0
„Na izbore izlazim kao ponosni demokrata, ali ću vršiti vlast kao američki predsednik. Radiću i sa demokratama i sa republikancima. Radiću podjednako posvećeno i za one koji me ne podržavaju i za one koji me podržavaju.“ Ove rečenice izgovarao je Džo Bajden u jednom od spotova iz samog finiša kampanje.
Ovaj predizborni spot, pod nazivom „Indivisible“ (Nedeljivi), u jednom minutu najbolje je sumirao planove budućeg
predsednika. U ovom videu govori da će od prvog dana biti posvećen stavljanju kovida pod kontrolu, doneti ekonomski program koji će nagrađivati rad a ne samo bogatstvo, obezbediti dostupan zdravstveni sistem, kao i da će vratiti veru u demokratiju.
Koliko god se Džo Bajden trudio da pošalje ohrabrujuću poruku biračima u doba nekoliko paralelnih kriza, postavlja se pitanje da li će događaji u 2021. moći da prate te reči.
Pročitajte još:
Amerika je danas država koja je teško pogođena zdravstvenom krizom i u kojoj je preko 350.000 preminulo od posledica koronavirusa. Ova kriza prelomila se na ekonomiju, koja trpi teške posledice zbog pada i ponude i potražnje, što se prelomilo i na pad zaposlenosti. Paralelno sa ovim procesima, ubistvo afroamerikanca Džordža Flojda dovelo je do rasnih nemira neviđenih od 1960-ih. Postizborna događanja i odbijanje Donalda Trampa da prizna poraz, postavilo se kao opasnost po demokratiju, koju je Amerika od 1945. promovisala u svetu kao najbolji koncept društvenog uređenja.
Koliko god su u izbornom smislu, na osnovu prvih postizbornih istraživanja, Džou Bajdenu ove krize politički odgovarale, postavlja se pitanje da li će biti sposoban da za njih nađe rešenje. U 2020. otvorena je Pandorina kutija i na videlo su izašli brojni problemi koji su decenijama gurani pod tepih, poput rasne nepravde ili slabosti i nedostupnosti američkog zdravstvenog sistema.
Da bi kao predsednik postigao išta od onoga što je govorio, moraće da radi sa podeljenim Kongresom, podeljenom partijom i podeljenim društvom. To neće biti lako i jedino u koga će moći potpuno da se osloni je u svoje uže okruženje.
U demokratijama, političko balansiranje i kompromisi su gotovo nužna pojava. Za razliku od totalitarnih sistema, gde vladajuća ideologija ulazi u sve pore društva i teži da ga preoblikuje, u demokratiji niko ne može dobiti sve. Zahvaljujući kompromisu, održava se stabilnost društva i ubiru dugoročne koristi od toga.
Demokratija postaje ugrožena i kada unutar društva dođe do drastične političke polarizacije i gde različite strane imaju viziju budućnosti koja u potpunosti isključuje poziciju druge strane. Ukoliko neki lider ne predupredi te razlike, društvo će srljati u građanski rat. Donald Tramp je bio lider koji je političke polarizacije koristio kao pogonsko gorivo i koji ih je svojom agresivnom retorikom dalje naglašavao.
Džo Bajden kao predsednik koji se zalaže za jedinstvo i imaće izazove sa više strana da to jedinstvo i ostvari. Kako trenutno stvari stoje, imaće najminimalniju većinu u Senatu, a nešto više demokratski Predstavnički dom. Svoju agendu će zato morati da periodično prilagodi i delu republikanaca, hteo to ili ne.
Paralelno sa ovim izazovom, unutar svoje partije imaće i jak pritisak levičarskog krila oličenog u Berniju Sandersu i mladoj Aleksandriji Okasio Kortez. Izvan institucija radikalni aktivisti očekivaće što pre jasan napredak u suzbijanju rasnih nepravdi, a pokazali su se da se ne plaše nasilja. Trampovci sa crvenim kačketima, takođe su vrlo besni, a što je najopasnije i veoma dobro naoružani.
Budući predsednik biće predsednik sa možda najmanje političkog kapitala u odnosu na svoje prethodnike. Izabran mahom iz razloga velike nepopularnosti Trampa i svoje umerenosti, Bajden poseduje mali stepen svoje tvrde podrške. Ta podrška deluje naročito malo u odnosu na fanatizam Trampovih vernih podržavaoca. Međutim, Bajden uprkos velikim izazovima u 2021. a manjku političkog kapitala, ima i nekoliko prednosti.
Prva je kompetentni kabinet, koji predstavlja najbolje što je establišment proziveo. Iskusne diplomate, ekonomisti, tehnokrate, obaveštajci, bivši generali i javni službenici poznaju kako država funkcioniše i kako se politika sprovodi.
Druga prednost je iskustvo predsednika u radu sa Senatom i Predstavničkim domom, koja seže još iz 1970-ih. Kroz istoriju uspevao je da nalazi višepartijske većine za svoje predloge, sklapajući najneobičnije koalicije senatora i kongresmena. U tome će imati pomoć prepredenog senatora i lojaliste Krisa Kunsa, kao i vernog partijskog biča u Predstavničkom domu, afroamerikanca Džima Klajburna.
Da bi uspeo, Bajden će morati da ponekad ubedi umerene republikance, poput Suzan Kolins ili Mita Romnija, da pogaze partijsku disciplinu i podrže njegove predloge. Na drugoj strani, moraće da umiri tvrdo levičarsko krilo stranke da ne insistira na maksimalističkim zahtevima koje je nemoguće izglasati. Zahvaljujući svojoj ideološkoj umerenosti, on je možda i jedini koji u savremenoj Americi može razgovarati sa obe sukobljene strane.
Uprkos tome što šanse za ozbiljno raspirivanje političke polarizacije još postoje, budući predsednik ima uzak prolaz kroz koji može da prođe. Da bi uspešno sproveo svoja obećanja iz spota „Indivisible“ moraće da perfektno balansira, bude pragmatičan i umeren u komunikaciji.
Konkretne rezultate žele da vide svi, od stanovnika devastiranih ruralnih zona, stagnirajuće srednje klase, nezadovoljnih afroamerikanaca, mladih zabrinutih za svoju budućnost do penzionera uplašenih zbog koronavirusa. Na Džou Bajdenu će biti da iskoristi sve tehnike koje demokratija nudi ili će se desni populizam u Americi vratiti u još opasnijoj formi od Donalda Trampa.
U toj novoj formi on ne bi bio nimalo šarmantan, već direktan proizvod gneva i nimalo demokratski u svojoj prirodi.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
