7
Bugarski premijer Kiril Petkov izjavio je da je postignut značajan napredak u pregovorima sa Severnom Makedonijom o sporu dve zemlje, zbog kojeg Sofija blokira početak pristupnih pregovora Evropske unije sa Skopljem.
Petkov je rekao da je napredak postignut u pregovorima o zajedničkoj komisiji za istoriju Bugarske i Severne Makedonije, koja je dogovorena još pre pet godina, ali do sada nije postigla nikakve rezultate.
Bugarska od Skoplja zahteva da prizna da je istorija Severne Makedonije od pre 1944. godina ustvari istorija Bugarske, i da, kako se tvrdi, prestane da svojata neke bugarske istorijske ličnosti.
„Uspeh dolazi kada obe zemlje pokžau želju i sarađuju“, rekao je Petkov, preneo je briselski portal EURACTIV.
Uslov Bugarske za podizanje veta na početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom je da prestane navodni govor mržnje protiv Bugara i da se ustavnim promenama obezbedi zaštita Bugarske manjine, a da EU obezbedi mehanizme kojima će kontrolisati i da se Skoplje pridržava tih obaveza.
Pročitajte još:
Novi je problem, međutim, stvorio rezultat popisa stanovništva u Severnoj Makedoniji, na kojem se samo oko 3.500 ljudi izjasnilo kao Bugari. Istovremeno bugarski pasoš, prema tvrdnjama vlasti u Sofiji, ima više od 120.000 građana Makedonije, a još desetine hiljada čekaju da ga dobiju.
Skoplje tvrdi da je to dvojno državljanstvo samo rezultat želje Makedonaca da postanu državljani EU, dok je za Sofiju to dokaz njihovog bugarskog porekla.
Kiril Pekov je rekao da će na sledećem popisu u Severnoj Makedoniji verovatno postojati i unapred odštampana opcija da se građani izjasne kao Bugari, što sada nije bio slučaj, za razliku od drugih priznatih manjina koje su na listićima za popis imale svoju rubriku.
Ipak, Severna Makedonija vidi Petkova kao umerenijeg političara i priliku da Bugarska povuče svoj veto. Za razliku od premijera, bugarski predsednik Rumen Radev ima mnogo nepomirljiviji stav prema Skoplju. Radev je optužio Makedoniju da je popis bio praćen brojnim kršenjima prava Bugara i da im nije bilo omogućeno da se tako izjasne.
Istovremeno, i zemlje Evropske unije vrše pritisak na Bugarsku da odustane od veta i omogući početak pristupnih pregovora sa Skopljem, ali i sa Tiranom, čiji je evropsku put Brisel povezao. Posebno je snažno zalaganje Francuske, koja taj spor pokušava da reši još u svom mandatu predsedavajuće EU.
Petkov i Radev su se u četvrtak, 31. mart, a sastali i evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, koji je nakon sastanka na Tviteru poručio da je sa Radevim imao dobar razgovor i da postoje „dobri izgledi za rešavanje preostalih bilateralnih pitanja“ između Sofije i Skoplja.
I evropski izaslanik za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak ocenio je, posle razgovora sa nemačkim državnim sekretarom Mihaelom Rotom, da EU mora da održi svoja obećanja i da otvori pregovore sa Skopljem i Tiranom i Kosovu odobri liberalizaciju viznog režima.
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegov austrijski kolega Karl Nehamer ocenili su u četvrtak da EU, u svetlu ruskog napada na Ukrajinu, mora da ubrza pregovore o prijemu sa svim državama Zapadnog Balkana.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare