2
Guverner Floride Ron DeSantis, verovatni predsednički kandidat na izborima u Americi naredne godine, odlučio je da, ukoliko ne možete pobediti "pro-Putinovo krilo Republikanske partije", treba mu se pridružiti. Ovo su izuzetno loše vesti za Ukrajinu, koja se u ratu sa Rusijom oslanja na američku vojnu i novčanu pomoć. DeSantis je više puta isticao da njegova zemlja ne može više bez ikakve koristi da pomaže Ukrajini, što će naročito biti naglašeno u slučaju da on postane predsednik 2024. godine.
DeSantis je izjavio da je „brutalni i neopravdani agresivni rat“ Rusije protiv suverene Ukrajine zapravo „teritorijalni spor između dve zemlje“ i da zaštita Ukrajine nije „vitalni“ nacionalni interes Sjedinjenih Država.
Njegov implicitni dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da Ukrajina nema pravo na teritorijalni integritet je u suprotnosti sa stavom 140 zemalja članica Ujedinjenih nacijai i daje „vetar u leđa“ ruskim propagandnim naporima.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
4
DeSantis je odlučio da se pridruži onima koji se dive Putinovoj vojsci kao antitezi navodno „probuđene“ američke vojske. Čineći to, DeSantis je istovremeno preokrenuo važno pitanje i signazizovao da je pro-Putinova spoljnopolitička retorika suštinska komponenta identiteta kandidata „Make America Great Again“ (MAGA).
Dok glasovi MAGA u Predstavničkom domu dobijaju nesrazmerno veliku pažnju, lavovski deo republikanaca u Predstavničkom domu i Senatu snažno podržava pomoć Ukrajini. Senator Lindzi Grejem i bivši guverner Nju Džersija Kris Kristi bili su među republikancima koji su osudili DeSantisa.
Umesto da pokušava da okupi taj kontingent republikanaca, DeSantis je odlučio da nadmaši Trampa i da se prikloni krajnjoj desnici.
DeSantis je, poput Putinovog apologete Trampa, možda pogrešno procenio stranku koja mora da ga kandiduje na predsedničkim izborima. Više od 70 odsto Amerikanaca favorizuje našu ulogu u odbrani Ukrajine, a više od 90 odsto negativno gleda na Rusiju.
Na opštim izborima 2024, predsednik Bajden ne bi voleo ništa više nego da „preuzme mantiju“ kao branilac jake američke spoljne politike i vođstva, solidarnosti NATO-a i zaštite demokratije, privlačeći time podršku mnogih nezavisnih, pa čak i tradicionalnog, jastrebačkog krila Republikanske stranke koju ilustruju ličnosti kao što je bivša kongresmenka Liz Čejni. Drugim rečima, DeSantis udvostručuje Trampovu strategiju da se dodvorava osnovnoj bazi MAGA na račun otuđenja ostatka biračkog tela.
DeSantis nije uvek zvučao ovako, čemu svedoči pisanje CNN-a: „Kao konzervativni kongresmen, DeSantis, sada potencijalna predsednička nada, apelovao je na slanje ‘odbrambenog i ofanzivnog’ oružja u Ukrajinu 2014. i 2015. godine i čak je glasao da odbije da finansira novi sporazum o protivraketnoj odbrani sa Rusijom dok se oni ne povuku iz Ukrajine“.
Ali, ta pozicija se očigledno nije poklapala sa njegovom trenutnom slikom o njemu samom kao o ratniku, prvenstveno zabrinutog za „budnost“ (koju mnogi vide kao paravan za rasizam, ksenofobiju i homofobiju ).
DeSantis je možda preračunao „apetit“ za MAGA ekstremizam (baš kao što ankete na tamnocrvenoj Floridi pokazuju protivljenje šestonedeljnoj zabrani abortusa i napadima na visoko obrazovanje).
Što je još gore, u svojoj spremnosti da Ukrajinu baci u čeljusti „ruskog medveda“, DeSantis daje Putinu nadu da će se ujedinjeni front Zapada raspasti, ako izdrži posle američkih predsedničkih izbora 2024. godine.
Tek kada Putin bude uveren da će Zapad ostati jedinstven, bez obzira na ishod budućih izbora, DeSantis će biti ubeđen da odustane od svog sna. Kao što je Čejni rekao – „Slabost je provokativna i američki zvaničnici koji zagovaraju ovu vrstu slabosti su Putinovo najveće oružje“.
Kijev strahuje od smanjene podrške Amerike
Godinu nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države, glavni ukrajinski saveznik, počele su da pokazuju sve više protivljenja u vezi s ciljevima rata i vremenu njegovog završetka, upozorio je u analizi portal Politiko, a preneo Index.hr.
Sve je jasnije da Sjedinjene Države više ne podržavaju dugoročnu pomoć Ukrajini, barem na način kao što je to bilo na samom početku rata, što je nedavno eksplicitno najavio republikanski predsednik Predstavničkog doma Kevin Mekarti. Njega je podržao i šef Odbora za spoljne poslove tog doma Majkl Mekol, rekavši da američka administracija nema jasan cilj u ratu u Ukrajini.
„Možda žele prodube sukob? Dakle, to je upravo ono što želi Vladimir Putin. Je li ispravno dati Ukrajincima dovoljno resursa da prežive, ali ne i dovoljno za pobedu? Ne vidim da idemo prema pobedi. A ako pobeda nije cilj, što onda radimo uopće“, upitao je on.
Prema Politiku, unutar administracije Džo Bajdena, dugo raste uzrujanost zbog opremanja Ukrajine oružjem. Dvojica zaposlenih u Beloj kući rekla su novinarima da administracija predsednika razume tešku situaciju u Kijevu, ali neki među njima nisu zadovoljni stalnim zahtevima ukrajinskog vođstva za pomoć i „nedovoljnom zahvalnošću“ ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Na to je upozorio i Mekol, jer, prema njegovim rečima, američki zvaničnici ne mogu da se slože oko toga koje oružje isporučiti Ukrajini.
„Mislim da je državni vrh SAD podeljen, isto kao i Veće za nacionalnu sigurnost“, kazao je on.
Drugi razlog za neslaganje na relaciji SAD – Ukrajina, navodi Politiko, bila je obrana Bahmuta, ukrajinskoga grada oko kojeg se vode borbe od prošlog leta.
Ukrajinska vojska veruje da će obrana Bahmuta omogućiti njihovim oružanim jedinicama da iscrpe snage ruske vojske i kupe vreme za pripremu rezervi. S druge strane, Amerikanci su procenili da će gubici među vojnicima i prekomerna potrošnja oružanja u završnici uticati na sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da krenu u dugo najavljenu ofanzivu.
Politiko je podsetio i na objavu Njujork Tajmsa, u kojoj američke obaveštajne službe veruju da bi neka „proukrajinska grupa“ mogla da stoji iza eksplozija u Severnom toku, iako se navodi da obaveštajne službe nemaju podatke o umešanosti ukrajinskog vrha vodstva u to što se dogodilo.
Uostalom, i Vladimir Zelenski je nakon objave Tajmsa istakao da Ukrajina nema nikakve veze s eksplozijama. Ipak, Politiko je skrenuo pažnju na tu objavu kao još jedan primer mogućih nesuglasica između Kijeva i Vašingtona.
Tu je i odbijanje Pentagona da preda Međunarodnom kaznenom sudu u Hagu američke obaveštajne podatke koji potvrđuju činjenice o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini. Tajms je ocenio da bi takva saradnja mogla da predstavlja presedan zbog kojeg će sud ubuduće moći da procesuira Amerikance, a to „ljuti“ Ukrajince, jer bi procesuiranje Rusije za njih predstavljalo veliku političku pobedu.
Istovremeno, mnogi stručnjaci ne veruju da su se pojavila ozbiljni problemi između Sjedinjenih Država i Ukrajine nakon godine punog rata.
BONUS VIDEO: Bajden o svemu – kakvo je stanje nacije i sveta?