0
Bivša crnogorska vlast predvođena DPS-om Mila Đukanovića je nakon poraza na parlamentarnim izborima spalila poverljivu dokumentaciju o nezakonitom prisluškivanju. Postavlja se pitanje koga su i po čijem nalogu prisluškivali, kakve će posledice biti po bivšu vlast, da li će Đukanović biti pozvan na saslušanje, ali i na razgovor kod potpredsednika vlade Dritana Abazovića pod čijom je ingerencijom Agencija za nacionalnu bezbednost...
Izvršni direktor Abazovićevog pokreta URA Zoran Mikić za portal Nova.rs otkriva šta će nova crnogorska vlast uraditi u ovom slučaju.
Pročitajte još:
„Po krivičnom zakoniku Crne Gore svako lice je dužno da ukoliko poseduje saznanja o učinjenim krivičnim delima, ista prijavi nadležnom tužilaštvu. Funkcioneri i službena lica koja se nalaze na rukovodećim pozicijama imaju i zakonsku obavezu to da učine a posebno kada su u pitanju teža krivična dela. Raduje nas iskazana namera da se raskrinkaju nezakonite radnje koje se odnose na ova pitanja i da se dođe do pune istine u navedenom događaju“, naglašava Mikić.
On je podsetio da je Agencija za nacionalnu bezbednost pre devet godina bila uhvaćena u nezakonitom prisluškivanju NATO ambasadora zbog čega je sprovedena „čistka“ kadrova koji su u tome učestvovali a sve uz pritisak međunarodnih partnera.
„To je bila crna mrlja za našu diplomatiju i bezbednosni sektor. Kada se neko tada drznuo da prisluškuje strane diplomate možemo da zamislimo na koji način su se prisluškivali protivnici režima i koje mere su se prema njima primenjivale. Očekujemo od novih čelnika sektora bezbednosti da provere da li je i u kojoj meri bilo zloupotrebe primene mera tajnog nadzora. Podsećam da osim ANB-a iste mere mogu i da sprovode određeni sektori Uprave policije i Vojno-obaveštajna služba u okviru Ministarstva odbrane. Očekujemo da se u narednom periodu napravi jasna granica u nadležnostima ovih službi i da se tačno utvrdi ko je za šta nadležan i koja je krovna služba u zemlji po ovom pitanju“, kaže Mikić za Nova.rs.
Ko poseduje opremu za prisluškivanje
Ono što je takođe neophodno utvrditi jeste da li određeni centri moći i kriminalni klanovi poseduju opremu za “prisluškivanje” o čemu je javnost sazanala iz obelodanjenih telefonskih snimaka razgovora nekadašnjeg šefa diplomatije i ambasadora u Moskvi i najbližeg saradnika Mila Đukanovića, Milana Roćena, dodao je on.
Na pitanje po čijem su nalogu dokumenta spaljena, Mikić kaže da je zakonom jasno definisano na koji način, u kojim situacijama i za koja krivična dela se mogu vršiti mere tajnog nadzora.
„Postoje jasne regulative kad te mere odobrava sud a kada direktor ANB-a. Predsednik države, Vlade i Skupštine dobijaju redovne izveštaje od direktora ANB-a kada je u pitanju bezbednosna situacija u zemlji. Da li je u tim izveštajima bilo informacija za nezakonite primene mere nije pitanje na koje mi možemo dati odgovor“, rekao je on ali je naglasio da „svako za koga se utvrdi da je nezakonito primenjivao mere tajnog nadzora mora biti oštro i efikasno sankcionisan“.
Skupština Crne Gore nije protočni bojler za odluke Vlade
„Ono što mi očekujemo jeste da Skupština Crne Gore u ovom sazivu ne bude samo protočni bojler za bilo koje odluke Vlade i ostalih državnih institucija. Očekujemo da će radom Skupština unaprediti svoju nadzornu kontrolnu funkciju. Konkretno, što se tiče ovog slučaja, od Odbora za bezbednost očekujemo da izvrši parlamentarnu kontrolu rada ANB-a i ostalih organa u sektoru bezbednosti i da ukoliko utvrdi da je došlo do povrede ljudskih prava i sloboda i ličnih podataka građana o tome obaviesti nadležne državne organe, tužilaštvo i javnost“, kaže Mikić.
On je poručio da „nijedan formalni i neformalni centar moći, nijedan kriminalni klan ne sme i neće biti jači od države Crne Gore i njenih institucija“.
Niko nije jači od države Crne Gore
„Crna Gora ne može postati demokratska država niti uređeno društvo bez korenite reforme sektora bezbednosti. Dva sistemska zakona koje je koalicija Crno na bijelo pripremila (Zakon o poreklu imovine i Zakon o otvaranju tajnih dosijea) biće ključni za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Oni će biti ključni i u raskrinkavanju formalnih i neformalnih centara moći i utvrđivanju na koji način su došli do toga da mogu biti jači od države“, naglašava Mikić.
Podgorički list Vijesti nedavno je objavio da je bivša crnogorska vlast predvođena DPS-om Mila Đukanovića nakon poraza na pošlogodišnjim avgustovskim parlamentarnim izborima na Žabljaku spalila dokumenta sa najpoverljivim informacijama. Tu informaciju je nešto kasnije potvrdio i šef Agencije za nacionalnu bezbednost Dejan Vukšić.
„Tačno je da postoje dokazi da je uništen deo dokumentacije – spisi o tajnom prikupljanju podataka bez prethodne odluke donesene u skladu sa Zakonom”, rekao je Vukšić.
Iz sveta i regiona čitajte:
Šta kaže zakon
Prema zakonu, Agencija može da prikuplja podatke od značaja za obavljanje poslova nacionalne bezbednosti korišćenjem javno dostupnih izvora i tražit pomoć od građana, uz njihovu izričitu saglasnost.
Ako podatke i informacije nije moguće pribaviti na taj način, direktor Agencije, kako piše u Zakonu, izdaje pisani nalog za praćenje i osmatranje, uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje. Takav nalog direktor Agencije izdaje na osnovu prethodne odluke predsednika Vrhovnog suda Crne Gore.
“Izuzetno, u slučaju posebne opravdanosti i hitnosti… direktor Agencije može izdati nalog za otpočinjanje primene tog sredstva i metode, ukoliko bi odlaganje otpočinjanja primene onemogućilo postizanje svrhe radi koje se predlaže”, stoji u zakonu ali se dodaje da „ukoliko predsednik Vrhovnog suda… u roku od 48 časova od otpočinjanja primene sredstva… ne odobri primenu tog sredstva i metode, Agencija je dužna da obustavi njegovu primenu, a podatke i dokumenta na kojima su ti podaci zabeleženi – uništi”.
Navodi se da je direktor dužan da zapisnik o uništavanju podataka i dokumenata dostavi predsedniku Vrhovnog suda Crne Gore, odnosno sudiji koji ga zamenjuje.
Smene
Vršilac dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbednost Dejan Vukšić, od imenovanja na tu funkciju smenio je više načelnika sektora u toj agenciji Luku Bulatovića, Danila Grozdanića, Mirka Milovića, Miloša Vujisića, Snežanu Zarubicu, Sandru Samardžić, Dejana Tomovića, Bojana Vukčevića, Iliju Živanovića…
„Vijesti“ navode da se u narednom periodu očekuje se da će biti smenjeni i ostali načelnici…
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
