0
Mesecima se u Nemačkoj strahovalo od zime i eventualnih nestanka struje. Sada zvaničnici kažu da je taj scenario verovatno izbegnut. No, građani će krizu ipak platiti padom standarda.
Nemačka ne mora da se plaši blekauta tokom zime, rekao je u četvrtak (8. decembar) ministar ekonomije i energetike Robert Habek.
„Dostupnost energenata za proizvodnju struje obezbeđena je za ovu zimu“, dodao je ministar iz redova Zelenih, prenosi Dojče vele.
Blekaut, scenario od kojeg su i političari i stručnjaci strahovali, podrazumeva duži nestanak struje na većem prostoru. O tome su se pisali distopijski scenariji – od toga da ne rade benzinske pumpe i sistemi plaćanja karticama, pa sve do masovne panike i haranja po prodavnicama.
No, kaže sada Habek, svi kapaciteti rade te Nemačka čak može da, uprkos hladnim danima, pomogne susednoj Francuskoj izvozom struje.
Uslov za bezbednu zimu, dodao je ministar, jeste da privreda i građani ostvare potrebne uštede. Što se tiče nabavke gasa – koji već mesecima ne stiže iz Rusije – nemačka skladišta su puna gotovo do čepa (95,6 odsto).
Spaljuje se više uglja
To ima svoju cenu, pa neki mediji pišu o tome da Nemačka „opet postaje republika uglja“. Kako je ove sedmice saopštio Zavod za statistiku, ugalj je u trećem kvartalu godine imao najbitniju ulogu u proizvodnji struje (36,3 odsto).
Dvostruko više proizvode i elektrane na gas (9,2 odsto ukupne proizvodnje), a razlog je što se prepolovio doprinos nuklearnih elektrana. Samo tri su ostale priključene na mrežu i to, prema sadašnjoj odluci Vlade, za svaki slučaj – do aprila iduće godine. Tada bi Nemačka definitivno trebalo da se oprosti od nuklearne energije.
Nešto se (na 44,3 odsto) povećao udeo obnovljivih izvora energije, dakle Sunca, vetra i biogasa.
Nemačka je na putu da od iduće godine pribavlja bitnije količine tečnog gasa, zbog čega se kritičari pribojavaju da će propasti ciljevi da se ograniči upotreba fosilnih energenata i zaštiti klima.
Koliko košta topli stan?
Premda nestašica energenata ove zime po svemu sudeći neće biti, i premda su cene gasa i struje nedavno malo pale, građani će morati da zahvate dublje u džep da bi pregurali zimu.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema potrošačkom portalu Check24, prema cenama iz novembra, prosečno domaćinstvo (20.000 kilovat-sati godišnje) bi za utrošeni gas platilo 3.200 evra za godinu dana. Cena je u
odnosu na septembar pala za 27 odsto. No godinu dana ranije, pre rata u Ukrajini i energetske krize, godišnji račun bi u proseku bio mnogo manji – 1.424 evra.
U paketu teškom dvesta milijardi evra za suzbijanje posledica krize našle su se zato i subvencije za energente. Kao „prva pomoć“, građani ne plaćaju račune za gas za ovaj decembar (ukoliko ne prekorače prosečnu potrošnju), a od proleća će država subvencionisati cene energenata za 80 odsto potrošnje.
Građani se suočavaju sa opštom inflacijom neviđenom decenijama, a i nju diktiraju cene energenata. Statističari predviđaju da će godišnje poskupljenje u novembru izaći na deset odsto (u oktobru je bilo 10,4). Prednjače cene hrane koja je za petinu skuplja.
Portal nedeljnika Špigel u jednom komentaru navodi da rat, inflacija i gasna kriza vode Nemačku u „savršenu oluju“ koju će građani itekako osetiti i iduće godine. Naslov tog teksta glasi: „Zbogom blagostanju“.
BONUS VIDEO: Nema više ruske nafte za nas, mi smo pod sankcijama
