0
Lideri zemalja NATO-a danas bi trebalo da usvoje nacrt deklaracije drugog, završnog dana samita Alijanse u glavnom gradu Litvanije.
Ključno pitanje dokumenta i okupljanja predsednika i premijera država članica jeste zahtev Ukrajine o pridruživanju NATO.
Pre sedam sati ujutru po srednjeevropskom vremenu na samitu će okupiti u LITEKS-u, sajamskom prostoru specijalno preuređenom za ovu priliku u nastavku rada samita, dok je za 07.30 planirano kratko obraćanje generalnog sekretara NATO Jensa Stolteberga i premijera Japana, kao partnerske zemlje zapadne vojne alijanse.
Pola sata kasnije je planiran sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou šefova država i vlada, sa Švedskom, indo-pacifičkim partnerima i EU.
Sa najvećom pažnjom se očekuje konferencija za medije Stoltenberga i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, koja je planira za 11:30, kada bi trebalo i da se čuje da li je zvanični Kijev zadovoljan predlogom NATO o paketu za Ukrajinu.
Taj paket podrazumeva tri elementa: preskakanje akcionog plana za članstvo, formiranje Saveta NATO-Ukrajina i dalju vojnu pomoć za rat sa Rusijom.
Posle te konferencije na redu je sastanak Saveta NATO-Ukrajina na nivou šefova država i vlada, sa Švedskom.
Završnu reč samita daće Stoltenberg na konferenciji za medije, koja je planirana za 14.30 časova po srednjeevropskom vremenu.
Zelenski je naveo kako je jasno da nema volje da se Ukrajini pošalje pozivnica za NATO, niti da postane članica Alijanse, nazvavši apsurdnim to što ne postoji vremenski okvir za njegovu zemlju da se pridruži i postane članica.
Takođe, Zelenski se sinoć neočekivano pojavio na mitingu u Viljnusu pred hiljadama građana koji su ga srdačno pozdravili, mnogi ogrnuti ukrajinskim zastavama. On je ponovo izrazio razočaranje što Ukrajina nije dobila poziv u Alijansu, što je prvi korak u tom procesu.
„NATO će učiniti Ukrajinu bezbednijom, Ukrajina će učiniti NATO jačim. Ja sam danas stigao ovde sa verom u odluku, u partnere, sa verom u jak NATO“, rekao je on.
Tada će i objaviti da li je usvojena deklaracija, koja se, prema onome što je obavljeno u nacrtu, tiče i Srbije i dijaloga Beograda i Prištine.
U tačkama 77 i 78 tog tog dokumenta, piše da bi jačanje odnosa NATO-Srbija bilo od koristi i Alijansi, i Srbiji, i celom regionu.
Navode i da pozivaju Beograd i Prištinu na hitnu deeskakaciju, povratak dijalogu i primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida.
Generalni sekretar NATO izjavio je prethodno u Viljnusu da je u stalnom kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i da je spreman da se sa njim sastane.
Pročitajte još:
0
0
0
Rekao je pred početak samita NATO, na pitanje Tanjuga da li će se sastati sa Vučićem, zatim zašto KFOR dozvoljava prisustvo specijalnih jedinica iz Prištine uprkos protivljenju Srba i šta tu može da se uradi.
„Pratimo situaciju na severu Kosova. Pozivamo obe strane na deeskalaciju i da ne preduzimaju akcije koje bi dovele do pogoršanja situacije i povećale napetosti u regionu“, rekao je Stoltenberg.
Dodao je da je Kfor povećao svoje prisustvo na Kosovu sa nekoliko hiljada dodatnih vojnika, kako bi se, rekao je, sprečili „nestabilnost i nasilje“ od prethodnih nekoliko nedelja.
BONUS VIDEO NATO sastanak