26
Da li političari u Republici Srpskoj da bi preživeli moraju da budu "veći Dodik od Dodika" i da li je novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković "loš Srbin" ili dobar političar, za portal Nova.rs objasnili su psiholog i analitičar iz Banjaluke Srđan Puhalo, politički analitičar Velizar Antić i direktor Društva za istraživanje politike iz Crne Gore Vladimir Pavićević.
Stanivuković je nedavno, gostujući na TV N1 u emisiji Pressing u Zagrebu rekao da u Srebrenici nije bilo genocida i da ne priznaje presude Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću što je izazvalo buru u javnosti i kritike da se žestoki protivnik Milorada Dodika sada pretvara u njega, zarad političkih poena, da ne priznaje zločine i da je srpski nacionalista i šovinista.
Pročitajte još:
Sagovornici portala Nova.rs kažu da situacija nije baš takva kako se čini.
„Prva stvar koju moramo imati u vidu je da je vlast u Republici Srpskoj koju vodi Dodik, svim silama nastojala da Stanivukovića prikaže kao nedovoljnog patriotu i lošeg Srbina. Na taj način su hteli da ga diskvalifikuju iz političke trke, jer danas u Republici Srpskoj, ako niste dobar Srbin – šta god to značilo, a to su kriterijumi koje određuje vlast – vi nemate apsolutno nikakvu šansu da bilo šta postignete u politici“, objašnjava Srđan Puhalo, psiholog iz Banjaluke.
Puhalo ističe da je Stanivuković to prepoznao i procenio da mora da zastupa te teze.
„Ono što je problematično, je što je gostovanje Stanivukovića u Federaciji BiH uvek bazirano na tim pitanjima, pa je on na klackalici – ako kaže da jeste bio genocid u Srebrenici, da je Haški sud nešto pravedno, ako kaže da je Karadžić zločinac, on automatski gubi podršku velikog broja Srba. I tu imamo raskorak između onoga što očekuju Bošnjaci i onoga šta šta očekuju glasači u Republici Srpskoj. Pošto se on kandiduje među Srbima, verujem da je procenio da mora da zastupa takve teze“, kaže Puhalo.
Puhalo smatra da je Stanivuković vrlo pragmatičan političar, svestan da je Bosna konzervativno društvo gde, ako negirate Republiku Srpsku i prihvatate presude Haškog tribunala, ako kritikujete Srpsku pravoslavnu crkvu, podržavate gej paradu, onda nemate šta da tražite u politici.
„Sada je pitanje da li treba menjati vlast i očekivati, kroz vreme, procese koji će dovesti do toga da postanemo društvo koje se neće deliti na dobre i loše Srbe, strane plaćenike i domaće izdajnike, što su sve veštačke podele, ili treba stalno insistirati na tome i terati ljude da postanu ono što nisu – nacionalisti“, kaže Puhalo.
Kaže i da je Stanuvuković izjavama o Srebrenici vešto izbegao izbor između ideala i pragmatizma i pokazao da je „dovoljno dobar Srbin“, a da mu to ne nanese štetu.
Velizar Antić, politički analitičar iz Banjaluke kaže da su različita viđenja na rat u Bosni i raspad Jugoslavije posledice neisupunjenog zadatka Haškog tribunala.
„Srbi u Republici Srpskoj imaju viđenje 1990ih i razbijanja Jugoslavije, rata koji se vodio u BiH i odgovornosti svih strana u ratu koje se razlikuje od viđenja ovih događaja od strane Bošnjaka i Haškog tribunala. Naime, Haški tribunal nije ispunio svoj zadatak u dve osnovne funkcije, a to su pravda i pomirenje“, kaže Antić.
On navodi da su presude ovog suda takve da je „za rat u BiH optužena isključivo srpska strana, i u njemu se sudilo samo za zločine koji su počinili Srbi, a delimično i Hrvati. Dok sa druge strane za zločine koje su činili Bošnjaci, njihovi zločinci nisu dobili odgovarajuće kazne i za skoro 30.000 ubijenih Srba u BiH za vreme rata. Od toga oko 7.000 civila nemate odgovornosti u bošnjačkom političkom i vojnom vrhu. Tako da nije ispoštovan princip pravde. A iz toga, odlukama ovog suda nije došlo ni do očekivanog pomirenja“.
„Upravo zbog toga je podbacio u oba ova zadatka koje je imao prilikom formiranja. Zato i dolazi do ovakvih nesporazuma i različitog viđenja na dešavanja iz devedesetih godina i razbijanja Jugoslavije. Bošnjaci, iz razloga što u Haškom tribunalu nisu dobili zasluženu kaznu, su za sebe prigrabili ulogu žrtve u prošlom ratu i smatraju da su Srbi izvršili agresiju. Oni se drže te matrice koja u suštini nije tačna i sve one koji ne pristaju na takvo viđenje dešavanja iz devedesetih, proglašavaju za neprijatelje“, navodi Antić.
Kada sve ovo znamo, naglašava on, jasno je da im neće odgovarati ni Dodik, ni Stanivuković, ali ni bilo koji drugi Srbin koji ne pristaje na takvo viđenje dešavanja iz devedesetih.
„Jednostavno, ne radi se ni o Dodiku, ni o Stanivukoviću, niti o bilo kome drugom ko dolazi iz srpskog nacionalnog korpusa. Radi se o tome da srpski narod u BiH jako dobro zna šta se dešavalo tokom raspada Jugoslavije i rata u BiH i da oni nisu jedini krivci i jedini negativci iz tog vremena. Na takav stav Bošnjaci jednostavno ne pristaju i tu dolazimo do ovakvih problema i optuživanja bilo Dodika, bilo Stanivukovića, ili sutra bilo kog drugog predstavnika srpskog naroda. A jako je bitan Haški tribunal koji je mnogo doprineo upravo ovakvom viđenju stvari i svojim odbijanjem da za ratne zločine kazni i Bošnjačke elite, dodatno učvrstio Bošnjake u ovakvom uverenju“, smatra Velizar Antić.
Prema njegovim rečima, Bošnjaci odbijaju da prihvate činjenicu da je u BiH vođen građanski i verski rat i sve vreme govore da se u stvari radi o agresiji Srbije, što prosto ne odgovara činjenicama.
„Na dešavanja iz devedesetih imamo tri različita viđenja, koja će, sasvim sam siguran, ostati različita i u budućnosti“, rekao je Antić.
Pročitajte i:
On je, komentarišuči neslaganja između Srba i Bošnjaka po ovim pitanjima, rekao da je „odgovor jako jednostavan“.
„Nismo se slagali devedesetih kada su Srbi iz BiH želeli da ostanu u Jugoslaviji, dok su Bošnjaci i Hrvati želeli da izađu iz te države. U suštini, zbog toga se i vodio rat. U tom ratu su sve tri strane vršile zločine. Nije bilo nevinih. Na ovakvo viđenje stvari, Bošnjaci jednostavno ne pristaju. I dok su Srbi u velikoj meri presudama Haškog tribunala postali svesni da su za vreme rata i oni vršili zločine, Bošnjaci su upravo iz razloga što Haški tribunal nije dobro obavio svoj zadatak, ostali ubeđeni u svoju ratnu propagandu. I tu ratnu propagandu su pretvorili u zvaničnu istinu od koje ni dan danas ne odustaju“, zaključio je on.
Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike smatra da je Stanivuković izjavom o Srebrenici pokušao da „problematizuje pitanje kolektivne odgovornosti za zločine koji su počinjeni u ratovima devedesetih“.
„Gostujući na N1 on je rekao: ‘Znate li definiciju genocida? Istrebljenje naroda s određene teritorije. Je li bila namera u tom smislu da svi budu proterani? Srebrenica je deo BiH. Govorimo o nameri da jedan narod bude istrebljen s te teritorije, o nameri da se deca ubijaju. Takve namere nije bilo. Rekao sam, bio je veliki zločin, meni je žao zbog svake žrtve. Ali šta je problem? Problem je što je to pitanje politizovano. Što hoće da kada se kaže ta čuvena reč, ja je neću ni ponoviti, onda da se kaže da je čitav narod takav. Mi Srbi nismo takav narod’”.
Pavićević kaže da Stanivuković nije negirao monstruoznost počinilaca zločina, već je problematizovao osudu celokupnog naroda za počinjene zločine.
„Mislim, takođe, da su njegovi stavovi o tim pitanjima formirani i ratnom tragedijom njegove porodice. Njegov stric je stradao u ratu, a Draško nosi ime svog strica. Skoro da nema porodice u Republici Srpskoj i u celoj BiH koja iz rata devedesetih nema iskustvo stradanja nekoga od članova familija. Zato pitanje zločina i posledica ratova iz tog perioda treba analizirati sa najvećom mogućom senzibilnošću, uvek razmišljajući o pomirenju kao o najvećoj potrebi najvećeg broja ljudi za dalji zajednički život u ovom regionu“, ocenio je Pavićević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
