Da li se konzervativci u Francuskoj spremaju za povratak

Politička mapa nakon prvog kruga regionalnih izbora izgleda kao povratak u prošlost. Nijedan kandidat iz predsedničke stranke La Republik en Marš (LREM), koja ima većinu u Nacionalnoj skupštini, neće biti na čelu jednog regiona nakon drugog kruga izbora u nedelju.Sa svojim često popularnim nosiocima vlasti, konzervativci i socijalisti vladaju na ovom državnom nivou među sobom - sa izuzetkom regije oko Provanse i Azurne obale na Mediteranu, gde bi Nacionalni zbor Marin Le Pen mogao trijumfovati.„Francuska je u ovom pogledu podeljena na dva dela", analizira politikolog Emiliano Grosman sa Instituta Političkih nauka u Parizu i dodaje da „na nacionalnom nivou dominira predsednička stranka, na regionalnom i lokalnom nivou stranke koje su određivale politiku do 2017.". Ali Grosman takođe kaže da ovaj izborni uspeh malo znači za predsedničke izbore narednog proleća - makar samo zbog izuzetno slabe izlaznosti na regionalnim izborima, prenosi Dojče vele.https://www.youtube.com/watch?v=o6mOxCoFQuIU Parizu su socijalisti i konzervativci i dalje na političkoj margini - imaju mali uticaj u parlamentu. Stradale su i partijske strukture.Konzervativce, koji su se u maju 2015. godine odvojili od starog imena UMP (Unija za narodni pokret) i preimenovali ga u „Les Republikans" (LR), predvodi Kristian Jakob, 61-godišnjak izabran na čelo LR u oktobru 2019. „jer nikome nije smetao", kaže Grosman. Nezamislivo je da bi Jakob mogao da se kandiduje kao glavni kandidat stranke za Jelisejsku palatu.Težak izbor kandidataIako statuti konzervativnih stranaka predviđaju otvorene predizbore za predsedničkog kandidata, odluka o najvišem kandidatu mogla bi se doneti van stranke ove godine. Od konzervativnih političara trenutno najperspektivniji kandidati nemaju LR partijsku knjžicu. Ni predsednica regije Il de Frans Valeri Pekres, ni Havijer Bertrand, koji je na čelu regiona Severne Francuske, trenutno nisu članovi LR.https://www.youtube.com/watch?v=1aAIGy7fzDkAli to nije glavni problem za kandidate. Budući da predsednika u Francuskoj narod bira direktno, podrška naroda je mnogo važnija od dobre pozicije u partijskim organima.„U Francuskoj nije slučaj da se stranka bori za program i formira strategiju predizborne kampanje u kojoj mnogi članovi onda mogu da daju svoja mišljenja. Ovde se radi o pojedinačnom političaru koji samostalno razvija ubedljiv program", kaže stranački istraživač Simon Persiko sa Instituta za političku politiku u Grenoblu.Na kraju, stranka će se okupiti iza kandidata koji ima najbolje izglede - sa ili bez članstva u stranci.Neretko se nekoliko konzervativnih špic kandidata bori za čelnu poziciju mesecima pre predsedničke izbore. Ali ove godine još uvek nije jasno kako će tačno biti određen kandidat koji najviše obećava. Verovatno neće biti predizbora poput 2016. godine, kada je prevladao Fransoa Fijon i izbacio bivšeg predsednika Nikolu Sarkozija.Persiko ističe da će se naručiti ankete o tome koju osobu najbolje prihvata konzervativno biračko telo. Ukoliko postoji jasan pobednik, verovatno će bio postavljen. Međutim, zvaničan, uži izbor kandidata još nije jasan.Nevoljeni ujakUostalom, jasno je da vreme Nikole Sarkozija ističe. Sadašnji 66-godišnjak osvojio je Jelisejsku palatu 2007. - kao poslednji konzervativni kandidat do danas.https://www.youtube.com/watch?v=claXCyvqg9sBivši dugogodišnji lider stranke se nije povukao iz politike, ali se trenutno prvenstveno bavi pravosuđem. Na proleće ga je pariski sud osudio na tri godine zatvora zbog korupcije. U daljem procesu, Sarkozi takođe mora da odgovara za nelegalno finansiranje kampanje.Sarkozija ne opterećuje samo mogućnost zatvora. Podrška u njegovoj stranci takođe opada. „Moj osećaj je da polako, ali sigurno preuzima ulogu onog pomalo nevoljenog ujaka, kojeg biste pozvali na ručak nedeljom, ali za kog ste takođe srećni kada ode", kaže politikolog Grosman.Kontakt sa predsednikom Makronom takođe se smanjio u poslednje vreme - na početku svog predsedavanja Makron je redovno primao Sarkozija na konsultacije u Jelisejskoj palati.Nema mesta za manevrisanjeGrosman i Persiko se slažu, malo je verovatno da će Sarkozijeva stranka svog kandidata staviti u drugi krug izbora za Jelisejsku palatu sledeće godine.

„Glavni problem republikanaca je taj što imaju veoma ograničenu političku slobodu zahvaljujući prisustvu Makrona. Budući da se predsednik tokom svog mandata očigledno kretao u pravcu konzervativaca, svojom politikom i izborom osoblja sada zauzima ovaj politički prostor. Na primer, iz Sarkozijevog kruga potiču Makronov ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin i premijer Žan Kastek", ističe Persiko.Najverovatniji je Makronov duel protiv Le Pen u drugom krugu izbora. Politička mapa nakon predsedničkih izbora narednog proleća ponovo će izgledati sasvim drugačije.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram