0
Iran je bio u centru diskusija oko rata između Izraela i Hamasa. Iako je negirao bilo kakvu direktnu umešanost u upad 7. oktobra, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da on „ljubi ruke onima koji su planirali napad na cionistički režim“.
Strahovi da će direktno ući u sukob sa Izraelom su porasli nakon što su SAD pokrenule uzvratne udare na dve lokacije povezane sa Iranom u Siriji nakon napada na tamošnje američke objekte.
Iranska Revolucionarna garda i njene elitne snage Kuds daju milione dolara finansiranja za naoružavanje i obuku militantnih grupa širom Bliskog istoka za uspostavljanje moći u regionu.
Ova takozvana ‘osovina otpora’ je ključni deo iranske spoljne politike, koju on koristi da bi imao uticaj dok istovremeno smanjuje uticaj svojih rivala – SAD i Izraela na zapadnoj strani – i Saudijske Arabije.
Ovde Skaj njuz istražuje različite snage u zemljama širom Bliskog istoka koje podržava Teheran.
Iranske vojne, bezbednosne i obaveštajne službe dugo su pomagale svojim šiitskim saveznicima u Siriji da pomognu tamošnju vladu Bašara Al Asada.
Strateški, kao i Asadova vojska, ona je takođe podržala nekoliko provladinih milicijskih grupa u slučaju pada njegovog režima.
Godinu dana nakon početka građanskog rata u Siriji, formirana je provladina milicija pod nazivom Nacionalne odbrambene snage (NDF).
Bila je to daleko najveća grupa u zemlji, sa oko 40.000 boraca, koji su bili iz zajednica Alavita, Druza i Sunita.
Iran je pozvao Asada da legitimiše NDF i formalno ga apsorbuje u vojsku, ali je režim 2016. odlučio da ga demontira, primoravši Islamsku Republiku da se umesto toga fokusira na Lokalne odbrambene snage (LDF).
Za razliku od svog prethodnika, LDF je postao deo sirijske vojske, sa oko 50.000 boraca – regrutovanih uglavnom iz Alepa i Rake.
U okviru krovnih organizacija, elitne snage kao što su korpus Al Sefira, brigada Al Bagir i snage Katrajija smatrane su najmoćnijim.
Manje grupe šiitskih milicija takođe deluju u Siriji, uključujući one koje je Iran pomogao u regrutovanju iz Avganistana i Pakistana.
Iran obezbeđuje sredstva i oružje i Hamasu i njegovom manjem rivalu Islamskom džihadu na palestinskim teritorijama.
Palestinski islamski džihad dobija više sredstava po glavi stanovnika od Hamasa, kaže vojni analitičar profesor Majkl Klark.
Ali zajedno sa drugim tvrdokornim palestinskim grupama, kao što su Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP) i Demokratski front za oslobođenje Palestine (DFLP), one su „male i ne baš dobro organizovane“.
„Iran nije toliko zainteresovan za veličinu snaga“, kaže on.
„Više je to što vole da šire svoju velikodušnost, jer nikad ne znate ko će izaći na vrh. Tako da je dobra investicija da budete sigurni da pomažete svima njima“, dodao je.
Analitičari veruju da je Hamasova upotreba bespilotnih letelica kako bi pomogla u savladavanju čuvenog izraelskog odbrambenog sistema Gvozdene kupole u napadu 7. oktobra dokaz iranske umešanosti.
Uprkos zajedničkoj antiizraelskoj agendi, Hamas i Iran nisu se slagali oko različitih pitanja poslednjih godina.
Teheran je privremeno povukao finansiranje Hamasa kada je izašao u znak podrške demonstrantima protiv Asada u Siriji tokom građanskog rata.
Iran troši više novca i resursa na Hezbolah nego na bilo koju drugu grupu na Bliskom istoku.
Njegovo veliko prisustvo u južnom Libanu, blizu granice sa Izraelom, čini ga od ogromnog strateškog značaja za Teheran.
„Hezbolah je glavni klijent Irana u tom delu sveta – i njihova najveća investicija“, kaže profesor Klark.
„Daju im neka od najboljih oružja, uključujući balističke rakete Fateh 1-10 i oklopna vozila. Dakle, dok drugi samo izgledaju kao terorističke grupe, Hezbolah je više kao konvencionalna vojna sila“, dodao je.
Iran je takođe koristio Hezbolah za obuku pro-Asadovih snaga u Siriji tokom građanskog rata.
„Koriste ih kao kanal za druge grupe“, dodaje profesor Klark. „Iako Hezbolah nema veliki interes ni za šta osim Libana i južnog Izraela, oni moraju da rade ono što im Teheran kaže“.
Požar preko izraelsko-libanske granice od izbijanja rata 7. oktobra izazvao je strahove da bi Hezbolah mogao direktno da uđe u sukob – što bi dovelo do rata širih razmera između Izraela, njegovih zapadnih saveznika i Irana.
PROČITAJTE JOŠ:
Pre nego što se raspao 2008. godine, Iran je podržao Mahdijevu armiju – vodeću šiitsku miliciju koja se bori protiv američkih snaga u Iraku.
Sada podržava mnoge od preko 60 milicija pod krovnom organizacijom Snage narodne mobilizacije (PMF) koju sponzoriše država.
PMF je zvanično formiran 2014. kako bi pomogao u borbi protiv Islamske države.
Iran koristi Huti pobunjenike, jednu od tri grupe koje se bore za vlast u Jemenu, kao „zastupničku snagu“ da izvrši pritisak na svoja dva glavna rivala u regionu, Izrael i Saudijsku Arabiju.
Profesor Klark kaže: „Huti su spremni da ratuju sa bilo kim. Napali su i Saudijsku Arabiju i Izrael iranskim projektilima, tako da Irancima odgovara da zadrže Hute jer su oni tako remetilačka sila za sve“.
Prva američka vojna intervencija u odbrani Izraela od izbijanja rata početkom meseca bila je obaranje tri projektila koje su lansirali Huti iz Jemena.
