5
U Rumuniji se danas održava odlučujući drugi krug predsedničkih izbora koji bi mogli drastično da promene strateški pravac zemlje i njene ekonomske perspektive. Dok Rumuni biraju predsednika, građani Poljske i Portugala takođe glasaju u važnim izborima, što ovu nedelju čini pravom "super nedeljom" za Evropu.
U Rumuniji se u drugom krugu nadmeću dvojica potpuno različitih kandidata:
Đorđe Simion, populista koji je poznat po svojoj kritici Evropske unije i divljenju Donaldu Trampu i Nikušor Dan, centristički nezavisni kandidat i gradonačelnik Bukurešta, koji se zalaže za prozapadnu politiku.
PROČITAJTE JOŠ:
Simion, bivši fudbalski navijač i lider krajnje desničarske stranke AUR, osvojio je čak 41% glasova u prvom krugu, gotovo dvostruko više od Dana. Ipak, ankete pokazuju da je razlika među njima sada minimalna, a neki rezultati čak daju blagu prednost Danu, koji je izbore opisao kao „borbu između prozapadne i antizapadne Rumunije“.
Evropski poslanik Zigfrid Murešan izjavio je da „ovi izbori nisu samo izbor predsednika, već i izbor pravca kojim će Rumunija krenuti“. Prema njegovim rečima, pobeda Simiona bi mogla da „oslabi jedinstvo Evrope, ugrozi podršku Ukrajini i ide direktno u korist Vladimiru Putinu“.
Pobeda Simiona već je izazvala političku krizu: vladajuća koalicija socijaldemokrata (PSD) i liberala (PNL) se raspala, a novi predsednik će imati ključnu ulogu u formiranju nove vlade. Simion je najavio da će, ako pobedi, za premijera imenovati Kalina Đorđeskua, koji je pod istragom za nepravilnosti u kampanji i povezanost sa ekstremnim grupama.
Simionova politika izaziva zabrinutost i u Briselu i na finansijskim tržištima. Njegova pobeda bi mogla da naruši odnose sa EU, ugrozi podršku Ukrajini i približi Rumuniju liderima poput Viktora Orbana u Mađarskoj i Roberta Fica u Slovačkoj.
Politički analitičari upozoravaju da bi Simionova vlast mogla dovesti do ekonomske nestabilnosti i pogoršanja poslovne klime, piše Gardijan.
Poljaci takođe glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora, gde se čak 13 kandidata bori za mesto šefa države.
Rafal Tšaskovski, gradonačelnik Varšave i član Građanske koalicije Donalda Tuska, vodi u anketama.
Njegov glavni rival je Karol Navrocki, istoričar koji je nezavisan, ali ima podršku bivše konzervativne vlade Pravo i Pravda (PiS).
Ankete predviđaju da će se njih dvojica suočiti u drugom krugu zakazanom za 1. jun. Pobednik bi mogao značajno da utiče na politički pravac Poljske, posebno jer predsednik ima pravo veta na zakone usvojene u parlamentu.
Portugalci izlaze na birališta na treće vanredne izbore u poslednje tri godine. Premijer desnog centra, Luis Montenegro, izgubio je glasanje o poverenju zbog pitanja o poslovnim aktivnostima svoje porodice.
Njegova stranka, Demokratski savez (AD), prema anketama će biti prva, ali bez većine.
Socijalistička partija (PS) obećala je da će blokirati njegovu zakonodavnu agendu, što bi moglo dodatno otežati formiranje vlade.
Montenegro je isključio mogućnost saradnje sa krajnje desničarskom partijom Chega, čiji je lider nedavno hospitalizovan nakon što je dva puta kolabirao na mitinzima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
