Darko iz CG: Vozio sam kroz Evropu, a ne mogu da odem kući

"Trebalo je da idem kući još krajem marta. Međutim kada sam video gde sve ovo vodi, odlučio sam da ostanem da radim još neko vreme, jer je rečeno da će za nas koji vozimo kamione, granice biti otvorene i da ćemo moći neometano da radimo. Kolone na granicama bile su dugačke i naporne, ali nekako sam izdržao. Putovao sam po celoj Evropi, tokom prethodna tri meseca. Vozio sam čak i u Italiju kada je tamo bilo najgore. Bio sam u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji... ma svuda" priča Darko, vozač kamiona iz Crne Gore, koji radi za firmu iz Slovenije.

Kraj epidemije zbog budžeta

Vozačima kamiona je tokom pandemije u sve zemlje Evrope bio dozvoljen ulaz, ali nisu smeli da prilaze gradovima."Stajali smo na odmorištima u Italiji, Francuskoj... da odmorimo, ali sa autoputa nismo smeli da ulazimo u gradove. To je bilo strogo zabranjeno. Svuda su obavezne maske i rukavice, kao i distanca. Ipak, nigde mi nisu tražili da radim test na koronu ili da idem u karantin. Iz moje perspektive, Evropa je delovala manje više isto. Mada, ja samo prođem kroz neku državu, nigde se dugo ne zadržavam" kaže Darko.

Kada je Slovenija postala prva zemlja u Evropi, koja je proglasila kraj epidemije koronavirusa, svi su bili iznenađeni."Svi, osim nas koji poznajemo situaciju. Razlog što je Slovenija to uradila, nije mali broj zaraženih, već budžet. Naime, svi oni koji nisu radili tokom epidemije plaćala ih je država, a ne poslodavci. Vremenom su postali preveliki teret za budžet, a prekid epidemije bio je jedini način da se ljudi vrate na posao, i da plate ponovo pređu u nadležnost poslodavaca" objašnjava naš sagovornik.

Karantin od 14 dana

Prošlo je u vožnji kamiona, duž evropskih puteva i čekanja na granicama, duga tri meseca i vreme je bilo da Darko krene kući."Ne mogu više, želim da idem kući. Moram da odmorim, a i uželeo sam se porodice. Svojevoljno sam produžio radne dane, a dane na nedelje, iako nisam morao. Sad je dosta. Kada sam završio sa poslom i odjavio se, krenuli su problemi. Trebalo je da putujem avionom iz Ljubljane za Podgoricu, ali na dan kad sam mislio da krenem, rečeno mi je da nema direktnog leta. Zvao sam ambasadu Crne Gore u Ljubljani, a oni su me samo iznervirali. Rekli su mi da nema direktnog leta nego da kupim kartu za Istanbul ili za Beograd, pa odande da idem za Podgoricu. Naravno naglasili su da me u tom slučaju čeka karanitn od 14 dana, čim pređem granicu iz Srbije. Celu Evropu sam prošao, nigde me niko nije maltretirao, a to sam dočekao od ljudi iz moje rođene zemlje" revoltirano priča Darko.

Iz ambasade Crne Gore, Darku su ponudili još jednu mogućnost, koja je još apsurdnija od prethodne."Rekli su mi da mogu da idem preko Hrvatske, ali samo sopstvenim vozilom. Zamislite to! Pa ljudi, ja vozim kamion koji pripada firmi, odakle mi u Sloveniji sopstveno vozilo. To znači da bih ovde morao da kupim automobil i da se njime prevezem preko Hrvatske u Crnu Goru. I samo tako bih mogao da odem kući čim pređem granicu, a da me prethodno ne teraju u karantin, u neki od "karantinskh" gradova u Crnoj Gori" besno priča Crnogorac, zarobljen u Sloveniji.

Do Crne Gore samo preko Hrvatske

Tako su prolazili dani, a Darko nije mogo da mrdne, dok ga je kod kuće, u Crnoj Gori, čekala porodica. Onda mu se pre dva dana javio prijatelj, koji ima svoj automobil."Posle nekoliko dana, našao sam rešenje. Javio mi se prijatelj koji je u Sloveniji i treba da krene u Dubrovnik, svojim kolima. Putovaću sa njim preko Hrvatske. Idemo zajedno do Dubrovnika, a tamo će me neko sačekati, pa ću valjda, konačno, uspeti da dođem do Crne Gore i do svoje kuće i porodice koje sam željan, a da me niko ne maltretira i ne pominje mi koronavirus!" nada se Darko.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram