Situacija u Nigeru, gde je vojska nedavno izvela puč i svgnula predsednika Mohameda Bazuma, zahuktava se iz sata u sat. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih nacija (ECOWAS) dala je rok hunti da vrati predsednika na vlast, a taj rok je istekao. Hunta je, potom, zatvorila vazdušni prostor iznad Nigera, ističući "da se sprema invazija", što je situaciju dodatno učinilo nestabilnom, zbog čega se postavlja pitanje - čeka li svet još jedan rat?
U Nigeru sada iščekuju odgovor zapadnoafričkog regionalnog bloka nakon što su predvodnici državnog udara u Nijameju ignorisali rok za vraćanje svrgnutog predsednika na funkciju. Upravo taj potez, naveo je ranije regionalni blok, mogao bi da dovede do vojne intervencije.
Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (Ecowas) saopštila je da će izdati saopštenje o svojim narednim koracima kao odgovor na odbijanje hunte da popusti pod spoljnim pritiskom da se povuče nakon preuzimanja vlasti 26. jula.
Neposredno pre isteka roka, vođe puča zatvorile su vazdušni prostor iznad Nigera do daljnjeg, navodeći kao razlog pretnju vojnom intervencijom.
„Suočeni sa pretnjom intervencije koja postaje sve očiglednija… Vazdušni prostor Nigera je zatvoren od danas“, rekao je predstavnik hunte u izjavi na nacionalnoj televiziji.
On je rekao da je bilo prethodnog raspoređivanja snaga u dve centralnoafričke zemlje u pripremi za intervenciju, ali nije izneo detalje.
„Oružane snage Nigera i sve naše odbrambene i bezbednosne snage, podržane neprekidnom podrškom našeg naroda, spremne su da brane integritet naše teritorije“, rekao je predstavnik.
Vođe puča su upozorile da će svaki pokušaj da se naruši vazdušni prostor Nigera suočiti napadače sa „energetskim i trenutnim odgovorom“.
Šefovi odbrane Ecowas-a dogovorili su mogući plan vojne akcije, uključujući kada i gde će se dogoditi napadi, ako svrgnuti predsednik Mohamed Bazum ne bude oslobođen i vraćen na funkciju.
Ecowas nije odgovorio na zahtev Gardijana za komentar šta će biti sledeći koraci.
U međuvremenu, italijanski ministar spoljnih poslova rekao je da bi Ekowas trebalo da produži rok za vraćanje Bazuma na posao. Antonio Tajani je u intervjuu objavljenom u ponedeljak rekao: „Jedini put je diplomatski. Nadam se da će ultimatum koji je istekao biti produžen“, rekao je on za list La Stampa.
Ranije je čak 30.000 pristalica hunte pohrlilo na stadion u Nijameju, glavnom gradu, pozdravljajući odluku da se vojska povuče do nedelje, što je bio zadat rok.
Državni udar, sedmi u zapadnoj i centralnoj Africi za tri godine, potresao je region Sahela, jedan od najsiromašnijih na svetu. S obzirom na bogatstvo uranijuma i nafte i njegovu ključnu ulogu u ratu sa islamističkim militantima, Niger ima veliki značaj za SAD, Evropu, Kinu i Rusiju.
Bazum, koji je u kućnom pritvoru, tvrdi da ga drže kao taoca i pozvao je međunarodnu zajednicu da pomogne „obnavljanju ustavnog poretka”.
Bazum je demokratski izabran pre dve godine i na zapadu ga vide kao ključnog saveznika u borbi protiv islamističkih ekstremista u regionu.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova savetovalo je francuskim državljanima da ne putuju u tu zemlju i pozvalo one koji su već tamo da pokažu „najveću budnost” i napuste Niger što pre moguće.
General Dominik Trinkvan, bivši francuski vojni predstavnik u Ujedinjenim nacijama, rekao je da je hunta „potpuno izolovana“.
Pariz je u nedelju objavio da obustavlja svoj program razvojne pomoći od 482 miliona evra (416 miliona funti) susednoj Burkini Faso koja je – zajedno sa Malijem – izrazila podršku hunti.
Niger je prošle nedelje opozvao sporazume o vojnoj saradnji sa Francuskom, koja ima između 1.000 i 1.500 vojnika u zemlji.
Vojna pretnja bloka izazvala je strah od daljeg sukoba u regionu koji se već bori protiv smrtonosne islamističke pobune koja je ubila hiljade i primorala milione da pobegnu.
Svaka vojna intervencija mogla bi biti komplikovana jer su hunte u Maliju i Burkini Faso obećale da će stati u odbranu Nigera ako bude potrebno, rekavši da će se svaka vojna intervencija protiv novih vojnih vladara u Nigeru smatrati „objavom rata“.
Uz to, Niger uživa veliku podršku Rusije. Kao dokaz svedoče i prizori sa protesta u Nigeru, na kom su razvijene ruske zastave i na kom su se mogli čuti poklici predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Nije tajna da upravo on pokušava da ostvari što veću kontrolu nad Afrikom, imajući u vidu na izolovanost od ostatka međunarodne zajednice, ali i postojanje prirodnih bogatstava Afrike.
Plaćenici grupe Vagner već godinama ratuju u susednom Maliju, a prema nepotvrđenim informacijama, i hunta iz Nigera zatražila je pomoć brutalnih ruskih plaćenika.