0
Danas će biti imenovan dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, a poznavaoci prilika smatraju da će ova prestižna nagrada pripasti ili nekoj od ličnosti koja se bori protiv rata u Ukrajini ili nekom od aktivista koji se bori protiv klimatskih promena koje prete da unište planetu.
Ove godine ima ukupno 343 tajnih nominacija, tako da niko sa sigurnošću ne može znati šta će odlučiti petočlani Nobelov komitet.
Takođe su i mišljenja stručnjaka podeljena. Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira iz Osla (PRIO), smatra da bije da beloruska opopziciona liderka Svetlana Tihanovska i kritičar Kremlja Aleksej Navaljni koji se nalazi u zatvoru zaslužuju da im se prime počast zajedno.
„Oboje su šampioni nenasilnih prodemokratskih aktivnosti u svojim zemljama. I Navaljni i Tihanovska takođe su snažni protivnici rata u Ukrajini“, rekao je Urdal.
Druga opcija je da, s obzirom na to da sve od Drugog svetskog rata nije bilo ratnog sukoba između zemalja tako blizu Oslu, u kojem se dodeljuje Nobelova nagrada za mir odbor bi mogao da se odluči da direktno osudi rat u Ukrajini i dodeli Nobelovu nagradu onima koji dokumentuju ratne zločine u Ukrajini kao što su Međunarodni krivični sud ili istražitelji Bellingcata.
Opcija u koju mnogi veruju je i to da nagradu dobije prvi na liniji borbe protiv ruske agresije ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji takođe važi za favorita. Ova nagrada bi imala još jednu simboliku – bila bi mu dodeljena na 70. rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ipak, Urdal smatra da će Odbor će verovatno biti jako oprezan, bez obzira na to što je Ukrajina napadnuta.
„Uvek će biti zločina, čak i na ukrajinskoj strani“, rekao je Urdal.
Takođe, za favorite važe i borci za klimatske promene. Među imenima koja se spominju kao mogući dobitnici su švedska aktivistkinja Greta Tunberg i/ili njen pokret Petkom za budućnost, zatim neumorni britanski prirodni naučnik David Atenboroug, kao i mnogi drugi aktivisti.
Pročitajte još:
Među ostalim mogućim laureatima spominju se glavni sekretar UN-a Entionio Gutereš, UN-ova konvencija za klimatske promene (UNFCC) i ministar spoljnih poslova Tuvalua, Simon Kofe, čijoj zemlji preti porast nivoa mora.
Ako odbor oda priznanje radu u drugim poljima, nagradu bi mogli da dobiju aktivisti za ljudska prava iz Kine, Avganistana i Irana.
Po Svereu Lodgardu, naučniku iz Norveškog instituta za međunarodne odnose (NUPI), odbor bi mogao da odluči da nagradu ove godine uopšte ne dodeli. Poslednji put to se dogodilo pre 50 godina.
„Niko ne može da tvrdi da je nešto veliko postigao na području mira, sukobima kao da nema kraja, a sporazumi kao da postoje da ih se krši“, rekao je naučnik.
BONUS VIDEO Rat uživo – kako izgleda borba na prvoj liniji fronta iz prvog lica
