0
Ekonomska kriza, za koju je Međunarodni monetarni fond već predvideo da će biti najteža od Velike depresije biće dodatni, možda i konačan udarac Uniji.
To je bilo samo poslednje upozorenje o potencijalno egzistencijalnoj krizi za EU, izazvanoj pandemijom koronavirusa, ali i nepripremljenošću i nedostatkom solidarnog i koordinisanog zajedničkog odgovora na istu, piše Index.hr.
Kada je koronavirus posle Kine pogodio Evropu, a Italija je bila prva na udaru, svaka zemlja članica se branila sama za sebe. Jedini zajednički odgovor bilo je na početku zatvaranje spoljnih granica EU za strance, za šta je Evropska komisija preporučila da ostane na snazi do 15. maja.
Umesto brze pomoći Italiji, Nemačka i Francuska privremeno su zabranile izvoz medicinske opreme kao što su zaštitne maske i respiratori. Umesto EU, na scenu su kao spasioci stupile Rusija i Kina, šaljući pomoć u opremi i vojnim medicinskim. Sve su, naravno, promovisali njihovi državni mediji, prezentujući njihovu pomoć i izostanak evropske kao moralnu pobedu nad EU.
„Ovo je u suštini kolaps evropske ideje, tranzicija u drukčiju političku kulturu s izmenjenim vrednostima. Sve one lepe reči o solidarnosti, uzajamnoj podršci, humanosti, ljudskim pravima, sve su otišle u vetar“, zaključio je voditelj TV-kanala Rusija-1.
Evropska komisija (EK) na svojoj stranici objašnjava da „evropske institucije i njihovi partneri čine više za Evropljane nego što to radi bilo koji drugi deo sveta“, što uključuje osnivanje fonda solidarnosti SURE u vrednosti 100 milijardi evra i pokretanje Investicione inicijative kao odgovora na koronavirus u vrednosti od 37 milijardi evra.
žDa kritike nisu potpuno neosnovane, svedoči i „iskreno izvinjenje“ koje je predsednica EK Ursula von der Lejen u četvrtak u Evropskom parlamentu ponudila Italiji u ime „cele Evrope“ zbog izostanka pomoći na početku epidemije u toj zemlji, gde je do sad umrlo više od 21.000 ljudi.
Posebno je zabrinjavajuć bio nedostatak zabrinutosti i adekvatne pripreme na Starom kontinentu. Iako su neki eksperti upozoravali da će početne mere zadržavanja biti probijene, da su potrebne drastičnije mere i da se nijedna zemlja ne može nositi sama, EU je još jednom postala žrtva sopstvene samouverenosti s jedne i disfunkcionalnosti s druge strane.
Nesloga oko uzajamne pomoći i daljeg plana i programa za rešavanje zdravstvene i ekonomske krize ponovo je podelila EU na ose sever-jug. Devet zemalja, uključujući teško pogođenu Italiju i Španiju, zatražile su finansijsku podršku u obliku zajedničkih evropskih „koronaobveznica“, ali Holandija, Nemačka, Austrija i Finska, poznate kao „štedljiva četvorka“, tome su se oštro usprotivile.
„Klima koja, izgleda, vlada među premijerima i predsednicima i nedostatak evropske solidarnosti predstavlja smrtnu opasnost za EU“, upozorio je i Žak Delor, 94-godišnji francuski političar, bivši predsednik EK i jedan od osnivača Evropske unije.
Naravno, ovo nije prva kriza koja je dovela u pitanje budućnost evropskog projekta. Pre nje su, sve u poslednjih desetak godina, njene temelje na sličan način uzdrmale finansijska kriza 2008. s njom povezana dužnička kriza, kriza evra, izbeglička kriza, talas desnog populizma i na kraju, u nešto manjoj meri, Brexit. Ipak, uprkos pesimističnim prognozama, EU je preživela sve ove izazove.
Pročitajte još:
Utešno je što su evropski ministri finanija prošle nedelje, posle pregovora koji su trajali celu noć, ipak dogovorili 500 milijardi evra pomoći zemljama koje su najteže pogođene krizom oko koronavirusa, ali to je puno manje od 1.500 milijardi, koliko je tražila Evropska centralna banka.
Ekonomska kriza, za koju je Međunarodni monetarni fond već predvideo da će biti najteža od Velike depresije biće dodatni, možda i konačan udarac Uniji.
Zemlje članice koje su siromašnije, zaduženije i generalno finansijski ranjivije sad postavljaju isto pitanje kao i pre desetak godina: ako bogatije članice ne žele da pomognu svojim komšijama, koji je uopšte smisao članstva?
Sličnog je razmišljanja i Božo Kovačević, bivši hrvatski ambasador u Rusiji i predavač na Visokoj školi međunarodnih odnosa i diplomatije u Zagrebu.
„Ja mislim da su izgledi za uspeh evropskog projekta smanjeni zbog izbijanja ove krize, a to je posledica neuređenosti EU i potpune zavisnosti središnjih evropskih institucija o prethodnom dogovoru zemalja članica. Članice EU očigledno nisu položile ovaj test“, smatra Kovačević i dodaje da su građani EU suočeni sa situacijom da EU odlično funkcioniše kad im nije potrebna, a kad je na delu neka stvarna opasnost u kojoj se stavlja na probu sposobnost EU da interveniše, u takvim okolnostima EU ne čini ništa.
„Nadam se da će ova kriza napokon biti shvaćena kao poslednja opomena da se treba napraviti ustav EU i da centralne institucije EU moraju imati veću autonomiju pri donošenju i sprovođenju odluka“, zaključio je on objašnjavajući da je pesimista po pitanju opstanka Evropske unije, ali se nada da će ga bliska budućnost demantovati.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare