0
To se dogodilo 24. februara 2022. godine, oko pet ujutru. Upozoravali su Ukrajinci, čak i pojedini zapadni analitičari, ali veći deo sveta nije verovao. Nemoguće da će doći do velikog rata u Evropi u 21. veku, mislili su mnogi. A onda je pres služba Kremlja objavila snimak koji traje dva sata i koji je prepun razmatranja istorije i činjenica. U samo par minuta, potkrala se jedina bitna informacija - Rusija je napala Ukrajinu. Od tada, sve oči sveta uprte su u zemlju koja već 365 dana odoleva daleko moćnijem neprijatelju.
„Demilitarizacija“ i „denacifikacija“ – to su bili glavni argumenti Vladimira Putina kada je najavio početak „specijalne vojne operacije“, u prevodu – rata.
Ciljevi Rusije su se menjali tokom ovih godinu dana, ali je ipak Kremlj ostao pri prvobitna dva, iako nikada zapravo nije objašnjeno šta oni znače.
Nedugo nakon Putinovog govora, Ukrajina je napadnuta iz više pravaca. Na iznenađenje mnogih, ruska vojska obrela se na vratima samog Kijeva, i to preko teritorije Belorusije.
Ubrzo je nastao haos, kako na terenu u Ukrajini, tako i onaj informacioni u ostatku sveta. Rusi su Ukrajinu napali preko Donbasa, Crnog mora, Belorusije i same Rusije.
Više gradova našlo se na direktnom udaru vojske, dok je gotovo cela zemlja granatirana iz raznih pravaca.
Kako je zapravo bilo, saznali smo nekoliko meseci kasnije, kada je objavljen transkript razgovora ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.
„Emanuele, počelo je“, rekao je Zelenski.
„Rat?“, upitao ga je francuski kolega.
„Da, puna invazija. Cela zemlja. Napadaju nas iz svih pravaca“.
„Znači, puna invazija“.
„Da!“, ponovio je još jednom Zelenski.
I ovih nekoliko rečenica i pitanjima Makrona nalazi se srž onoga što je čitav svet tada mislio – da li je moguće?
I te kako je moguće. Od tog dana, odigralo se mnogo krvavih bitaka koje verovatno nikada nećemo zaboraviti.
365 dana otpora
Iako su mnogi mislili suprotno i spremali se za brzi blickrig i predaju Ukrajine (naročito Putin), dogodilo se suprotno. Ukrajinci su rešili da se ni po koju cenu ne predaju, i to je tako do danas.
U prvim danim rata, Rusi su stigli maltene do Kijeva, ali su se brzo vratili u Belorusiju, odakle su i ušli u Ukrajinu. Tako je odbijen napad na glavni grad Ukrajine, a rat je baziran na tri ostala fronta – severoistočni, istočni i južni.
Kijevski više nije otvaran, ali su se na jugu i istoku Ukrajine nastavile žestoke bitke. Nekoliko miliona Ukrajinaca napustilo je svoje domove i bežalo u razne zemlje. U Evropskoj uniji dobili su prebivališta i poslove, ali se svi i dalje nadaju da će se vratiti u svoju zemlju.
U narednim mesecima, desilo se ono što Putin nikako nije želeo – zapad se ujedinio i stao iza Ukrajine. Pomoć je stizala konstantno, a Rusiji je uvedeno devet paketa sankcija.
Uprkos tome, mučne scene su se konstantno odvijale u Ukrajini. Rusi su gađali civilne objekte, pri čemu je poginulo na hiljade ljudi.
Verovatno najupečtljiviji trenuci odvijali su se u Marijupolju – gradu koji je možda i najviše propatio. On se i dalje nalazi pod okupacijom, kao i Zaporožje.
Međutim, na iznenađenje mnogih, Herson i Harkov su Ukrajinci povratili nakon kontraofanzive koja je šokirala sve, a pripremala se nekoliko meseci.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
1
1
Nova faza
U susret godišnjici rata, Ukrajina čvrsto stoji pred neprijateljem. Američki predsednik Džozef Bajden nedavno je, kao i mnogi zvaničnici pre njega, posetio Kijev i lično pružio podršku Ukrajini. Tenkovi i oružje neprestano pristižu, a Ukrajina planira novu ofanzivu kojim će povratiti Donbas, ali i Krim koji je anektiran 2014. godine.
Isto planira i Rusija, koja je mobilisala 300.000 ljudi i poslala krvoločnu plaćeničku Vagner grupu u Bahmut, trenutno poprište najvećih bitaka u Ukrajini.
Sam Putin je najavio novu fazu rata, koja će, procenjuju analitičari, početi prolećnom ofanzivom Ukrajine i Rusije. Sva pažnja je sada usmerena na Donbas i Krim – na kojima će se lomiti koplja.
Jer, tamo gde je počelo, mora i da se završi.
BONUS VIDEO Snimak iz drona pokazuje sav užas koji je zadesio Bahmut