0
Krajem prošle godine ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović proglašen je za personu non grata i od njega je zatraženo da napusti Crnu Goru. Ubrzo je vlada Crne Gore opozvala svoje ambasadore u Kini, Srbiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Italiji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj i pri Svetoj stolici. Ovi događaji su privukli veliku pažnju u regionalnim medijima, koji od tada ne prestaju da bruje o ponašanju njihovih ekselencija. Pojedinci nisu poslušali naređenja, a potom su usledili potezi koji svakako nisu uobičajeni u diplomatskom svetu, niti se smatraju primerenim.
PROČITAJTE JOŠ:
Opozvani ambasador Crne Gore u Vatikanu, Miodrag Vlahović, zamenio je bravu na vratima ambasade, koju treba da napusti, dok opozvani ambasador u Kini Darko Pajović još uvek nije vratio pečat i karticu za plaćanje, potvrđeno je Vijestima u Ministarstvu spoljnih poslova. Mnogi bi rekli da ovakvo ponašanje ne priliči ljudima koji se nalaze na ovako važnim pozicijama.
Službenici Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore došli su u prostorije crnogorske ambasade u Kini po nalogu rukovodsta MSP i pokušali da pronađu i preuzmu pečat i službena akta, kako pristup njima ne bi imao Pajović.
Naime, Pajović je prvobitno zadržao i službeno vozilo, ali ga je u međuvremenu vratio.
Što se tiče opozvanog ambasadora pri Svetoj stolici Miodraga Vlahovića, nakon što je promenio bravu na ambasadi, niko ne može da uđe u prostorije ambasade, uključujući i privremenog otpravnika poslova.
Službenici ambasade se ne nalaze u zgradi, a za Vlahovića se ni ne zna da li se nalazi u prostorijama ambasade.
Iz MVP nezvanično objašnjavaju da se opozvani ambasadori pozivaju na to što Đukanović nije potpisao ukaz o njihovom opozivu.
Božović: I dalje sam ambasador u Crnoj Gori, ali iz Beograda
Sa druge strane, ambasador Srbije Vladimir Božović, kojeg je Crna Gora proglasila nepoželjnom osobom, rekao je da i dalje obavlja tu funkciju, ali iz Beograda, i da će to nastaviti da čini sve dok to bude od njega tražila Srbija, dodajući da od nove crnogorske vlade očekuje da povuče odluku o proterivanju.
Od Božovića je naime zatraženo da napusti Crnu Goru zato što je Podgoričku skupštinu iz 1918. godine nazvao – „slobodnim izrazom narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom“.
Božović je za Srpski radio iz Čikaga ocenio da nije lako biti prognanik.
„Proteran sam iz svoje zemlje u kojoj sam rođen, na pravdi boga, zbog istine koju sam svedočio o Hristolikoj bici na Mojkovcu“ rekao je on.
Božović je rekao i da je ponosan što su predsednik i Skupština Srbije, crkva, Srbi u Crnoj Gori i relevantne stranke u Crnoj Gori stale iza njega i osudile taj čin proterivanja „koji se graniči sa ludošću i logikom suprotnoj Bečkoj konvenciji“.
Odluka o opozivu crnogorskih ambasadora
Vlada Crne Gore je početkom januara ove godine zatražila opoziv ambasadora u Kini Darka Pajovića, u Srbiji Tarzana Miloševića, ambasadorke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Dušanku Jeknić, ambasadora pri Svetoj stolici Miodraga Vlahovića, ambasadorke u Italiji Sanju Vlahović, ambasadora u Bosni i Hercegovini Obrada Miša Stanišića, i ambasadorku u Nemačkoj Veru Kuliš.
Vlada je u obrazloženju navela da su oni naštetili interesima države, ne precizirajući o čemu je reč. Upravo taj nedostatak informacija bio je motiv predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću da ne potpiše ukaz o opozivu.
Krajem januara usledio je sastanak predsednika Crne Gore Mila Đukanovića sa potpredsednikom Vlade Dritanom Abazovićem i ministrom spoljnih poslova Đorđem Radulovićem. Nakon tog susreta, Vijesti su prenele da će Đukanović potpisati ukaz o opozivu.
Sastanak je inicirao Radulović, nakon što je Đukanović odbio da potpiše ukaz o opozivu ambasadora.
Ministarstvo spoljih poslova Crne Gore je 16. februara svim opozvanim ambasadorima onemogućilo pristup ambasadama, i obustavilo njihovo finansiranje.
Opozvani ambasadori stanove mogu da koriste do otkaznog roka, a nije im dozvoljeno da dalje koriste bilo kakva sredstva kojima raspolaže Ministarstvo spoljnih poslova, poput službenih automobila.
O ovom pitanju su se 16. februara ponovo oglasili iz kabineta predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
„Predsednik Crne Gore postavlja i opoziva ambasadore, a očuvanje ugleda države i dostojanstva diplomatske profesije zajednički je interes“, saopšteno je iz kabineta predsednika Crne Gore.
Kako su naveli, reagovali su na objave u medijima da je Ministarstvo spoljnih poslova opozvalo bez ukaza više ambasadora.
„Predsednik Crne Gore postavlja i opoziva ambasadore. Ambasador je dužan da deluje u skladu sa instrukcijama Ministarstva spoljnih poslova. Svako nerazumevanje ili nejasnoća u pogledu instrukcije rešava se na relaciji ambasador – MVP, mimo javnosti. Očuvanje ugleda Crne Gore i dostojanstva diplomatske profesije je zajednički interes. Deo toga je dogovor Predsednika i predstavnika Vlade od 26. januara”, navodi se u saopštenju koje potpisuje savetnica za spoljnu politiku predsednika države Tamara Brajović.
Dodaje da je „poštovanje dogovora odgovornost i obaveza svih strana“.
Najavljen postupak protiv ambasadora koji nisu došli na konsultacije
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da će pokrenuti disciplinski postupak protiv ambasadora koji, bez opravdanog razloga, nisu doputovali u Crnu Goru na konsultacije. Opozvani ambasadori Miodrag Vlahović, Darko Pajović, Sanja Vlahović i Vera Kuliš, kao i ambasador Nebojša Kaluđerović, nisu doputovali u Crnu Goru na ambasadorske konsultacije.
„Ambasadori koji opravdano nisu mogli doći na konsultacije zbog zdravstvenih problema, pravovremeno su informisali Ministarstvo spoljnih poslova da nisu u mogućnosti da doputuju u Crnu Goru do 18. januara. Imajući u vidu činjenicu da nedolazak na ambasadorske konsultacije, bez opravdanog razloga, predstavlja težu povredu službene dužnosti, Ministarstvo spoljnih poslova će protiv opozvanih ambasadora pokrenuti disciplinski postupak“, saopšteno je iz Ministarstva.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
