4
Prva zemlja koja je još 14. maja pobedila koronavirus i proglasila kraj epidemije, čime je postala "kovid fri" (covid free) teritorija, Slovenija, sada broji rekordni broj umrlih od korone. Čini se da je ova uređena država u međuvremenu uspela da "izgubi kompas" i kontrolu nad surovom zarazom.
„U prvom talasu u Sloveniji su slučajevi praćeni kako su pristizali u zemlju i praćeni su svi kontakti. U drugom talasu, međutim, slučajevi su pristigli u većem broju i ta inicijalna kontrola iz prvog talasa nije uspela da ograniči virus, već je on počeo da se širi unutar Slovenije i to se onda otrglo kontroli. Atmosfera u Sloveniji je zbog porasta broja zaraženih, ali i alarmantnog broja umrlih, takva da je koronavirus kao tema već dugo na prvom mestu. Svi pričaju samo o virusu i o svemu u vezi sa bolešću. Ipak, čini se da sada nema više one panike kao ranije, ni zbog broja obolelih, ni zbog broja hospitalizovanih, ali ni zbog umrlih. Nadležni se svakodnevno oglašavaju tim povodom, ali i kritičari“ priča za Nova.rs dr Srđan Lukić, pulmolog iz Slovenije.
Pročitajte još:
Dok su u Zapadnoj Evropi stroge mere obaveza i za kršenje istih slede visoke kazne, u Sbiji i većini zemalja u oruženju sve se svodi na preporuku.
„U Sloveniji su se mere, koje se baziraju na preporukama, vremenom pokazale kao neuspešne. Naime, polovina ljudi ih je poštovala, ali polovina nije. Jedno vreme je to funkcionisalo, ali su brojevi mic po mic narasli, pa je moralo da se pređe na obavezujuće mere koje, uglavnom, sada svi poštuju. Verujem da je tako svuda. I u Srbiji je jedno vreme bila stabilna situacija, mnogi su se pridržavali mera i brojevi su bili pod kontrolom. Međutim, to očigledno nije dovoljno već se mora ići na rigoroznije i obaveznije mere. To jedino može dovesti do smanjenja broja novozaraženih“ objašnjava dr Lukić.
Problem većine zemalja u kojima broj novovobolelih i umrlih rast, je nepoverenje u Krizni štab i nadležne u zemlji, čiji je posao zaustavljanje širenja virusa.
„Koliko ja shvatam nadležnosti, Krizni štab u Srbiji, recimo, je savetodavno telo i nema poluge moći u svojim rukama. Odluke se donose, i sprovode na drugom mestu. Najveći problem, kao i kod mnogo toga u Srbiji, je što ceo proces nije transparentan, nego se u javnost kontrolisano plasiraju informacije. Na kraju niko ne zna šta je predlog Kriznog štaba, šta je od toga prihvaćeno, ko je preuzeo odgovornost za ono što nije prihvaćeno, kakva je reakcija ljudi u Kriznom štabu na to i slično. Pomoglo bi ako bi mediji dobili i objavili zapisnike sa sednica, pošto bi direktan prenos Kriznog štaba isuviše ličio na rijaliti šou, pa onda uporedili sa onim što su nadležni, koji imaju poluge moći u svojim rukama, zaista i odlučili. Takođe bi bilo lepo i da Krizni štab evaluira prethodno donete mere, kao i njihovo sprovođenje. Bez sistematizacije u radu sve to izgleda neozbiljno“ kaže naš sagovornik iz Slovenije.
Iako se i posle devet meseci od proglašenja pandemije virus neometano i dalje širi, nada ipak još ne umire, a osržava je vera u spas putem vakcine. Ipak, da li će sve zemlje dobiti dovoljno doza i koliko ćemo još morati da čekamo.
„Vakcine su nas već mnogo puta spasile, i dan danas nas svakodnevno spašavaju. U balkanske zemlje one će stići kada i u ostatak sveta. Iskreno se nadam da neće bogatije države iskoristiti svoje pozicije da sve u startu odmah prigrabe samo za sebe“ naglašava dr Lukić.
Podsetimo, u Sloveniji su već nedeljama na snazi drastične mere zaštite, a zbog upornog rasta broja novozaraženih i umrlih, premijer Janez Janša je najavio da će mere ostati na snazi do daljnjeg. Slovenija je ukinula javni prevoz, nastava se obavlja na daljinu, a zatvoreni su i vrtići osim za decu zaposlenih u hitnim službama. Sve prodavnice, osim onih koje prodaju hranu su zatvorene. A sva okupljanja, osim članova istog domaćinstva, su potpuno zabranjena.
Relaksacija nekih mera možda se može očekivati tek oko Božića. Iako su najstrože epidemiološke mere u Sloveniji na snazi već mesec dana, do značajnijeg smanjivanja širenja zaraze još nije došlo, a Vlada prema odluci Ustavnog suda, svake nedelje mora da odlučuje o daljem produžavanju mera ili njihovom ublažavanju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
