0
Tenzije između Ukrajine i Rusije ne prestaju već mesecima, pretnje sa obe strane preplavljuju medije, dok stanovnici ukrajinskih sela koji su smešteni u blizini ruske granice svakodnevno strahuju od opasnosti koju donosi novi dan.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ne želim više da živim. Napunila sam 89 godina 2. januara, ali više bih volela da sam mrtva“, rekla je Olga, baka iz Ukrajine, dok se sprema da proslavi svoj 89. rođendan.
Olga živi na liniji fronta u istočnoj Ukrajini, u mestu Marinka, blizu ruske granice.
Ovo je teritorija koju kontroliše vlada, blizu takozvane „kontaktne linije“ koja je deli od separatističkih regiona Donjecka i Luganska, piše aljazeera.com.
Poslednjih nedelja ovde je zabeležena pucnjava, a prema ukrajinskom ministarstvu odbrane u novembru i decembru su zabeleženi napadi mitraljezom i granatiranje. Olga čuje pucnjavu svake noći.
„Ne mogu da spavam. Rat traje više od sedam godina. Smirilo se, ali sada čujem kako meci lete iznad moje kuće svake noći. Volela bih da je moj život gotov“, rekla je.
Olgina kuća je okružena natpisima koji upozoravaju na snajpere i nagazne mine.
Rat koji je izbio na istoku Ukrajine 2014. godine, odneo je više od 14.000 života prema podacima Kijeva i izazvao je ogromnu krizu reseljavanja stanovništva, ostavljajući samo najugroženije ljude koji i dalje žive u zoni rata.
Prema rečima Srdana Stojanovića, šefa Kancelarije EU za humanitarnu pomoć u Ukrajini, humanitarna pomoć je 2021. godine bila potrebna 3,4 miliona ljudi.
‘I hear shelling’
— Al Jazeera English (@AJEnglish) December 31, 2021
Fear grips Ukrainian villages near Russia as the crisis continues https://t.co/VZCMXiCTy1 pic.twitter.com/Wj7MBpzY1J
Kako se sukob nastavlja bez ikakvok kraja, čak i usred razgovora na najvišem nivou, ruski predsednik Vladimir Putin je optužen od strane Zapada da je okupio više od 100.000 vojnika pored granice Rusije sa Ukrajinom.
On tvrdi da je pravo Moskve da postavlja trupe gde želi na ruskom tlu i negira navode o planiranoj invaziji.
Maša (15) takođe živi u području u kojem se sada već učestalo čuju zvuci sukoba koji se vodi. Ona je 13. novembra spavala kod svoje bake u selu Nevelske u oblasti pod kontrolom vlade kada ju je probudio zvuk granatiranja.
„Ponovo sam se našla kao žrtva granatiranja, kao i 2014. godine kada je počeo rat. Osećala sam se isto“, rekla je Maša za Al Džaziru.
Celo selo je uništeno. Nije zabeležen nijedan smrtni slučaj, ali desetine ljudi, kao i Maša i njena baka su evakuisani.
Tinejdžerka je sada kod rođaka u obližnjem selu koje je udaljeno nekoliko kilometara.
„Ali čak i sada čujem granatiranje svake noći. To me budi. Svako jutro dolazim u školu umorna“, rekla je ona.
Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova rekla je za Al Džaziru da su naselja duž obe strane linije kontakta vruće tačke. Bezbednosni incidenti su nedavno zabeleženi u tri naselja: Marinka, Nevelske i Piski.
Za Nastju (16) borbe koje čuje kod Nevelskog vraća bolna sećanja na vreme kada je počeo rat.
„Imam mlađu sestru koja je bila tek rođena 2014. godine i ne samo da sam se plašila za svoj život, već i za njen“, rekla je ona za Al Džaziru.
„Pošto sada ponovo čujemo granitiranje i pucnjavu, sva pitanja se vraćaju: hoćemo li preživeti? Da li će moja mlađa sestra preživeti?“, dodala je.
Aliona Budagovska, portparolka nevladine organizacije „Ljdima kojima treba pomoć“, koja se nalazi na prvoj liniji fronta, rekla je za Al Džaziru da najmanje 54.000 dece živi u krugu od 15 kilometara od linije kontakta na teritoriji pod kontrolom vlade.
„Većina dece koju podržavamo živi u krugu od 5 kilometara od linije kontakta i čuje se granatiranje na nedeljnom ili dnevnom nivou“, rekla je.
„Deca se ne osećaju bezbedno dok su noću kod kuće i dok idu u školu. Pristup podzemnim skloništima tokom granatiranja takođe varira u različitim naseljima“, dodala je.
U selu Novomihajvska, oko sat vremena vožnje od Prvomajske, stanovnici su navikli na prisusto mina i granatiranja.
Katija (16) rekla je da je čula eksploziju 21. decembra dok se vraćala kući iz škole, gde su nedavno volonteri slikali crteže na zidu kako bi naučili mlađu decu da izbegnu mine dok se igraju na otvorenom.
Svi stanovnici su ugroženi, a roditelji mahom žive u strahu. Aleksandra i Ivan (87 i 89 godina) kažu da im je se „srce slama“ svaki put kada čuju zvuk granatiranja.
Podsetili su se incidenta sa početka rata kada je njihov sin jedinac jedva preživeo nakon što je njihova kuća pogođena.
„Ovih dana čujemo snažna granatiranja iz sela Piski jer živimo sa druge strane tog polja“, rekla je Aleksandra.
Njihova kuća je u blizini i sela Vodjane, na kontaktnoj liniji.
Krajem novembra, Piski je pogođen granatama i mecima, a Ivan i Aleksandra su čuli napad iz svoje kuće.
„Granatirali su kuće naših prijatelja, čak su im i toalete uništili. Ljudi su bili primorani da provedu noć skrivajući se u podrumu. Prisetili smo se dana kada nam je sin zamalo umro tamo i bili smo prestravljeni“, rekli su.
„Mi smo nepismeni, preživeli smo Drugi svetski rat i sovjetsku glad 1947. godine. Mislili smo da se ne plašimo. Ali trenutno se molimo svako veče pre nego što odemo u krevet, a zatim se ujutru ponovo pomolimo jer smo srećni što smo živi“, rekli su.
BONUS VIDEO: Vežbe ukrajinske vojske sa američkim anti-tenkovskim raketama Džavelin
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
