Izrael je petak ujutru izveo napad na iransku provinciju Isfahan u centralnom delu Irana, objavili su američki zvaničnici. Sam Izrael nije potvrdio napad, dok iz Teherana umanjuju obim napada navodeći da su eksplozije koje su odjeknule u petak ujutru posledica rada PVO sistema. Iako sam obim napada nije jasan, jasno je da Izrael hteo da pošalje poruku Iranu - da je sposoban da napadne i u srce iranske teritorije ako je to potrebno.
Iranski sistemi protivvazdušne odbrane aktivirani su u petak ujutru na nekoliko lokacija u provinciji Isfahan u centralnom delu Irana. Informaciju o napadu objavio je neimenovani američki zvaničnik koji je za CNN naveo da je napad izveo Izrael.
Iz samog Irana u petak ujutru stizale su informacije o eksplozijama u Isfahanu, a iranske novinske agencije ubrzo su počele da tvrde da je reč o PVO sistemima koji su reagovali zbog “sumnjivih objekata”. Iranska strana takođe tvrdi da je u ovom napadu nije bilo ni povređenih ni oštećenja infrastrukture.
„Nije bilo vazdušnog napada sa spoljnih granica na Isfahan ili druge delove zemlje“, objavio je iranski zvaničnik Hosein Dalirian i dodao da je Izrael „samo izveo neuspešan i ponižavajući pokušaj upravljanja dronovima, koji su oboreni“.
Činjenica da je Isfahan bio meta indikativan je sam po sebi. U ovoj provinciji nalazi se aerodrom Isfahan, kao i vazdušna baza Šekari, ali i dobro poznato postrojenje za obogaćivanje uranijuma Natanz. Takođe, iransko postrojenje za konverziju uranijuma nalazi se u jugoistočnoj oblasti Zerdenjan u provinciji Isfahan.
Postrojenje u Isfahanu, koje je počelo da se gradi 1999. godine, upravlja sa tri mala reaktora koja je Kina isporučila, kao i proizvodnjom goriva i drugim aktivnostima za iranski civilni nuklearni program.
Isfahan je takođe dom velike iranske vazdušne baze u kojoj se nalazi zastarela iranska flota američkih F-14 „Tomcats“, kupljenih pre Islamske revolucije 1979. godine. Neke početne spekulacije su sugerisale da je radarski objekat u bazi možda bio meta napada.
Jednako važni su i iranski proizvodni pogoni oružja u gradu i oko njega. Početkom prošle godine pokrenut je napad, za koji Iran okrivljuje Izrael, na postrojenje za proizvodnju oružja u gradu, i u kojem su, kao što je i sada slučaj, bila uključena tri drona. Tada su iranski zvaničnici tvrdili da su dve bespilotne letelice oborene, a da je jedna nanela samo manju štetu na krovu fabrike.
Poslednji u nizu napada zapravo je nastavak osvetničkih napada koje dve zemlje izvode jedna protiv druge od početka aprila.
Serija napada počinje sa ubistvom iranskog generala Mohameda Reze Zahedija, jednog od najviših komandanata snaga Kuds, korpusa Revolucionarne garde (IRGC). Zahedi je ubijen u raketnom napadu na iranski konzulat u Damasku u Siriji 2. aprila. U istom napadu poginulo je najmanje šest osoba, među kojima i nekoliko iranskih diplomata.
Zahedi, poznatiji kao Hasan Mahdavi, pridružio se elitnim vojnim snagama dve godine nakon Islamske revolucije 1979. godine. Prvu visoku vojnu poziciju dobio je 2005. godine kada ga je vrhovni vođa Ali Hamnei imenovao za komandanta kopnenih snaga IRGC-a.
Nakon uspostavljanja bliskih odnosa sa Kasem Sulejmanijem, koji je komandovao snagama Kuds IRGC-a pre svoje smrti, Zahedi je počeo da se redovno sastaje sa Hasanom Nasralahom, generalnim sekretarom libanske militantne grupe Hezbolah. Zahedi je postao ključan čovek za snabdevanje Hezbolaha raketama iranske proizvodnje, zbog čega su mu SAD uvele sankcije.
Iran je odmah nakon napada u Damasku potvrdio Zahedijevu smrt, okrivio Izrael i obećao da će uzvratiti. Zahedijev sin je pozvao Iran da ne dozvoli da smrt njegovog oca ostane „bez odgovora“, dok je Hosein Akbari, iranski ambasador u Siriji, rekao je da će iranski odgovor na napad biti „istih razmera i oštrine“.
Osveta za ovaj napad usledila je prošlog vikenda kada je Iran je napao Izrael, što je bio prvi put u istoriji da je Izrael napadnut direktno sa iranske teritorije. Iran je napao Izrael desetinama dronova i balističkih raketa, a napadu se priključio i Hezbolah iz Libana. Većina dronova i raketa srušena je pre nego što je stigla do izraelske teritorije. Nakon napada, Teheran je zapretio da će odgovoriti svakoj zemlji koja otvori svoj vazdušni prostor ili teritoriju Izraelu za napade na Iran.
Izraelski odgovor došao je u petak, napadom na Isfahan.
Ključno pitanje sada je da li će Iran ponovo odgovoriti osvetničkim napadom i tako nastaviti niz napada koji traje od početka meseca. Sudeći prema prvim reakcijama iz Teherana, ali i informacijama iz obaveštajnih krugova do kojih je došao CNN, novih napada neće biti.
Pročitajte još...
Kako je izvor naveo za ovaj medij, “gotovo je sa direktnim napadima između Izraela i Irana”. Izvor je razgovarao sa CNN-om pod uslovom anonimnosti oko dva i po sata nakon prvih izveštaja o napadima. Izvor navodi kako se, prema njegovim saznanjima, ne očekuje da će Iran odgovoriti na napad, ali nije naveo razlog.
I “Rojters” je došao do sličnih saznanja. Pozivajući se na reči neimenovanog visokog iranskog zvaničnika, ova agencija navodi da „Iran nema plan za trenutnu odmazdu protiv Izraela“.
Sjedinjene Američke Države, najvažniji saveznik Izraela, takođe se protive daljoj eskalaciji. Kako su naveli američki mediji, Izrael je u četvrtak obavestio Vašington da će izvesti napad na Iran u narednih 24 do 48 sati kao odgovor na napad Irana tokom vikenda.
„Nismo podržali odgovor. SAD nisu dale zeleno svetlo za odgovor Izraela“, rekao je američki zvaničnik.
BONUS VIDEO Prof. dr Marija Đorić o napadu Izraela na Iran: “Sukob koji je otvorio vrata pakla”
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar