Izbori, od strane mnogih označeni kao istorijski, održani su tokom vikenda na Tajvanu. Novi predsednik te zemlje postao je Vilijam Lai Čing Te, veliki protivnik bilo kakvom dogovoru sa susednom Kinom. On se sada suočava sa tri velika izazova - mandatom bez podrške parlamentarne većine, opozicijom koja želi da pokrene trgovinski sporazum sa Kinom, i ono najvažnije, Pekingom koji više nego ikada pre preti vojnom akcijom na ostrvu, upravo zbog izbora novog predsednika.
Lai Čing Te je iz Demokratske progresivne stranke (DPP) odneo je pobedu na predsedničkim izborima, ali je njegova partija izgubila kontrolu nad parlamentom.
Pre samih izbora, Kina je Laija nazvala opasnim separatistom. Kina je odmah poručila da je većina birača glasala protiv njega, a Kancelarija za tajvanske poslove navela je da DPP „ne može predstavljati glavno javno mnjenje“ na Tajvanu.
Lin Fei Fan, bivši zamenik glavnog sekretara DPP-a, rekao je agenciji Rojters da je „prilično zabrinut“ zbog toga što bi nova vlast mogla imati „vrlo teške“ četiri godine, posebno po pitanjima vezanim uz Kinu.
Rekao je da bi opozicioni poslanici, koji zajedno čine zakonodavnu većinu, mogli da pojačaju svoje odnose s Kinom i zatraže ponovno pokretanje kontroverznog sporazuma o razmeni usluga sa Kinom koji je Tajvan odbacio pre deset godina nakon masovnih protesta.
I najveća tajvanska opoziciona stranka Kuomintang (KMT) i mala Tajvanska narodna stranka (TPP) vodile su kampanju za ponovno pokretanje trgovinskog sporazuma o uslugama. Nijedna nije još objavila hoće li raditi zajedno u parlamentu, iako je predsednik TPP-a Ko Ven Je rekao da će igrati ulogu „presudne manjine“.
Lai i njegova stranka odbacuju kinesko polaganje prava na Tajvan i kažu da samo narod Tajvana može odlučiti o svojoj budućnosti.
Hu Sijin, bivši urednik vrlo čitanih kineskih novina „Global Times“, koje podržava kineska država, a koji je i dalje istaknuti kineski komentator, napisao je na društvenim mrežama da je nebitno za koga su Tajvanci glasali kada je reč o konačnom stavljanju ostrva pod kinesku kontrolu.
„Snaga kontinentalne Kine već se oseća ovde, a volja 1.4 milijarde ljudi da dovrše ponovno ujedinjenje zemlje takođe je vidljiva“, napisao je on, prenosi Rojters.
Kina je opisala glasanje kao izbor između rata i mira i upozorila birače da donesu „ispravan izbor“. I upravo u toj rečenici leži razlog za veliku zabrinutost Tajvana, ali i Sjedinjenih Američkih Država. Kina nikada nije precizirala ko je „ispravan izbor“, ali je jasno da se ne misli na Laija.
„Ovi izbori označavaju promenu vođstva u trenutku kada su napetosti između dve strane visoke, a očuvanje stabilnosti postalo je veći izazov“, rekla je Amanda Hsiao, viša kineska analitičarka za „International Crisis Group“.
„Sukob koji uključuje Tajvan nije verovatan u bliskoj budućnosti jer će Peking sada prvo pomno pratiti postupke novog predsednika i na osnovu toga doneti odluku. Ali, ako bi došlo do izbijanja istog, posledice bi se globalno osetile“, rekla je Hsiao.
Peking otvoreno mrzi DPP i Laija, koji je sebe jednom opisao kao „praktičnog radnika za nezavisnost Tajvana“. Iako je ublažio svoju poziciju u korist statusa kvo, Peking je nastavio da ga karakteriše kao opasnog separatistu. Laijeva pobeda mogla bi brzo da rezultira povećanjem ekonomskog ili vojnog pritiska Kine.
„U bliskoj budućnosti verovatno ćemo videti kako Peking pokušava da upotrebi maksimalan pritisak kako bi odredio uslove za sedeće četiri godine pregovora između dve strane“, rekao je Ven Ti Sung, tajvanski saradnik Globalnog atlantskog veća. Kina je poručila da ishod izbora neće zaustaviti ujedinjenje sa Tajvanom.
To bi moglo uključivati „intenzivnu diplomatsku retoriku koja kritikuje administraciju DPP-a, ekonomske sankcije protiv izvoza, kao i veću upotrebu vojnih alata u područjima sive zone kao način da se naglasi nezadovoljstvo Pekinga“, rekao je.
Laijeva pobjeda označava prvi put u tajvanskoj demokratskoj istoriji da je politička stranka izabrana na treći mandat na vlasti – i predstavlja moćan znak da kineska taktika pod Sijev ne deluje na uveravanje tajvanskih birača da napuste DPP.
Uprkos pobedi na predsedničkim izborima, DPP nije osigurao većinu na parlamentarnim izborima, što bi moglo dovesti do značajnih zastoja u kreiranju politike, posebno u spornim pitanjima.
Bez obzira na to koliko pažljivo Lai odigra svoje karte, Peking ne može ignorisati poruku koju šalje njegova pobeda. Ankete su pokazale da je trka bila vrlo tesna, ali i da je Lai pobedio s mnogo većom razlikom od očekivane, prenosi Index.
„Ovo je poruka Kini da vas više nećemo slušati, svoju budućnost ćemo odrediti sami, stoga Si Đinping mora da nauči da ćuti tokom naših izbora“, rekao je jedan mlađi pristalica DPP-a za BBC.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare