0
Klimatska kriza izazvana ljudskim faktorom kriva je za smrtonosne toplotne talase koji su poslednjih nedelja pogodili Evropu i Sjedinjene Američke Države, smatraju stručnjaci. Njihova analiza je pokazala da drastične klimatske promene i toplotni talasi ne bi bili mogući bez globalnog zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva. Rezultati su pokazali da je čovek izazvao takve probleme da globalno zagrevanje uveliko uništava živote širom sveta, tako da smanjenje emisije štetnih gasova mora hitno da počne. Naučnici upozoravaju da će brutalni toplotni talasi koji više nisu retki, svake godine biti samo gori.
Početkom jula, oboreni su temperaturni rekordi na mnogim mestima u južnoj Evropi, zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država, Meksiku i Kini. Došlo je do ekstremnih vrućina, požara i fatalnih posledica po ljude. U prvoj sedmici jula zabeležene su najtoplije globalne temperature u istoriji. Istraživači su otkrili da su emisije gasova sa efektom staklene bašte doprineli tome da su talasi 2,5 stepena topliji u Evropi, dva stepena topliji u Severnoj Americi i za jedan stepen topliji u Kini.
„Ovakvi toplotni talasi više nisu retki i strašno je to što ovi ekstremi ubijaju ljude, uništavaju živote i sredstva za život najugroženijih“, rekla je Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.
Oto je rekla da je „apsolutno kritično“ da se vlade slože da postupno ukinu fosilna goriva.
„Još uvek imamo vremena da obezbedimo sigurnu i zdravu budućnost. Ako to ne učinimo, desetine hiljada ljudi će svake godine umirati od posledica ekstremnih vrućina“, upozorila je ona.
Direktorka Klimatskog centra Crvenog krsta Džuli Arigi rekla je da je ekstremna vrućina smrtonosna i pozvala države da reaguju kako bi zaštitile svoje građane od vrućine.
Naučnici su analizirali više od 500 ekstremnih vremenskih događaja i otkrili da je 93 odsto toplotnih talasa i 68 odsto suša bilo uzrokovano ljudskim faktorom.
Prema nedavnoj studiji, više od 60.000 ljudi je umrlo u evropskim toplotnim talasima 2022. godine, više od 3.000 je bilo u Velikoj Britaniji. Druga studija procenjuje da su milioni ljudi umrli od vrućine širom sveta u poslednje tri decenije zbog klimatske krize.
Međutim, globalni napredak u smanjenju sagorevanja fosilnih goriva i dalje je veoma spor.
Nova analiza grupe koja proučava klimatske krize uporedila je današnju klimu sa klimom 1800. godine.
Studija je otkrila da su toplotni talasi u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, povećani 950 i 4.400 puta zbog globalnog zagrevanja, što je dokaz da je na njih uticao čovek.
Toplotni talasi očekuju se otprilike na svakih pet godina u Kini, u Evropi na svakih 10 godina i na svakih 15 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dešavaće se sve češće kako emisije štetnih gasova budu i dalje rasle.
Naučnici su rekli da je klimatski fenomen El Ninjo, verovatno dodatno uticao na toplotne talase, ali je sagorevanje fosilnih goriva glavni razlog njihove ozbiljnosti.
„Dok nastavljamo sa sagorevanjem fosilnih goriva, podstičemo sve gore klimatske uticaje koji neće prestati dok se emisije štetnih gasova ne smanje na nulu“, rekao je Geret Redmond-King iz Jedinice za energetiku i klimatsku inteligenciju u Velikoj Britaniji.
Ekstremne vrućine parališu delove sveta, izazivajući požare i druge prirodne katastrofe. U Grčkoj temperature dostižu 45 stepeni Celzijusa, dok vatrena stihija i dalje pustoši ostrva Rodos, Krf i Eviju, gde se najmanje 100 vatrogasaca bori protiv vatre.
Dva pilota grčkih vazduhoplovnih snaga poginula su kada se njihov kanader srušio prilikom akcije gašenja požara na tom ostrvu, a grčke vlasti su proglasile trodnevnu žalost. Na Eviji je takođe pronađeno telo još jedne žrtve požara.
Pročitajte još...
0
0
0
Na Rodosu 266 vatrogasaca uz podršku tri helikoptera i dva aviona pokušavaju da obuzdaju požar.
Na Krfu, gde je požar izbio prošlog vikenda, angažovana su 62 vatrogasca, uz podršku dva aviona i dva helikoptera.
Na zapadnom Peloponezu bukti šumski požar na čijem gašenju je uključeno 140 vatrogasaca uz podršku helikoptera.
BONUS VIDEO Borbe sa požarom kod Dubrovnika