0
Koronavirus već neko vreme divlja u Indiji i situacija je svakim danom sve kritičnija. Vakcinacija ide sporo, u bolnicama nema dovoljno mesta za pacijente ni dovoljno kiseonika, a postoje strahovi da bi ovaj scenario mogao da se prelije i u komšiluk - u Pakistan.
PROČITAJTE JOŠ:
Za Mahviš Bhati odabir privatne laboratorije za vakicnaciju protiv koronavirusa bilo je krajnje utočište.
„Bila sam očajna. Uspaničila sam se“, rekla je ova žena iz Pakistana za BBC preko telefona.
„Moja majka još uvek čeka drugu dozu vakcine, pa sam mislila da moj red nikada neće doći. Mislila sam u sebi da ću kupiti bilo koju dostupnu vakcinu“, rekla je ona.
Bhati je nedavno izgubila posao, a sada je morala da plati više od 12.000 rupija za privatnu laboratoriju iz lične ušteđevine kako bi kupila rusku vakcinu Sputnik Ve.
Sa osmehom dodaje: „Dobila sam jedan ubod vakcine, a drugi ubod u novčanik“. Ali ta odluka će se pokazati možda i kao jedna od najboljih koju je donela.
Bahti je sada među dva odsto ljudi u zemlji koji su primilii vakcinu protiv korone. A sada su u ovoj zemlji slučajevi u porastu, pa je ove nedelje broj zaraženih dostigao rekordne vrednosti.
Pogrebne lomače i dalje gore u neposrednoj blizini granice sa Indijom, kao podsetnik na to koliko stvari mogu brzo da eksaliraju kada je koronavirus u pitanju.
U Pakistanu je u martu zabeleženo oko 16.000 slučajeva korone, a u aprilu oko 140.000. Tada je bilo i oko 3.000 smrtnih slučajeva. To je bio najgori mesec od početka pandemije. Zvanični podaci otkrivaju da su kapaciteti kreveta u jedinicama za intenzivnu negu u javnim i privatnim bolnicama dostigli više od 93 odsto, dok u nekim gradovima prestaju sa radom. Oko 80 odsto iznosi iskorišćenost respiratora i krevata sa kiseonikom.
Ako broj slučajeva ovako nastavi da raste, Pakistan bi mogao da se suoči sa nedostatkom mesta u bolnicama. Premijer Imran Kan je upozorio da bi Pakistan mogao da se nađe u katastrofalnoj situaciji.
Kako je Pakistan stigao do ovde?
Jedan od ključnih pokretača koji je Pakistan doveo u ovu fazu jeste dolazak britanske verzije korone u martu. Kasnije je proglašeno da je opasniji od prvobitnog soja koronavirusa. Ali ova varijanta se sudarila sa još nečim, a to je apatija.
„Posle drugog talasa korone, ljudi su mislili da je gotovo. Jedva da je iko sledio standarde operativne procedure, poput nošenja maski ili držanja socijalne distance. Čak i u bolnicama ljudi jednostavno nisu bili oprezni“, rekao je dr Semi Jamali, izvršni direktor medicinskog centra Jinah Postgraduate, jedne od najvećih bolnica u Karačiju.
Pakistan je iz prvog talasa korone, kao i iz drugog izašao relativno neoštećen. Prvi nalet se dogodio tokom maja i juna prošle godine, ali trajao je samo nekoliko nedelja. Drugi je trajao od sredine septembra do kraja februara. Više od 800.000 ljudi je zaraženo koronom od kada je indentifikovan prvi pacijent u februaru prošle godine. Za 14 meseci je preminulo više od 17.000 ljudi.
Problem je što niko nije siguran kako je Pakistan u početku izbegao da bude teško pogođen pandemijom. Dr Jamali sugeriše da je sreća odigrala bitnu ulogu. Drugi imaju drugačije mišljenje.
„Da budem iskren, još uvek nismo sigurni zašto je prvi talas bio jednostavno kratkotrajan“, rekao je dr Sied Faisal Mahmud, šef odeljenja zarazne bolesti u Karači univerzitetskoj bolnici Aga Kan.
Izbegavanje „predstojeće propasti“
Premijer nije spreman na još jedno zaključavanje. Kan je rekao krajem aprila da ne želi da preduzme nikakve korake, ali je ostavio otvorenu mogućnost za to. Ali pakistanske provincije, koje samostalno donose odluke od početka pandemije, možda ipak preuzmu stvari u svoje ruke.
Nakon strogog dvonedeljnog nacionalnog zaključavaja prošlog marta, vlade, kako federalne tako i pokrajinske, prešle su na „pametne“ ili „mikro“ blokade, fokusirajući se isključivo na područja koja su ozbiljnije pogođena, taktika koja ostaje vrlo popularna, iako kritičari nisu uvereni u njihove efikasnosti.
Za dr Jamalija je odlaganje zaključavanja čak i uz dodatne mere poput zatvaranja škola, socijalno distancirenje, nošenje maske – neprihvatljivo.
„Moje lično mišljenje je da se moraju preduzeti stroge mere. Vlada mora da pokaže da radi za veće dobro zemlje“, kaže.
Da li će Pakistan dobiti vakcine protiv korone od Indije?
Postoji naravno još jedan način za kontrolu virusa, a to je vakcinacija.
Međutim, planovi za vakcinaciju do 50 odsto ukupne odrasle populacije do kraja godine, izgleda miljama daleko. Prema rečima dr Faisala Sultana, specijalnog pomoćnika premijera Kana za zdravstvo, Pakistan je dao nešto više od dva miliona doza od početka vakcinacije 2. februara. To iznosi 0.95 doza na 100 ljudi. Indija je svoj program vakcinacije započela u januaru, a do sada je uspela da da 144 miliona doza.
Pakistan je uspeo da osigura oko 18 miliona doza, a do sada su primili više od 5 miliona doza. Intelidžens Junit je u svom izveštaju rekao da će Pakistan tek 2023. godine dostići široko rasprostranjenu fakcinaciju – što znači 60-70 odsto imunizacije odrasle populacije.
Dr Šeikh dodaje da iako je vlada uspela da sprovede efikasnu kampanju vakcinacije sa lako razumljivim procesom registracije i vakcinacije, ona nije dovoljna.
„To, nažalost, nije dovoljno, jer većina naše populacije ne razume koncept i svrhu vakcinacije. Kampanja mora da uključuje podizanje svesti“, dodaje se.
Za Mahviš Bhati, uprkos tome što je dobila drugu dozu Sputnjik vakine, još nema svetla na kraju tunela.
„Proces vakcinacije je spor. Ponekad se pitam da li će doći red na moju starosnu grupu da se vakcinišu. Imala sam možda sreće da kupim doze za sebe, ali šta je sa običnim čovekom? Kako će oni proći ako nema vakcina“, dodala je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
