima funkcija u sudskoj vlasti – sama je po sebi nonsens, da ne kažem ustavno-politički skandal”, rekao je Marković.
U mišljenju koje je 2014. godine Venecijanska komisija dostavila na Nacrt zakona o sudovima, Sudskom savjetu i pravima i dužnostima sudija, preporučeno je Vladi da se manje miješa u organizaciju sudova i time omogući poštovanje principa odvojenosti vlasti.
VK je u mišljenju na predlog amandmana na Ustav iz 2012. godine istakla da je potrebno poboljšati ustavne garancije za nezavisnost sudstva i da sastav Sudskog saveta treba da se promijeni u cilju da se izbegne politizacija i autokratija.
Krivokapić je 24. januara ove godine preuzeo koordinaciju Ministarstvom pravde, ljudskih i manjinskih prava gde je vršilac dužnosti bio ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i time postao član Sudskog savjeta. S obzirom na to da je Vladi 4. februara izglasano nepoverenje u Skupštini, ona je sada u tehničkom mandatu.
Premijer bi 25. februara ove godine na sednici Sudskog savjeta mogao odlučivati o izboru predsednika Upravnog suda uprkos tome što nije pravnik. Do sada nije bila praksa da član Sudskog saveta bude premijer.
Bivša direktorica Direktorata za organizaciju pravosuđa, krivično zakonodavstvo i nadzor Ministarstva pravde, sada advokatica Marijana Drašković Laković nada se da će premijer u tehničkom mandatu Vlade povesti računa o međunarodnim preporukama. I da će, dodaje, rasteretiti Sudski savjet svog prisustva, jer “ni na koji način ne može dati doprinos radu tog Saveta u svjetlu činjenice da je laik u stručnoj problematici koja je predmet rada Saveta”.
”Njegovo prisustvo u tom stručnom telu nije od javnog interesa, jer njegov glas može biti u određenim okolnostima preovlađujući pri izboru sudija, što bi definitivno dovelo do očiglednog političkog uticaja na sudsku granu vlasti i ugrozilo njenu nezavisnost”, upozorila je Drašković Laković.
Podseća da GRECO već par godina unazad problematizuje članstvo ministra pravde po funkciji kao člana Sudskog savjeta zbog eventualnog političkog uticaja kada je u pitanju izbor i razrešenje sudija.
”Takođe, na preporuku ovog tela Saveta Evrope već duže vremena upozorava Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o Crnoj Gori. Međutim, kako izmene Ustava podrazumijevaju dvotrećinsku većinu, to ova preporuka zasigurno treba biti razmotrena prilikom izmena Ustava”, navela je Lakovićeva.
Prema članu 126 Ustava, Sudski savet je samostalan i nezavisan organ koji obezbjeđuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Članom 127 određen je sastav Sudskog saveta i predviđeno da on ima predsednika i devet članova. Članovi Sudskog savjeta su predsednik Vrhovnog suda, četiri sudije koje bira i razrešava Konferencija sudija, četiri ugledna pravnika koje bira i razrešava Skupština i ministar nadležan za poslove pravosuđa. Za predsednika Sudskog saveta ne može biti biran ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Za predsednika Upravnog suda su konkurisali sudija Osnovnog suda i član Sudskog savjeta Dragan Babović, sudija Višeg suda Miodrag Pešić, sudije Upravnog suda Srđan Klikovac i Muzafer Hadžajlić, sutkinja Višeg suda u Bijelom Polju Gorica Đalović i bivši osnovni tužilac, sada direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka Ivan Medojević.
Mesto predsednika Upravnog suda upražnjeno je od odlaska u penziju Branke Lakočević u avgustu prošle godine.
BONUS VIDEO: Krivokapić: Od sutra više neću biti premijer, to je već dogovoreno
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
