1
Predloženi zakon, koji bi redefinisao sporazum britanske krune i poglavica Maora o osnovanju države Novi Zeland, izazvao je politička previranja i protestni marš hiljada ljudi iz svih krajeva zemlje u pravcu sedišta parlamenta u Velingtonu.
Ne očekuje se da će predloženi tekst zaista postati zakon, ali je postao žarišna tačka rasnih odnosa, i kritični je momenat u osetljivom razgovoru, dugom 180 godina, na temu načina na koji će Novi Zeland ispuniti obećanja starosedeocima, data u vreme kolonizacije ostrva, i koja su to obećanja.
Desetine hiljada ljudi se očekuje sutra u Velingtonu, što je završni deo protesta koji traje već nedelju dana. On je zasnovan na maorskoj tradiciji „hikoi“, što znači hodanje, a cilj mu je da se skrene pažnja na kršenja Vaitangi ugovora iz 1840. godine.
Taj dokument, koji se smatra osnivačkim ugovorom Novog Zelanda, potpisan je između predstavnika britanske krune i 500 maorskih poglavica. On je postavio principe na kojima se zasniva odnos između Velike Britanije kao kolonizatora i Maora, i ima dve verzije: jednu na engleskom i drugu na maorskom jeziku.
Osnivački dokument obećao je Maorima prava i privilegije britanskih građana, ali se engleska i maorska verzija razlikuju u pogledu obima ovlašćenja koje poglavice prenose u vezi sa svojim autoritetom, zemljištem i autonomijom.
U nastupajućim decenijema, britanska kruna je prekršila obe verzije dokumenta. Do sredine 20. veka, maorski jezik i kultura su potisnuti – starosedeoci su čak često sprečavani da ih praktikuju – a starosedelačke zemlje su konfiskovane, i Maori su diskriminisani u mnogim oblastima.
S obzirom na jačanje protestnog pokreta Maora, novozelandski sudovi, poslanici i Vaitangi tribunal, osnovan da razjašnjava pitanja iz ugovora, nastoje već 50 godina da tumačenjima premoste razmimoilaženja u verzijama osnivačkog ugovora i daju značenja u spornim situacijama a u vezi sa osnovnim principima ugovora.
Ti principi su zamišljeni da budu fleksibilni, ali se uobičajeno opisuju kao partnerstvo britanske krune, zaštite maorskih interesa i njihovoh učešća u donošenju odluka.
U međuvremenu, stvari su se popravile – maorski jezik je doživeo renesansu i neke izraze iz njega koristi stanovništvo koje govori engleski, a usvojene su politike koje ublažavaju razlike između naseljenika i starosedelaca. Došlo je i do multimilionskih poravnanja između krune i starosedelaca zbog kršenja ugovora, naročito u slučaju eksproprijacije maorske zemlje i prirodnih resursa.
Međutim, neki Novozelanđani su nezadovoljni takvim razvojem situacije, i našli su lidera u Dejvidu Sejmuru, poslaniku minorne libaretarijanske stranke koja je prošle godine osvojila manje od devet odsto glasova izašlih birača na prošlim izborima. Međutim, Sejmurova stranka je deo vladajuće koalicije i ima uticaj na njen rad.
Upravo je Sejmur predložio sporni zakon koji je izazvao proteste. Predlog donosi definicije principa iz osnivačkog ugovora, i ne primenjuje ih samo na Maore već na sve Novozelanđani, jer Maori navodno sada imaju specijalan tretman.
Taj predlog je naišao na vrlo široku osudu, i protiv njega su i bivši levičarski i desničarski premijer, 40 najviđenijih poslanika parlamenta i hiljade Novozelanđana, doseljeničkog i starosedelačkog porekla koji su se uputili na marš ka parlamentu.
Ne očekuje se da će zakon proći završno čitanje u parlamentu, iako je prošao prvo čitanje zahvaljujući političkom dogovor. Međutim, oni koji su ga podržali u četvrtak izvesno ga neće podržati ponovo.
Poslanik Sejmur je, pored ostalog, Maor, pa su ga kritičari napali da svojim predlogom šteti samim Maorima.
***
BONUS VIDEO:
