2
Prema ruskim državnim podacima, predsednik Vladimir Putin je 2021. godine zaradio oko 120.000 evra, ali se ipak, čovek koji je poslao tenkove na Kijev i naredio raketne napade širom Ukrajine, univerzalno smatra jednim od najbogatijih ljudi na svetu. Niko ne zna tačno koliko šef Kremlja ima u banci, niti koju imovinu poseduje. Međutim, procenjuje se da Putin ima bogatstvo od čak 230 milijardi evra ili više - čime bi sa vrha Forbsove liste najbogatijih sklonio i vlasnika firme Luj Vitona Bernara Arnoa, i to za više od desetine milijardi.
Putinov uspon
Pretpostavlja se da je bogatstvo stekao dolaskom na vlast, početkom 1990-ih, nakon raspada Sovjetskog Saveza, piše Dejli Mejl.
Karijeru u politici započeo je kao savetnik gradonačelnika Sankt Peterburga, pre nego što se preselio u Moskvu i zaposlio u Kremlju gde je napredovao pod okriljem predsednika Borisa Jeljcina, koga je posle zamenio 2000. godine.
Rusija je bila zarobljena u ekonomskim previranjima nakon što je Sovjetski Savez pao i vladi je očajnički bio potreban novac. Putin, koji je imao istaknuto mesto u službi državne bezbednosti KGB-a pre nego što je prešao u politiku, bio je umešan u organizovanje privatizacije državne imovine.
Za vreme Jeljcina, Putin je zajedno sa ekonomskim savetnicima prodao tu imovinu maloj grupi biznismena za delić njihove stvarne vrednosti i potom im dodelio državne ugovore, stvarajući klasu ruskih oligarha čije je bogatstvo naglo poraslo dok su obični građani prolazili kroz teškoće.
Ruski oligarsi počeli su da dominiraju ključnim ekonomskim sektorima kao što su nafta i gas, rudarstvo i telekomunikacije, sa unosnim prinosima, ali bili su svesni da svoje bogatstvo duguju Putinu.
Putin je bio slobodan da koristi šta mu se sviđa, da uzima od koga želi i koristi ljude kao zastupnike ne bi li prikrio lično bogatstvo putem lažnih kompanija, ofšor banaka i tajnih transakcija.
Prošle godine, istraga rusko-letonske novinske organizacije Meduza i Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) otkrila da su ukupno 86 različitih kompanija, naizgled nepovezanih koje posluju u različitim industrijama, komunicirale pod jednim domenom. Kompanija je bila vezana za banku Rusija, koju je Ministarstvo finansija SAD opisalo kao „ličnu banku visokih zvaničnika Ruske Federacije“, čiji su akcionari kolektiv Putinovih prijatelja, saradnika, pa čak i jedna od njegovih navodnih ljubavnica.
Kako je to jednom rekao bivši ruski bankar Sergej Pugačov: „Sve što pripada teritoriji Ruske Federacije – Putin to smatra svojim“.
Luksuzna imovina
Veruje se da ruski predsednik poseduje ima desetine privatnih rezidencija širom Rusije i sveta, ali dve palate posebno pokazuju njegovo bogatstvo, ali, naravno, nijedna palata nije registrovana na Putinovo ime.
Imanje „Valdaj“ poseduje velnes centar vredan više milijardi funti na obali jezera Valdaj na severu Rusije. To imanje je navodno delom u vlasništvu Kremlja i Putinovog prijatelja multimilijardera Jurija Kovalčuka.
U pitanju je trospratni banjski kompleks sa kozmetičkim salonom. Dva sprata su skrivena pod zemljom zajedno sa komorom protiv hladnoće i blatnom kupkom u ‘sobi za opuštanje’, od 75.350 kvadratnih metara. U banji su takođe dostupne masaže, hidromasažne kade i saune. Rezidencija poseduje i nekoliko spavaćih soba i dnevnu od 500 kvadratnih metara, zajedno sa stomatološkom ordinacijom.
U imanje spada i više pansiona, raspoređenih preko zemljišta na kojem se nalazi palata.
Druga palata „Gelendžik“ koju Putin navodno poseduje jeste vila na Crnom moru, koja je malo manja od Bakingemske palate. Obuhvata hiljade hektara zemlje u vlasništvu ruske službe bezbednosti FSB, sa zonama zabranjenim letovima i čamcima.
Ovu palatu, koju je navodno finansiralo nekoliko Putinovih bliskih saveznika, uključujući Igora Sečina, šefa ruskog naftnog giganta i milijardera Genadija Timčenka, krasi kazino, podzemno klizalište i sala za zabavu.
Izgrađena je marina i platforma za helikoptere za lakši pristup, a palata takođe dolazi sa nizom drugih pogodnosti, uključujući koktel salon, teretanu i spa centar.
Avioni, jahte i automobili
Priča se da je predsednik obožavatelj automobila – čak je i prema ruskoj državnoj evidenciji navedeno da Putin poseduje nekoliko automobila, kao i jahtu vrednu 570 miliona evra, koja je među najvećim i najluksuznijim pomorskim plovilima na svetu.
„Šeherezada“ duga 460 metara može da ugosti desetine gostiju, a postoje navodi da je jahta bila miljenica njegove navodne ljubavnice olimpijske gimnastičarke, Aline Kabaeve.
Ima šest paluba, devet kabina, dva heliodroma i prostor za 40 članova posade . Slično Putinovim palatama na kopnu, „Šeherezada“ je opremljena bazenom i banjskim kompleksom, a unutra je obložena zlatom, drvetom i finim tkaninama. Brod je nominalno bio u vlasništvu bivšeg predsednika Rosnjefta i oficira KGB-a Edvarda Hudainatova.
Ali u izveštaju Centra za dosijee – neprofitne istražne organizacije koju je osnovao ruski oligarh u egzilu i Putinov protivnik Mihail Hodorkovski, navedeno je da je 570 miliona evra prebačeno iz pet ofšor kompanija za finansiranje izgradnje broda.
Za razliku od predsednika Sjedinjenih Američkih Država, koji putuje u Boingu 747 poznatom kao „Air Force One“, Putin ima na raspolaganju četiri ruska mlaznjaka, čije su kabine ukrašene tapiserijama i zlatnim detaljima. Svaki avion ima kancelariju i konferencijski sto sa kožnim sedištima.
Dizajnerska odeća
Putin sebe odavno smatra čovekom od akcije. Poseduje crni pojas u džudou i strastveni je lovac.
U martu prošle godine, predsednik je otišao na moskovski stadion Lužnjiki kako bi održao govor koji je bio osmišljen da prikupi podršku za njegovu takozvanu ‘specijalnu vojnu operaciju’ u Ukrajini.
Dok je tvrdio da se bori za ‘univerzalne vrednosti svih Rusa’, nosio je jaknu italijanskog dizajnera Loro Piana, od 11.600 evra, preko krem džempera italijanskog brenda Kiton, od 2.700 evra. U međuvremenu, obični građani se bore da se izbore sa sve većim ekonomskim previranjima u zemlji usred sankcija Zapada koje su uvedene kao odgovor na Putinov rat u Ukrajini.
Pročitajte još:
Prema „Russia Beyond“, državnom mediju koji promoviše rusku kulturu, Putinov omiljeni brend odeće je „Brioni“, italijanski dizajner poznat po dizjanima za Džejms Bonda, dok su njegove cipele uglavnom marke Džon Lob ili Salvador Feragamo. Takođe je objavljeno da Putin ima ličnog krojača i da svako njegovo odelo vredi više od 4.500 evra.
Predsednik je takođe i veliki ljubitelj satova. Prema slikama iz medija, Putin najviše voli satove firme „Blancpain Aqua Lung“, u pitanju je sat od crnog čelika u vrednosti od 9.600 evra. Takođe je viđen sa satom marke „Patek Philippe Perpetual Calendar Chronograph“, vrednim oko 68.000 evra. U svojoj kolekciji Putin ima 50 ručnih satova od safira, krokodilske kože i platine. Jedan se trenutno nalazi na francuskom aukcijskom sajtu za 483.000 evra.
BONUS VIDEO Teorija zavere o Putinu
