Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rapidno gubi podršku saveznika, a naročito Sjedinjenih Američkih Država. Okidač za promenu odnosa prema Izraelu je ubistvo sedam humanitarnih radnika Svetske centralne kuhinje u Pojasu Gaze, za šta je Tel Aviv preuzeo odgovornost. Postupci Izraela naterali su međunarodnu zajednicu da rapidno uskraćuje podršku toj zemlji, dok se Netanjahu nalazi u sve težoj političkoj situaciji unutar zemlje. Besni Izraelci mesecima protestuju, a sada je član Ratnog kabineta Beni Ganc pozvao na vanredne parlamentarne izbore.
Ganc je pozvao na nacionalne izbore u septembru, u trenutku kada se zbog rata u Gazi vlada premijera Benjamina Netanjahua suočava sa pritiscima u zemlji i u inostranstvu.
„Moramo se dogovoriti o datumu izbora u septembru, u susret prvoj godini rata ako hoćete. Određivanje takvog datuma omogućiće nam da nastavimo sa vojnim naporima istovremeno signalizirajući građanima Izraela da želimo da obnovimo njihovo poverenje u nas“, rekao je Ganc.
Hiljade Izraelaca izlaze redovno na ulice tražeći nove izbore, uz brojne kritike Netanjahua i ljutnje zbog postupanja njegove vlade u pregovorima o oslobađanju 134 izraelska taoca koje Hamas drži u Gazi.
Netanjahu, izraelski premijer sa najdužim stažom, je više puta isključio raspisivanje vanrednih izbora. Istraživanja javnog mnjenja sugerišu da bi Netanjahu izgubio na izborima, a on je nedavno izjavio da bi raspisivanje izbore usred rata bilo nagrada za Hamas.
Njegova stranka Likud je saopštila da bi Ganc zbog rata morao da prestane da se bavi politikantstvom.
„Izbori bi sada doneli zastoj, podele, naštetili bi borbama u Rafi i zadali bi fatalan udarac šansama za dogovor o taocima“, saopšteno je iz Likuda.
Ganc, bivši izraelski general, pridružio se Netanjahuovoj vladi u prvim danima rata demonstrirajući političko jedinstvo tokom krize. Ankete pokazuju da bi njegova stranka bila najuspešnija na izborima, kao i da je on favorit za novog premijera.
Američki predsednik Džozef Bajden izražava rastuću frustraciju zbog toga što je izraelski lider odobrio vojni napad na civile – uključujući ubistvo sedam humanitarnih radnika u Gazi. Dok Bela kuća zahteva izmene izraelskih procedura za zaštitu civila, upozoravajući da bi planirani napad na Rafu mogao da izazove humanitarnu katastrofu, administracija takođe razmatra odobravanje prodaje ratnih aviona F-15 Izraelu u vrednosti od 18 milijardi dolara.
U Vašingtonu vlada strah da bi akcije Izraela mogle da izazovu regionalni požar koji je Bajden očajnički želeo da izbegne. Napad na visoke iranske oficire u Siriji doveo je situaciju na ivicu eskalacije. što bi ponovo moglo da dovede američke trupe u regionu u opasnost.
Bajdenu je potrebno da se rat okonča, da bi ublažio gnev koji preti njegovoj oslabljenoj političkoj koaliciji uoči izbora u novembru. Ali, Netanjahu će morati da ga produži da bi sprečio izbore za koje mnogi veruju da bi ih izgubio. Nije isključeno da bi kriza mogla obojicu da košta funkcije.
Nema dokaza da višemesečni signali rastuće frustracije Netanjahuom, i pozivi Izraelu da učini više na zaštiti civila, imaju bilo kakav uticaj. U međuvremenu, američka strategija zalaganja za novi privremeni prekid vatre i oslobađanje izraelskih talaca od strane Hamasa dala je malo konkretnih rezultata. Sada, ubistva humanitarnih radnika prete da zaustave vitalnu liniju isporuke hrane koja je neophodna za ublažavanje gladi u Pojasu Gaze.
Za Izrael je podrška SAD sada važnija nego ikada. Smrt humanitarnih radnika, od kojih su neki bili državljani Velike Britanije, Australije i Kanade, dodatno je udaljila Izrael od prijateljskih nacija. Britanski premijer Riši Sunak rekao je Netanjahuu da je situacija u Gazi „nepodnošljiva“. Sve veća izolacija Izraela može objasniti brze izjave Netanjahua i drugih najviših zvaničnika koji priznaju da je napad na humanitarne radnike bio greška. Ovo je bilo odstupanje od načina na koji se Izrael nosio sa smrću mnogih palestinskih civila.
Ipak, Netanjahuova krajnje desničarska koalicija je na klimavim nogama. Apel Benija Ganca je usledio posle najvećih demonstracija protiv izraelskog lidera od početka rata. Proteste podstiču rođaci više od 100 Izraelaca koji se drže kao taoci ili se vode kao nestali u Gazi, koji ga optužuju da je učinio premalo da ih vrati. Netanjahu se takođe suočava sa kontroverzom oko izuzeća od služenja vojnog roka za ortodoksne Jevreje, što preti da uništi njegovu koaliciju.
POGLEDAJTE JOŠ:
Granatiranje iranske ambasade u Damasku, kada su ubijeni komandanti Revolucionarne garde, takođe je doprinelo širenju varnica na Bliskom istoku. Amerika sada mora da ubeđuje Iran da nije unapred znala za napad, kao i da sa istim nije imala veze.
Zvanični Teheran je besan i obećava osvetu Izraelu. Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej izjavio je nedavno da će “Izrael biti kažnjen“ za napad izraelske vojske na iranski konzulat u Damasku u Siriji.
„Zli cionistički režim kazniće naši hrabri ljudi. Nateraćemo ih da zažale za ovaj i druge zločine“, poručio je Hamnej.
BONUS VIDEO „Netanjahu ne bi trebalo da je premijer“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar