Kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen osvojila je 23,4 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora i Francuskoj i sa tim rezultatom odlazi u drugi krug, gde joj na crtu izlazi aktuelni predsednik Emanuel Makron. Ovo je drugi put da Le Penova izaziva Makrona, ali se ovog puta odlučila za značajno "umereniju" kampanju.
Marin le Pen (53) predvodi partiju Nacionalnog pokreta ekstremne desnice, koju je preuzela od svog oca Žana-Marija Le Pena.
On je partiju pod nazivom Nacionalni front osnovao 1972. godine, ali je nakon raskola u stranci 2011. godine Marin postala predsednik stranke i pokušala da je rebrendira.
Kao deo procesa rebrendiranja, ona je izbacila oca iz partije koju je osnovao nakon što je ponovio izjave da su nacističke gasne komore samo običan „detalj u istoriji“ i branio Filipa Petena, ratnog lidera koji je kolaborirao sa nacističkom Nemačkom tokom okupacije Francuske.
Međutim, Le Penova deli stavove svog oca o imigraciji. U prvoj kampanji protiv Makrona pokušala je da se pozicionira kao kandidat koji predstavlja zaboravljenu francusku radničku klasu koja je stradala u svetlu globalizacije i tehnološkog napretka. Ispostavilo se da su njeni stavovi o imigraciji i evroskepticizmu nepopularni među francuskim biračkim telom, obzirom na to da je 2017. godine izgubila u drugom krugu upravo od sadašnjeg takmaca Emanuela Makrona.
„Zaustavljanje nekontrolisane imigracije“ i „iskorenjivanje islamističkih ideologija“ ostaju dva glavna prioriteta njene politike, Le Penova je tokom ovogodišnje kampanje pokušala da „ublaži“ svoju retoriku i tako privuče novu grupu glasača.
Za razliku od prethodnih godina, kada je njen fokus bio na spoljnoj politici, u ovoj kampanji posvetila se ekonomskim problemima Francuza.
Njeni medijski istupi bili su posvećeni obećanjima da će pomoći građanima da se izbore sa inflacijom i rastućim cenama goriva tako što će smaniti porez na dodatu vrednost (PDV) – ono što je trenutno goruće pitanje u Francuskoj.
Ova strategija pokazala se ispravnom jer je u prvom krugu izbora ostvarila bolje rezultate nego pre pet godina, dok ankete ukazuju da će borba u drugom krugu biti tesna.
Međutim, ona suštinski nije promenila politiku o nacionalnom identitetu i imigraciji, već je samo izabrala drugačiji vokabular da bi to opravdala. Paradoksalno, Le Penovoj su pomogli i ekstremistički stavovi drugog kandidata desnice Erika Zemura, koji se pokazao kao „veći desničar od nje“, te su je birači prihvatili kao bolju opciju.
Rat kao potencijalni okidač
Iako je Le Penova uspela da iznenadi i mnoge uveri da su njeni stavovi sada zaista umereniji, njeno mišljenje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije tajna, to bi moglo da se odrazi na rezultate drugog kruga.
Kao jedan od najvećih poštovalaca lika i dela Vladimira Putina, ona je ruskog lidera posetila tokom kampanje 2017. godine, ali je sada bila primorana da fotografije sa tog susreta ukloni sa svoje platforme zbog činjenice da je Putina sada najomraženija ličnost Zapada.
POGLEDAJTE JOŠ:
Pored toga, njena kampanja 2017. godine uključivala je i apele da se Francuska povuče iz NATO saveza, dok je nedavna anketa IFOP-a pokazala da 67 odsto Francuza ne veruje da je to ispravan potez za njihovu zemlju.
„Ako budem izabrana, dovešću Francusku u red za pet godina“
Nakon što su objavljeni rezultati prvog kruga izbora, Le Penova se glasačima zahvalila uz obećanje da joj je potreban period od pet godina da Francusku „dovede u red“.
„Francuski narod mi je dao čast tako što sam se kvalifikovala u drugi krug. Izražavam najiskreniju zahvalnost mojim glasačima. Vidim da se povećala nada kod snaga koje žele oporavak zemlje. Pozivam sve one koji danas nisu glasali za Makrona da nam se priključe. Obezbediću nacionalnu nezavisnost, kontrolisaću imigraciju i vratiću bezbednost za sve. Ukoliko budem izabrana u drugom krugu biću predsednica celog francuskog naroda“, poručila je ona.
BONUS VIDEO Izbori u Francuskoj: Najveća apstinencija još od 2002.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
