0
Pre sto dana Rusija je napala Ukrajinu. Posledice te ruske invazije na jednu suverenu zemlju osećaju se u čitavom svetu: izbeglice, inflacija, nestašica hrane i energenata, ali i renesansa NATO.
Zbog ruske invazije na Ukrajinu tu zemlju je napustilo oko 6,8 miliona njenih stanovnika. Uz to, najmanje 7,7 miliona je interno raseljeno.
Nakon što su u početku pobegli u susedne zemlje, najmanje tri miliona Ukrajinaca nastavilo je put i utočište potražilo u daljim zemljama, navodi UNHCR. Osim Poljske, Nemačka i Češka primile su najveći broj ukrajinskih izbeglica: 727.000 Ukrajinaca našlo je utočište u Nemačkoj, a 348.000 u Češkoj.
Istovremeno, blizu dva miliona Ukrajinaca vratilo se u svoju zemlju, nakon što su je po izbijanju rata napustili – mada deo njih stalno odlazi i dolazi, napominje UNHCR, prenosi Dojče vele.
Priliv ukrajinskih izbeglica u Evropsku uniju podstakao je podršku ljudima koji su pobegli od rata i omogućio sistem prihvata. Izbeglice koje su se doselile u novu zemlju, obično se oslanjaju na mrežu socijalne pomoći, barem za neko vreme.
Ukrajina je važan proizvođač životnih namirnica koje spadaju o osnovnu potrošačku korpu. Ta zemlja zadovoljava gotovu polovinu svetskih potreba za suncokretovim uljem, 15 odsto kukuruza i 10 odsto pšenice. Sukob je prekinuo izvoz, a Rusija i dalje blokira izvoz žita iz ukrajinskih crnomorskih luka.
Nedostatak hrane posebno se osetio u zemljama koje zavise od uvoza ukrajinskih žitarica i jestivog ulja, kao što su Egipat i Indija. Ipak, posledice su daleko veće. Neki upozoravaju da sukob u Ukrajini, zajedno sa ekstremnim vremenskim prilikama uzrokovanim klimatskim promenama i privrednim šokom zbog pandemije, podstiče globalnu krizu nestašice hrane.
Ujedinjene nacije su u maju upozorile da je nivo gladi u svetu dosegao „novi maksimum“ i da bi desetine miliona ljudi moglo da se, zbog rata, suoči s dugotrajnom glađu.
Od maja su 23 zemlje uvele ograničenja izvoza hrane.
Sve do rata, Rusija je bila glavni izvor energenata za ostatak Evrope. Ta zemlja je najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, drugi po veličini izvoznik sirove nafte i treći svetski izvoznik uglja.
Tri četvrtine njenog gasa i gotovo polovina sirove nafte odlazilo je u Evropu. U 2020. godini, ruska nafta, gas i ugalj činili su četvrtinu potrošnje energije u Evropskoj uniji Kada je Rusija napala Ukrajinu, EU je pokušala da prekine sa oslanjanjem na ruske energente. „Ne možemo da se oslonimo na isporučioca energenata koji nam direktno preti“, rekla je u martu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Komisija je već tada najavila da EU namerava da se do 2030. potpuno odrekne ruskih fosilnih goriva, kao i planove za drastično smanjenje upotrebe ruskog gasa (za dve trećine) već do kraja ove godine.
Jedna od tačaka u tom planu jeste povećanje skladišnih kapaciteta za gas. Uvoz tečnog gasa, na primer iz SAD, još je jedna od opcija i rešenje u nevolji. U međuvremenu, neki stručnjaci predviđaju da će doći do nestašice gasa i da je moguće da će potrošnja morati da bude racionalizovana.
Rat u Ukrajini mnogi vide kao šansu za EU – ne samo da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata, već i da ispuni ciljeve koji se odnose na zaštitu klime izgradnjom obnovljivih izvora energije i povećanjem energetske efikasnosti. Tu ipak, postoje ograničenja, s obzirom na brzinu prelaska na alternativne vidove energije. Istovremeno, rastuća potražnja za izvorima energije koji nisu iz Rusije dovela je do rasta cena širom sveta.
Nedostatak hrane i energenata doveo je do velike promene u životima mnogih. Rast cena beležio se i pre, ali naročito otkako je počeo rat u Ukrajini. Kad nečega ima manje, njegova vrednost raste, a kad hrana i gorivo poskupe, poskupljuje i sve ostalo.
Posebno su porasle cene hrane. Indeks organizacije UN za hranu i poljoprivredu FAO, koji se meri mesečnu promena cena u okviru osnovne potrošačke korpe, u martu ove godine dostigao je maksimum.
Inflacija, odnosno manja kupovna moć s obzirom na rast cena, ključna je stvar koja utiče na sve aspekte privrede. Inflacija se od marta 2021, prema podacima Međunarodne organizacije za rad, više nego udvostručila – i to širom sveta. U zemljama evrozone prošlog meseca inflacija je dosegla 8,1 odsto, što je takođe rekord.
Predviđa se da će inflacija mnogo teže da pogodi zemlje s nižim bruto društvenim proizvodom. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) očekivana inflacija u razvijenim industrijskim zemljama sada je 5,7, a u zemljama u razvoju čak 8,7 odsto.
I to nije sve: te cene bi, kako predviđaju stručnjaci, mogle još godinama da ostanu visoke.
Ruska invazija u Ukrajini ostavila je traga i na geopolitiku. Neki očekuju ponovni rascep na istočne i zapadne geopolitičke i ekonomske blokove, s Rusijom i Kinom na jednoj, a Evropskom unijom i SAD na drugoj strani.
Severnoatlanska vojna organizacija, poznata kao NATO, osnovana je nakon Drugog svetskog rata. To, „dete Hladnog rata“, s početkom velikog širenja na istok 2004. postalo je nešto poput „kišobrana“ za demokratiju i slobodna tržišta u Evropi.
Za Alijansu je ključan član 5, koji propisuje načelo kolektivne odbrane: ako je bilo koja članica napadnuta, to se smatra napadom na sve, uz vojnu odmazdu u kojoj učestvuje svaka članica.
PROČITAJTE JOŠ:
NATO je do skoro delovao povučeno – do te mere da ga je francuski predsednik Emanuel Makron 2019. nazvao „klinički mrtvim“. Ali rat u Ukrajini sada dovodi do toga da najmoćniji svetski vojni savez zauzima centralnu poziciju, procenjuju neki posmatrači.
Finska i Švedska su, uglavnom zbog straha od Putinovih imperijalističkih ciljeva, nedavno objavile da nameravaju da se pridruže Severoatlanskom vojnom savezu. Vladimir Putin NATO vidi kao pretnju Rusiji i više puta je upozoravao na posledice u slučaju da Alijansa u svoje članstvo primi Ukrajinu.
Kritičari NATO smatraju da je širenje vojnog saveza na istok za Putina predstavljalo provokaciju.
Zemlje NATO snabdevaju Ukrajinu oružjem i opremom, a istovremeno je odbijen zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za uvođenje zone zabrane letova iznad te zemlje.
Vojni savez za sada nastavlja svoj delikatan ples na žici: istrajno, ali i oprezno – kako ne bi pokrenuo Treći svetski rat.
BONUS VIDEO: Rusi granatirali pozorište u Marijupolju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
