0
Ukrajina je započela dugoočekivanu kontraofanzivu koja ima za cilj da porazi ruske trupe i povrati kontrolu nad poluostrvom Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine. Najžešće borbe trenutno se vode oko Bahmuta, a prema zvaničnim podacima Ukrajina je do sada uspela da povrati oko 90 kilometara teritorije. Ovakav razvoj situacije je i više nego dobar, budući da je od početka ukrajinske akcije Rusija žestoko povećala brutalnost svojih vazdušnih napada u kojima najviše stradaju civili.
Zvaničnici tvrde da su zauzeli oko sedam naselja u regionu Donjecka, što čini blizu 100 kilometara teritorije, piše BBC.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pohvalio njihove napore i naveo da im je večno dužan za „svaki korak i svaki metar koji su oslobodili od ruskog zla“.
Ipak zapadni analitičari, uključujući i one iz američkog Instituta za proučavanje rata (ISW) smatraju da Ukrajina ostvaruje „ograničene teritorijalne dobitke“.
Sa druge strane, neki analitičari ističu da je bitno razumeti da je protivofanziva tek počela i uključuje oblik ratovanja koji nije viđen decenijama, jer su ukrajinske snage primorane da izgrade put za oklopna vozila kroz minsko polje koje vodi prema glavnim ruskim odbranama, koje su u nekim slučajevima udaljene čak 20 kilometara.
U međuvremenu, došlo je do eskalacije sukoba poslednjih dana u ključnom južnom regionu Zaporožja. Ruski zvaničnici kažu da ukrajinske snage pokušavaju da ih potisnu na jug, kako bi podelili rusku vojsku na dva dela, probijajući se kroz okupiranu teritoriju koja povezuje Rusiju sa Krimom.
Situaciju komplikuje to što je Rusija tokom poslednjih nedelja pojačala raketne i bespilotne napade na ukrajinsku teritoriju.
Dvanaest ljudi je poginulo nakon raketnih udara na Krivi Rog- rodni grad Zelenskog – 13. juna, a još tri osobe su poginule 14. juna u retkom napadu na crnomorsku luku Odesa, koja je od vitalnog značaja za ukrajinski izvoz žitarica.
Kijev je takođe ponovo bio na meti poslednjih nedelja, što je dovelo do nekoliko smrtnih slučajeva, uključujući smrt 11-godišnje devojčice 1. juna.
Istovremeno, ukrajinske diverzantske grupe započele su napade na granične ruske oblasti. U njima su tokom prethodnih dana stradale dve žene, za šta je Moskva okrivila Kijev.
Granatiranje je usledilo skoro dve nedelje nakon što je Moskva saopštila da je ubijeno 70 napadača koji su prešli granicu iz Ukrajine, dodajući da se radi o ukrajinskim borcima.
Kijev je negirao umešanost, a dve ruske paravojne grupe priznale su da stoje iza upada.
U međuvremenu, nastavljaju se humanitarni napori za pomoć ljudima pogođenim teškim poplavama na jugu Ukrajine, nakon velikog proboja brane Kahovka na reci Dnjepar 6. juna.
Nekoliko gradova i sela duž obala, i grad Herson koji je pre rata imao više od 270.000 stanovnika, bili su među pogođenima, a desetinama hiljada ljudi je rečeno da napuste svoje domove.
Pročitajte još:
Broj poginulih u poplavama u oblastima Hersonske oblasti koja je pod kontrolom Rusije dostigao je 17, prema rečima šefa tamošnje vlade koju je postavila Moskva.
Sa druge strane, Ukrajina je saopštila da je 10 ljudi ubijeno u oblastima koje kontroliše, a da se još 42 vode kao nestale.
Svaka strana je okrivila drugu za uništavanje brane na teritoriji pod ruskom kontrolom, ali dokazi u velikoj meri sugerišu da je to bila Rusija.
Takođe postoji zabrinutost da bi ovo pucanje brane moglo da ugrozi funkcionisanje nuklearne elektrane Zaporožje. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da ne postoji neposredan rizik za nuklearnu bezbednost i da prati situaciju – ali je poseta šefa nuklearne straže UN zakazana za 14. jun odložena.
