5
Prepiska predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen i šefice „Fajzera“ Alberta Burla ponovo je uzburkala redove u Briselu. Afera koja je svetlost dana ugledala u aprilu 2020. godine, ove nedelje dobila je nastavak u vidu tvrdnji EK da nije u mogućnosti da te poruke pronađe, ali i da nema ni tu obavezu.
„Komisija može da potvrdi da potraga koju je preuzeo kabinet za relevantnim porukama koje odgovaraju zahtevu za pristup dokumentim, nije dala nikakve rezultate“, navodi se u odgovoru potpredsednika komisije Vere Jourove.
U odgovoru dostavljenom Evropskom obdusmanu navedeno je da se tekstualne SMS poruke kao „kratkotrajni, efemerni dokumenti ne čuvaju“, zbog čega ih to telo ne poseduje. Prema rečima Jurove, SMS poruke „generalno ne sadrže važne informacije koje se odnose na politike, aktivnosti i odluke Komisije“.
Pismo EK odgovor je na optužbe za loše upravljanje koje je na račun EU u januaru ove godine izrekla evropski ombudsman Emili O’Rajli. Ona je rekla da tekstualne poruke koje se tiču politika i odluka EU treba tretirati kao dokumenta koja podležu pravilima o transprarentnosti EU, prenosi Gardijan.
Saga, poznata kao „Dilitgejt“, počela je sa objavljivanjem članka u „Njujork tajmsu“ u aprilu 2021. godine u kojem je otkriveno da je Fon der Lajen razmenjivala poruke sa Burlom. Ubrzo nakon te prepiske za koju se navodi da je trajala oko mesec dana, ta američka kompanija dobila je unosne poslove sa EU. Reč je nabavci vakcina protiv koronavirusa u vrednosti koja nije poznata, ali se veruje da je reč o više milijardi vrednom poslu.
Nakon članka „Njujork tajmsa“, novinar poratala netzpolitik.org Aleksandar Fanta zatražio pristup SMS poruka, na osnovu Zakona o EU iz 2001. godine koji utvrđuje pravo javnosti na pristup dokumentima EU. U tom zakonu, kao dokument definiše se “bilo koji sadržaj bez obzira na njegov medij (napisan na papiru ili pohranjen u elektronskom obliku ili kao zvučni, vizuelni ili audiovizuelni snimak) koji se odnosi na politike, aktivnosti i odluke koje spadaju u sferu odgovornosti institucije”. Njegov zahtev je odbijen, zbog čega se žalio EU obdusmanu, što je i dovelo O‘Rajli u vezu sa ovim slučajem.
EU ombudsman je poslednji odgovor Evropske komisije opsisao kao „problematičan u nekoliko tačaka“, ali se suzdržao od daljeg komentarisanja do formalnog zaključka slučaja za nekoliko nedelja.
PROČITAJTE JOŠ:
Ketlin Vam Bermt, belgijska socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu koja predsedava specijalnim komitetom Evropskog parlamenta za Kovid-19, opisala je odgovor Komisije kao neprihvatljiv.
„Potpun nedostatak transparentnosti koristi industriji, a ne evropskim građanima“, rekla je ona.
Evropski ombudsman, koji je zadužen za istragu pritužbi na institucije EU, ranije je imao posla sa Evropskom komisijom. Godine 2018 O’Rajli je zamerila izvršnoj vlasti EU što nije preduzela mere nakon što je prethodni predsednik preuzeo posao u „Goldman Saksu“.
Ona je rekla da je novi posao Žozea Manuela Baroza izazvao „ozbiljnu zabrinutost javnosti“ i da je Komisija trebalo da ispita da li je prekršio zakonsku obavezu da postupa sa „integritetom i diskrecijom“ prilikom napuštanja funkcije.
BONUS VIDEO: Ubod zaborava: Srpska fabrika za kineske vakcine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
