Ukrajinske prodemokratske i proevropske demonstracije na trgu Majdan pre deceniju označile su „prvu pobedu“ u ratu sa Rusijom, izjavio je predsednik Vladimir Zelenski na godišnjicu narodnog protestnog pokreta. Skoro 100 civila poginulo je u nasilnim sukobima sa snagama bezbednosti kada su Ukrajinci izašli na ulice prestonice 2013. zahtevajući da se Ukrajina pomeri iz orbite Rusije Vladimira Putina i da se „pridruži” porodici evropskih demokratija kojoj „istorijski pripada”. Gardijan donosi priču o čoveku koje je odigrao važnu ulogu u ovim protestima i koji se i danas bori da Ukrajina bude deo evropske porodice.
Pre deset godina, Mustafa Najem je napisao post na Fejsbuku zaslužan za promenu toka ukrajinske istorije. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je 21. novembra 2013. objavio da se povlači iz sporazuma sa Evropskom unijom u korist bližih veza sa Rusijom. Mnogi mladi Ukrajinci su reagovali sa čuđenjem koje je brzo preraslo u bes.
Najem, poznati mladi novinar, napisao je na Fejsbuku: „Hajde momci, budimo ozbiljni. Ako zaista želite nešto da uradite, nemojte samo da pritisnete ‘sviđa mi se’. Napišite da ste spremni i hajde da pokušamo da počnemo nešto.“ Sat vremena kasnije, Najem je predložio vreme i mesto: 22:30, u blizini spomenika na Majdanu, na Trgu nezavisnosti u Kijevu.
Stotine ljudi izašlo je na protest, a kada je policija nemilosrdno tukla demonstrante devet dana kasnije, to je izazvalo samo još veći gnev. Ubrzo je Majdan postao šatorski logor u srcu Kijeva, zaštićen ogromnim barikadama i jedinicama za samoodbranu. Posle višemesečnog sukoba, policija je ubila desetine demonstranata, a Jakukovič je pobegao u Rusiju.
Deset godina kasnije, Najem i dalje igra ključnu ulogu u borbi Ukrajine da izbegne rusku dominaciju. Nakon što je Majdan srušio Janukoviča, Najjem je otišao u politiku i sada vodi Državnu agenciju za obnovu Ukrajine, koja ima zadatak da se nosi sa razaranjem koje je izazvalo skoro dve godine ruske invazije. Danas je obeleženo 10 godina od njegove objave na mreži i početka revolucije, prenosi Gardijan.
„Prvih godina je to bila tužna godišnjica zbog svih ubijenih. Ali u poređenju sa onim što imamo sada, shvatamo da to nisu bila najteža vremena u našoj istoriji“, rekao je on u intervjuu prošle nedelje u svojoj kancelariji u ogromnom ministarstvu za izgradnju infrastrukture u centru Kijeva.
Nakon što je Janukovič pobegao, Vladimir Putin je naredio aneksiju Krima, potom su Rusi izazvali ustanak u delovima Donbasa, koji je ubrzo prerastao u rat. Sporazumi iz Minska godinu dana kasnije sveli su sukob na ključanje, pre nego što je Putin prošle godine pokrenuo invaziju u punom obimu.
Za Najema je napuštanje novinarstva i odlazak u politiku bila teška odluka, ali ona koju je doneo nakon što je proveo vreme na Univerzitetu Stanford i upoznao novinare i aktiviste iz raznih delova sveta koji su prešli u političke vode. Počeo je da misli da je ranija narandžasta revolucija na kraju propala jer je politička klasa ostala ista.
„Društveni aktivizam i društvena energija nisu se transformisali u politički pokret i u promenu pravila i tradicije političkog sistema“, podsetio je on.
Najem je rođen u Avganistanu, njegov otac je bio zamenik ministra prosvete, odgovoran za izgradnju škola u udaljenim delovima zemlje. Najem je imao osam godina kada je njegova porodica pobegla iz Avganistana 1989. godine – njegov sin je imao 10 godina prošle godine kada je počela ruska invazija.
„To je neka vrsta nesrećne simetrije naše porodice“, rekao je on.
Delimično je trauma njegove porodične istorije ono što ga motiviše u trenutnoj borbi.
„Poslednje što želim je da moja porodica ponovo emigrira. Nećemo – zato se nadam da ćemo zaustaviti ovaj rat ovde. Ne želim da ponovim sudbinu svog oca“, rekao je.
Najem je pet godina proveo kao poslanik, a nakon odlaska iz parlamenta preuzeo je niz državnih poslova. U januaru ove godine postavljen je za šefa agencije za rekonstrukciju. Nova uloga ima dve različite oblasti fokusa: jedna je zasnovana na strateškom, dugoročnom planiranju, dok je druga rešavanje hitnih infrastrukturnih problema. To je „planiranje sa kratkim horizontom“, priznao je Najem, pošto nikada nije jasno šta bi Rusi mogli sledeće da urade.
Njegova agencija je pozvana odmah nakon eksplozije brane Nova Kahovka u junu, koja je ugrozila vodosnabdevanje više od milion Ukrajinaca.
„Prikupili smo sve informacije koje smo mogli da nađemo iz sovjetskih vremena, pronašli neke starije stručnjake koji su se setili različitih planova za vanredne situacije, i trećeg dana nakon eksplozije, naš tim je bio na terenu. Peti dan smo počeli da gradimo“, rekao je Najem.
Zamena cevovoda za dovođenje vode u velike delove okolnog regiona trenutno je najveći projekat agencije – dugačak 144 km i sa budžetom od stotina miliona dolara. Samo nekoliko meseci kasnije, već je gotovo 65 odsto, rekao je on.
Za sada se rad agencije fokusira na sanaciju prioritetne infrastrukture: puteva, mostova, trafostanica i vodovoda.
„Svesni smo da sve što obnovimo može biti ponovo uništeno“, rekao je Najem, o sizifovskom zadatku vođenja agencije za restauraciju tokom rata koji je u toku.
Ipak, jedan popravljeni most može smanjiti vreme putovanja do određenih mesta za nekoliko sati, što je stvarnost koju je Najjem više cenio kada je njegov brat Masi, ukrajinski vojnik, povređen na frontu prošlog leta. Masi je izgubio oko, ali je preživeo.
„U bolnicu je dopremljen putem koji smo prethodno popravili, a stigao je za dva sata. Pre popravke je trebalo četiri-šest sati i on ne bi preživeo“, rekao je on.
PROČITAJTE JOŠ:
Posle ukrajinske pobede kojoj se toliko nadaju, biće više radova na restauraciji. Njegov tim je razgovarao sa japanskim stručnjacima koji su radili na obnovi nakon katastrofe u Fukušimi, kao i sa planerima u SAD, Pakistanu i Maleziji koji su radili na ublažavanju posledica poplava i uragana.
„Nema mnogo stručnjaka u svetu koji mogu da planiraju restauraciju celih gradova“, rekao je Najem. To je nešto što nije bilo potrebno u Evropi od Drugog svetskog rata, a njegov tim je fokusiran na pokušaje da unapredi kapacitete i znanje.
Najem je rekao da neće učestvovati ni na kakvim zvaničnim obeležavanjima Majdana, ali da će pokušati da stigne na trg kasno uveče, gde ima tradiciju da se sastaje sa raznim ljudima koji su bili na početku revolucije i otišli na različite strane u politici, biznisu ili vojsci.
„Nekako, sada postoji i neka vrsta nostalgije za tim vremenima. To je bio poslednji put da je zemlja bila u jednom komadu. Poslednjih meseci kada se naša zemlja nije borila i utonula u ova vojna pitanja“, rekao je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare