0
U senci pada aviona šefa Vagnera Jevgenija Prigožina ostao je samit BRIKS-a, bloka koji želi da se suprotstavi dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini, ali traži i reformu UN i Saveta bezbednosti UN uz veće učešće zemalja članica ovog bloka. Šest zemalja dobilo je poziv da se pridruži BRIKS-u, dok desetine to očekuju. Može li BRIKS da postane supersila kako priželjkuju (i najavljuju) Si Đinping i Vladimir Putin?
Na samitu BRIKS-a u Johanesburgu poziv da se pridruže bloku dobile su Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove zemlje trebalo bi da pristupe bloku od 1. januara 2024. godine, od kada bi savez trebalo da se zove BRIKS plus.
„Ovim samitom, BRIKS je otvorio novo poglavlje. Novo poglavlje za stvaranje pravednog sveta. Pravedan svet. Svet koji je inkluzivan i prosperitetan“, rekao je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa.
Prema tvrdnjama lidera BRIKS-a, oko 40 zemalja želi da bude deo ovog bloka. Među onima koji se bore za pridruživanje, neke zemlje su tradicionalno nesvrstane, kao što su Indonezija i Etiopija. Ali su neke zemlje otvoreno neprijateljski raspoložene prema SAD i njihovim saveznicima, kao što su Iran i Venecuela.
Mnogi posmatrači veruju da će savez država BRIKS plus da pomeri političko i ekonomsko težište širom sveta. Stara grupa, BRIKS, predstavljala je 42 odsto svetske populacije i oko 25 odsto globalne ekonomske proizvodnje. BRIKS plus, buduća grupa, predstavljaće 37 odsto svetske ekonomije i 46 odsto svetske populacije, navodi Dojče vele.
Nova razvojna banka koju su 2015. godine osnovale članice BRIKS-a sa ambicijom da ponudi novi izbor pored Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, već je primila nove članice. To su Bangladeš, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat. Urugvaj će takođe uskoro biti član te banke.
Jedno od pitanja koje se često nameće i o kome se često polemiše je da li će BRIKS dobiti sopstvenu valutu. Mišljenja su različita, ali da se Brazil pita to bio slučaj.
Predsednik te zemlje Luiz Inasio Lula da Silva Ranije ove godine upitao je zašto sve zemlje moraju da baziraju svoju trgovinu na dolaru, a pre toga je visoki ruski zvaničnik sugerisao da grupacija BRIKS-a radi na stvaranju sopstvene valute.
Lula je pozvao članice saveza da stvore zajedničku valutu za međusobnu trgovinu i ulaganja, kao sredstvo za smanjenje njihove osetljivosti na fluktuacije kursa dolara.
„Valuta BRIKS-a povećava naše mogućnosti plaćanja i smanjuje našu ranjivost“, rekao je na otvaranju samitu.
Ipak, na poslednjem samitu BRIKS-a zajednička valuta nije bila tema, iako se povremeno takve ideje mogu čuti. Za sada, međutim, ne postoji jasan plan za zajedničku valutu.
U julu je indijski ministar spoljnih poslova rekao da „nema ideje o valuti BRIKS-a“, dok je uoči samita u Južnoj Africi indijski ministar spoljnih poslova rekao da će se razgovarati o jačanju trgovine u nacionalnim valutama. I ruski predsednik Vladimir Putin, koji se na samit uključio putem video linka, rekao je da će se na skupu razgovarati o prelasku trgovine između zemalja članica sa dolara na nacionalne valute.
Zvaničnici i ekonomisti ukazuju na poteškoće na projektu formiranja zajedničke valute, s obzirom na ekonomske, političke i geografske razlike između Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, zemalja koje trenutno čine blok.
„Izgradnja valute BRIKS-a bila bi politički projekat. Ako to želite, moraćete da dobijete bankarsku uniju, moraćete da dobijete fiskalnu uniju, morate da postignete makroekonomsku konvergenciju. Plus će im biti potrebna zajednička centralna banka… gde će se ona nalaziti?“, rekao je guverner južnoafričke centralne banke Lesetja Kganjago za radio stanicu u julu, a prenosi Rojters.
Trgovinska neravnoteža je takođe problem, napisao je Herbert Poenisch, viši saradnik na Univerzitetu Zhejiang, na blogu za think-tank OMFIF.
„Sve zemlje članice BRIKS-a imaju Kinu kao glavnog trgovinskog partnera i malo međusobno trguju“, naveo je.
Lideri BRIKS-a rekli su da žele više da koriste svoje nacionalne valute umesto dolara, koji je naglo ojačao prošle godine pošto su Federalne rezerve podigle kamatne stope i Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, što je poskupilo dolarski dug i mnoge uvoze.
Prošle godine sankcije Rusiji u globalnim finansijskim sistemima takođe su podstakle spekulacije da će nezapadni saveznici odstupiti od dolara.
„Objektivni, nepovratni proces dedolarizacije naših ekonomskih veza dobija na zamahu“, rekao je Putin na samitu u utorak.
Pročitajte još...
Dolar je bio glavna svetska rezervna valuta od kraja Drugog svetskog rata i procenjuje se da se koristi u više od 80 odsto međunarodne trgovine.
Međutim, dolar i dalje dominira globalnom trgovinom. On je na jednoj strani od skoro 90% globalnih deviznih transakcija, prema podacima Banke međunarodnih poravnanja.
Za dedolarizaciju bi bilo potrebno bezbroj izvoznika i uvoznika, kao i zajmoprimaca, zajmodavaca i trgovaca valutama širom sveta, da samostalno odluče da koriste druge valute.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
