0
"Ko osvoji Istanbul, osvaja Tursku", krilatica je kojom se vode i vlast i opozicija u zemlji u kojoj su nedavno održani lokalni izbori. Opozicija je zadržala vlast u dva najveća grada - Istanbulu i Ankari, ali i pobedila vladajuću AK Partiju Redžepa Tajipa Erdogana u mnogim drugim gradovima. Protekli vikend je opomena za Erdogana, imajući u vidu da je ovo bio poslednji ispit pred predsedničke izbore 2028. godine. U velikoj pobedi opozicije, tri faktora se izdvajaju kao ključni aspekti borbe sa režimom kakav je Erdoganov.
Ovo je vrlo opasan trenutak za turskog moćnika Redžepa Tajipa Erdogana. On je mirno vladao više od 20 godina, dok su njegovi politički protivnici bili u svađi i rasulu. Ali, stvari se očigledno menjaju. Sa mlađom generacijom lidera i gradonačelnika, glavna turska opoziciona stranka – Republikanska narodna partija (CHP), pobedila je Erdoganovu vladajuću konzervativnu Partiju pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima ovog vikenda po prvi put u istoriji.
Nema sumnje da je ovo bilo protestno glasanje. Turski birači su izrazili svoje nezadovoljstvo predsednikom i njegovom politikom manje od godinu dana nakon što je pobedio na opštim izborima. Opozicioni kandidati pobedili su u svim većim gradovima.
U glavnom gradu Ankari, opozicioni gradonačelnik Mansur Javaš dobio je duplo više glasova od kandidata AKP.
Još važnije, u borbi za Istanbul, popularni gradonačelnik Ekrem Imamoglu, odlučno je pobedio Erdoganovog izabranog kandidata. Sa više od 15 miliona stanovnika, Istanbul je naseljeniji od mnogih evropskih zemalja i gradova Turske. Kao mladi poltičar, Erdogan je postao istaknuta figura u nacionalnoj politici 1994. godine pobedom na lokalnim izborima. On dobro zna da „ko god osvoji Istanbul, osvaja Tursku“. Imamoglu i Javaš su gradonačelnici Istanbula i Ankare prvi put postali 2019. godine, kada su, kao sveža lica i ljudi koji zapravo nisu lideri stranke, poveli borbu na lokalnim izborima, i to u okviru ujedinjene opozicije u vidu liste Nacionalne alijanse.
Imamogluova pobeda uzdiže gradonačelnika Istanbula do vodeće uloge u opoziciji i čini ga verovatnim konkurentom na sledećim predsedničkim izborima, zakazanim za 2028. godinu, što je Imamoglu i nagovestio u pobedničkom govoru pred velikom masom ispred gradske skupštine Istanbula. Erdogan je, sa druge strane, ponizno govorio o tome da je „hrabro upustiti se u samokritiku“, dok je mlađi Imamoglu entuzijastično vikao na bini, proglašavajući pobedu „republike i demokratije“ i kraj „ere jednog čoveka“.
Imamoglu je kompetentan i ima lični pečat koji se dopao stanovnicima Istanbula. Sa ekonomskim padom i rastućom inflacijom, teško je zamisliti Imamoglua da čeka pune četiri godine da izazove Erdogana. Opozicija, stoga, uskoro može da počne da traži vanredne izbore.
Ovde postoji lekcija za druge zemlje koje se bore i žele da pobede višedecenijske moćnike – harizma je važna. Pre samo godinu dana, turska opozicija nije uspela da svrgne Erdogana na opštim izborima uprkos lošoj ekonomiji, velikim delom zato što su se opozicione stranke odlučile za kandidaturu sumornog i kompromisnog kandidata Kemala Kiličdaroglua. Sa Imamogluom kao novom alternativom koja daje nadu, dinamika se pomerila protiv Erdogana.
Glavni savetnik Imamoglua kaže da je u Istanbulu i Ankari uspeh opozicionih kandidata proizašao iz toga što su uspeli da preokrenu situaciju u konzervativnim okruzima i oblasima sa niskim prihodima. Turska sekularna opozicija je dugo vremena nudila samo otpor Erdoganovom režimu, što je bilo privlačno samo urbanoj srednjoj klasi. Sada, opozicioni lideri nude obećanje dobre uprave i, kao rezultat, proširuju svoju bazu kako bi uključili urbane glasače sa niskim prihodima, Kurde i konzervativce.
Međutim, još je rano za otpisivanje Erdogana. On je „političar koji preživljava“ i pragmatičar koji može vešto da menja saveze da bi ostao na vlasti. Erdoganov treći i poslednji predsednički mandat se završava 2028. godine, ali malo ko očekuje da će se povući. Njegova strategija će verovatno biti da preživljava do 2028. godine, nadajući se da će iskoristiti prednosti ako se turska ekonomija oporavi tokom trajanja ovog mandata. Takođe će se verovatno zalagati za ustavne promene, kako bi mogao da se kandiduje još jednom.
Upravo je ekonomija odigrala ulogu u novom porazu Erdogana. Pored činjenice da građani sada veruju Imamogluu i Javašu, koji su na vlasti u Istanbulu i Ankari već pet godina i ispunili su obećanja data građanima, kao i harizme umesto tvrdokorne tradicije Erdogana, ekonomija je bitan faktor koji je naterao birače da konačno potraže drugo rešenje sem AK partije.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
9
1
Glasanje je održano usred ekonomskog pada koji se nastavlja. Povratak Mehmeta Šimšeka na mesto ministra finansija je u velikoj meri viđeno kao pozitivan, ali zakasneli potez.
Inflacija u Turskoj je i dalje visoka, a lira nastavlja da opada. Zvanični podaci pokazuju da su cene porasle za 67 odsto u februaru u poređenju sa istim periodom prošle godine, iako nezvanične procene govore da je stvarna cifra mnogo veća.
Inflacija raste, uprkos tome što je turska centralna banka povećala kamatne stope na 45 odsto u januaru, u odnosu na niskih 8,5 odsto pre godinu dana.
BONUS VIDEO Poraz Erdogana oborio tursku liru: Glasači očekuju Imamoglua na predsedničkim izborima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare