0
Otkriveno je pranje novca u iznosu od par biliona dolara, u čemu se posebno istakla Dojčebanka. I to nikoga ne čudi – divovska banka iz Frankfurta kao da se trudi da je nijedan skandal ne zaobiđe.
Pročitajte još:
U poslednje vreme bila se slegla prašina oko Dojčebanke. Par godina nije bilo novih optužbi niti je divovska nemačka banka morala da plaća kazne. Delovalo je da je direktor Kristijan Seving, otkako je došao na funkciju pre dve godine, doneo ono za čime su u oblakoderima frankfurtske bankarske četvrti odavno žudeli: mir i reforme.
Ali sada je sa tim svršeno. Dokumenti koji su procureli iz američke finansijske institucije poznati kao FinCEN Files pokazuju da je Dojčebanka kod mogućeg pranja novca bila u samom svetskom vrhu. Niz velikih banaka je između 1999. i 2017. obradio transakcije klijenata u vrednosti od dva biliona dolara, iako su i same banke sumnjale u poreklo novca. Tako su kriminalci, diktatori i oligarsi prali pare, piše DW.
Kritike na račun Dojčebanke ponovo su žestoke. Ta kuća sa tradicijom od 150 godina ponovo se vraća u spiralu u koju je zapala tokom finansijske krize 2007/08. Evo pregleda njenih posrnuća:
Dojčebanka je u Americi učestvovala u stvaranju svetske krize. Kao i mnoge druge banke, gigant iz Frankfurta je otkupljivao loše hipoteke na nekretnine, pakovao ih u komplikovane finansijske proizvode i tako nudio na tržištu, tobože kao sigurnu investiciju. Kada je tržište nekretnina kolabiralo, sve te hartije od vrednosti postale su bezvredne.
Pri tome se Dojčebanka u poslovnom smislu opkladila da će doći svetski finansijski sunovrat, i tako zaradila puno novca. Zbog mutnog poslovanja je u SAD još 2013. morala da plati 1,9 milijardi dolara, a 2017. čak 7,2 milijarde.
Dok su trajali pregovori o sumi koju valja platiti Amerikancima kako bi obustavili istrage, 2015. je razglašen još jedan skandal, ovog puta sa istoka. Prema saznanjima istražitelja, banka je od 2011. preko poslova sa akcijama prala prljave ruske rublje u vrednosti od deset milijardi dolara. Američke službe su se zainteresovale jer su se transakcije odvijale u dolarima. Kazna je ovog puta iznosila 600 miliona dolara.
Kako danas znamo, ta epizoda sa pranjem novca bila je samo vrh ledenog brega.
Referentne kamatne stope poput Euribora i Libora određuju pod kojim uslovima banke međusobno pozajmljuju novac u evrima ili drugim valutama. Pre sedam godina je Evropska komisija odredila kaznu od 1,7 milijardi dolara protiv šest međunarodnih banaka jer su manipulisale kamatnim stopama. Najveći deo kazne morala je da plati upravo Dojčebanka, čak 725 miliona evra. A onda je britanskim i američkim institucijama morala da plati još 2,5 milijarde dolara.
Jednostrane američke sankcije protiv Irana zadale su glavobolje mnogim evropskim firmama, pa i bankama. EU ne podržava sankcije, ali je bankama američko tržište toliko važno da će se uvek pre odreći poslova sa Iranom. No Amerikanci su uhvatili Dojčebanku da ipak radi sa Iranom pa je ova 2015. morala da plati 260 miliona dolara kazne. I još je i dobro prošla – Amerikanci su nemačkoj Komercbanci razrezali 1,4 milijarde dolara, piše DW.
„Bila je teška greška što smo 2013. prihvatili Džefrija Epstina kao klijenta“, tiho je saopštila Dojčebanka ovog leta, kad su njujorške finansijske institucije razrezale kaznu od 150 miliona dolara jer je nemačka banka znala za Epstinovu „strašnu kriminalnu priču“, ali nije reagovala na „redovno sumnjivo podizanje novca sa računa“. Milijarder Epstin, koji je prošle godine oduzeo sebi život u zatvoru, bio je osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnika – novac sa računa u Dojčebanci koristio je za svoje zločine.
Banka iz Frankfurta je bila upletena i u prethodno veliko pranje para koje je otkriveno. Dojčebanka je bila korespondentna banka za Danske Bank – to znači da je danska kuća preko Frankfurta obavljala neke transakcije. A onda se otkrilo da je Danske Bank između 2007. i 2015. u Estoniji primila oko 200 milijardi evra sumnjivog novca.
I u tom slučaju je njujorški finansijski nadzor prebacio Dojčebanci da „nedovoljno dobro nadgleda klijente“. Banka iz Frankfurta je zatim morala da uloži milijardu evra u reformu unutrašnje kontrole, odseka u kojem danas radi oko 1.500 ljudi.
Pobrojani i drugi skandali nisu naškodili samo reputaciji banke sa velikom tradicijom već su sunovratile vrednost njenih akcija na berzi. U desetogodišnjem periodu je akcija izgubila tri četvrtine vrednosti. Blagi oporavak u poslednje vreme možda je uništen novim skandalom. U ponedeljak je akcija Dojčebanke bila najveći gubitnik berze sa padom od sedam odsto.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
