Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, ili "onaj čije se ime ne sme izgovoriti", definitivno je deo predizborne kampanje u Hrvatskoj i prvi pik Socijaldemokratske partije (SDP) za premijera. Na drugoj strani spektra je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) koju predvodi premijer Andrej Plenković. Razmena uvreda na relaciji predsednik-premijer Hrvatske pojačana je u toku ove kampanje, ali čini se da Milanović i Plenković zaboravljaju na treću opciju kojoj se sada sve veći broj birača okreće - zelenoj, ekološkoj stranci Možemo i Sandri Benčić koja će predvoditi listu na parlamentarnim izborima.

Izbori će u Hrvatskoj po prvi put u istoriji biti održani u sredu, 17. aprila, po odluci predsednika Milanovića. On je saopštio da u izbornu trku ulazi kao nosilac liste SDP-a u prvoj izbornoj jedinici, ali da zbog toga neće podneti ostavku na funkciju predsednika.

Klinč predsednika i premijera

Ustavni sud procenio je da su te dve stvari nespojive i da Milanović hitno mora da se povuče iz kampanje. On ima mogućnost da po okočanju izbora dobije mandat za sastav nove vlade od nekog drugog predsednika, ali ne i da bude na listi i lice kampanje.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović Foto:TANJUG/ FOTO HINA/ EDVARD ŠUŠAK

Tako je Zoran Milanović postao „onaj čije se ime ne sme izgovoriti“, čovek koji stoji iza liste SDP-a i kampanje, ali kog stranka ne imenuje u javnosti kao takvog.

Sa druge strane je premijer Plenković, čovek čiji ministri na mesec dana završavaju iza rešetaka i u optužnici za krivična dela.

Između je stranka Možemo i njena predvodnica Sandra Benčić, žena koja obećava da bi radila sve suprotno od Milanovića i Plenkovića.

Šta kažu ankete

Prema prvoj anketi Agencije Ipsos, nakon što je predsednik Hrvatske Zoran Milanović najavio da će predvoditi opozicionu SDP na predstojećim parlamentarnim izborima, na biračka mesta sigurno će izaći čak 69 odsto biračkog tela, dok je samo šest odsto reklo da sigurno neće izaći na birališta.

Andrej Plenković Foto: TANJUG/AP Photo/Omar Havana

Prema ovoj anketi, čak 86 posto ljudi izražava čvrstu ili malo manje čvrstu volju da izađe na izbore, što bi bila zaista visoka izlaznost u odnosu na prethodne paralmentarne izbore održane 2020. godine, kada je na birališta izašlo malo manje od polovine građana sa pravom glasa.

Od onih koji su se izjasnili da izlaze na izbore, 32 posto želi za premijera aktuelnog šefa države Zorana Milanovića, a 30 posto Andreja Plenkovića.

Ova prednost je u okviru statističke greške, obzirom na to da u ovom istraživanju ona iznosi četiri odsto. Istraživanje je pokazalo da više od polovine anketiranih, 54 posto, veruje da Milanović treba da odstupi s mesta predsednika pre ulaska u izbornu trku na parlamentarnim izborima, koji će biti održani 17. aprila. Ipak, čak jedna trećina ispitanih, dakle 33 posto, smatra da ne treba.

Foto:Patrik Macek/PIXSELL

HDZ je i dalje na prvom mestu sa 27,3 posto podrške ispitanih, drugi je SDP koji je sada na 22,6 posto podrške. Na trećem mestu je Možemo i pretpostavlja se da će ova stranka osigurati ulazak u parlament, ali i podršku birača koja će omogućiti ovoj političkoj opciji da bude neka vrsta tasa na vagi.

Porast podrške stranci Možemo beleži se od pobede Tomislava Tomaševića na lokalnim izborima u Zagrebu, a sada zbog uvreda na relaciji Plenković-Milanović.

Birači, pokazuju ankete, Sandru Bečić vide kao „pristojnu opciju“ koja se postavlja kao suprotnost aktuelnoj vlasti.

Foto:TANJUG/ FOTO HINA/ LANA SLIVAR DOMINIĆ/

Zelena alternativa

Sandra Benčić je više puta isticala šta će biti okosnica njenog političkog programa i kampanje.

„Verujemo da Hrvatska može bolje. Zemlja je imala svojih uspeha, obnovljena je nakon rata, ušla je u NATO, EU i Šengen, ali nijedna vlada nije stvorila ovu zemlju zemljom za ljude. Nije osigurala kvalitetan život i nismo stvorili institucije da budu po meri građana. Stranka koja je najduže na vlasti – HDZ, uspela je da uništi poverenje“, istakla je Benčić.

Prema njenim rečima, Hrvatska je u poslednjih 30 godina postala zarobljenik HDZ-a.

„U ovih 30 godina zemlja je postala zarobljenik jedne stranke koja doživljava ovu zemlju, ljude i resurse kao svoj feud i to moramo zaustaviti jer vreme curi i stvar će postati nepopravljiva. Život bez stranačke članske karte ovde je život bez perspektive. Posledice su odlazak ogromnog broja mladih iz zemlje”, smatra Benčić.

Upravo je vladajući HDZ, koji predvodi aktuelni premijer Andrej Plenković, ubrzo po objavljivanju kandidature Sandre Benčić, započeo negativnu medijsku kampanju, čiji je cilj diskreditacija nje kao kandidata za budućeg premijera.

POGLEDAJTE JOŠ:

Ona je, inače, rođena 1978. godine u Žaboku i diplomirala je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Aktivistkinja je Centra za mirovne studije, a pre nego što je postala poslanica u parlamentu predavala je na fakultetu i radila kao spoljni saradnik Veća Evrope za slobodu govora.

U političkoj javnosti postala je poznata kao, žargonski rečeno, fajter iz parlamenta. Nekoliko puta se javno sukobljavala sa premijerom Plenkovićem i njegovim HDZ-om, a posebno je posvećena aktivizmu.

U Srbiji je boravila 2002. godine, kada je u Zrenjaninu kao predstavnica Centra za mirovne studije govorila o „uticaju koncepta nacionalne i lične bezbednosti po pitanja ljudskih prava u bivšim Jugoslovenskim republikama“.

BONUS VIDEO Milanović u Rijeci

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare