Vlasti Republike Srpske, na čelu sa predsednikom Miloradom Dodikom, spremaju se da usvoje kontroverzan zakon po kome bi kleveta bila tretirana kao krivično delo. Mediji i aktivisti glasno su se pobunili protiv zakona koji bi omogućio vlastima da krivično gone neistomišljenike i sve koji se usude da kritički govore o njima, dok sam Dodik tvrdi da je cilj da se pokaže istina. Simptomatično, nedavno su u Gruziji održani veliki protesti zbog zakona koji je takođe predstavljao najveću pretnju medijima, dok je Rusija odavno šampion u represiji neistomišljenika.
„Kada smo krenuli sa ovim zakonom, seli smo u okviru partije (Savez nezavisnih soocijaldemokrata) i rekli da to treba da se uradi. Za to smo dobili podršku koalicionih partnera, koji su pre nekoliko dana rekli da neće odustati od ovog zakona“, kazao je Dodik novinarima u Istočnom Sarajevu.
Prema pomenutom zakonu uvreda i povreda časti, kao i kleveta, biće tretirani kao krivična dela za koje su propisane novčane kazne koje se kreću i do 50.000 evra.
Upravo zato, pobunili su se novinari i aktivisti, ističući da je ovo samo obračun vlasti sa neistomišljenicima. U prilog tome govori i činjenica da su novinaru „Euroblica“ Nikoli Morači i uredniku „Buke“ Aleksandru Trifunoviću nedavno ogrebani automobili, nakon što su javno kritikovali vlasti.
Ipak, predsednik Republike Srpske to ne vidi na isti način.
„Ovo je njima odlična prilika zato što su ponovo u sukobu sa vlastima, pa će sada dobiti više novca od ovih sa Zapada. Oni će njima dati novac da se kao brane, a ja pitam od čega da se brane“, upitao je Dodik.
Prema njegovim rečima, „određeni ljudi, uporno i bez ikakve odgovornosti zagađuju javni prostor svojim izjavama, lažu i petljaju“.
Protest građana
Uoči sednice Narodne Skupštine Republike Srpske (NSRS) na kojoj je počela rasprava o spornom zakonu, određeni broj građana organizovao je protest zbog namere vlasti da uvedu isti.
Na protestu je poručeno da će usvajanjem zakona biti zabranjeno „lopova nazvati lopovom“ i da će od trenutka usvajanja svi morati da vagaju šta će reći u javnom prostoru.
Protesti medijskih radnika i građana na Trgu Krajine organizovalo je Udruženje „Radnički pokret“, a poručili su da je izglasavanje izmena i dopuna Krivičnog zakona u ovoj formi znači „stavljanje lanaca na noge i lepila na usta jer neće biti načina da se iskaže nezadovoljstvo“.
Sličan, samo znatno rigorozniji zakon već postoji u Rusiji, a nedavno je mogao biti usvojen i u Gruziji. Srećom, masovne demonstracije sprečile su namere vlade da usvoji zakon o „stranim agentima“, kojim bi svaki medij koji se barem 20 odsto finansira iz inostranstva bio označen stranim agentom.
Recept iz Rusije
Kada je reč o primeni Zakona o stranim agentima u Rusiji, on datira još iz 2012. godine i prvobitno se primenjivao na nevladine organizacije koje primaju finansijska sredstva i donacije iz inostranstva.ž
Međutim, nekoliko godina kasnije, u decembru 2019. godine, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novi zakon kojim je proširena pravna definicija toga ko se sve može smatrati stranim agentom.
POGLEDAJTE JOŠ:
Sada to može da bude bilo koje fizičko lice ili grupa koja prima i najmanju količinu novca iz inostranstva – bez obzira da li je reč stranim vladama, organizacijama ili čak građanima. Ovakva definicija omogućava laku manipulaciju, zbog čega se ovaj zakon koristi kao sredstvo čestih borbi ruskih vlasti sa neistomišljenicima.
Nakon što vlasti targetiraju nekoga kao „stranog agenta“, od njega se traži da u svemu što objavi – čak i u postovima navede da ima status „stranog agenta“.
Od njih se takođe traži da na svakih šest meseci vladi podnose na uvid finansijske izveštaje i bankovne izvode.
BONUS VIDEO Dodik opet vređao novinare i svađao se s njima, novinarki dao nadimak „podvala“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare