Zdravstveni sistem u Bugarskoj je pred kolapsom a stopa smrtnosti od koronavirusa u ovoj balkanskoj zemlji je najviša u Evropskoj uniji.
Epidemija koronavirusa i nagli skok broja zaraženih doveo je bugarski, već nategnuti zdravstveni sistem do pucanja. Drugi talas pandemije pogodio je ovu evropsku zemlju izuzetno teško.
Nakon što su uspeli da preguraju mučno proleće, Bugari su tokom jeseni sporo i nevoljno počeli da uvode strožije mere zaštite. Istovremeno višedecenijska korupcija, nepotizam i nesposobnost erodirali su poverenje javnosti u institucije i dodatno potkopali spremnost građana da prate naredbe države.
Bugarska sada plaća cenu a njen, već disfunkcioanlni zdravstveni sistem oslabljen odlaskom medicinskih profesionalaca u inostranstvo, sada je rastegnut do maksimuma. Bugarska trenutno drži neslavnu titulu zemlje sa najvišom stopom smrtnosti u EU – 25,4 na 100.000 stanovnika u proteklih 14 dana, pokazali su podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti a poslednje nedelje novembra registrovano je više od 20.000 novih slučajeva.
Prošlog meseca dvojica muškaraca u Plovdivu preminula su dok su čekali da ih prime u bolnicu a snimci njih dvojice kako čekaju napolju, jedan sa bocom za kiseonik pored nogu, dospeli su u medije. U oktrobru, 33-godišnji muškarac umro je u Sofiji čekajući hitnu pomoć.
„Sistem je preplavljen i zato se takvi incidenti događaju“, rekla je Politiku portparolka hitnih službi Sofije, Katja Sungarska. „Sistem ne može da odgovori kako bi trebalo“, rekla je ona i pojasnila da bi glavni grad Bugarske trebalo da ima 80 timova za hitne slučajeve kako bi adekvatno odgovorili potrebama populacije, a trenutno ih ima 15 i svi rade smene od 12 sati.
Uz zastrašujuće visok broj preminulih, Bugarska ima i izuzetno visoku stopu zaraženih, što dodatno pritiska zdravstveni sistem. U drugoj polovini novembra, između 30 i 44 posto testiranih bilo je pozitivno. Poređenja radi u Nemačkoj je taj procena bio manji od 10 posto a u susednoj Grčkoj manji od 12 posto.
Premalo i prekasno
Uprkos skoku broja umrlih i zaraženih, bugarska vlada je tek nedavno uvela drastičnije mere. Zatvoreni su restorani, barovi, tržni centri i teretane. Škole i fakulteti su prebačeni na onlajn nastavu, putovanja, konferencije i seminari su zabranjeni. Dozvoljena su i privatna okupljanja sa maksimum 15 osoba, a rade i radnje.
„Cilj nam je da smanjimo nivo transmisije ali da omogućimo privatnom sektoru malo manevarskog prostora“, rekao je novinarima ministar zdravlja Kostadin Angelov.
Stručnjaci smatraju da je vlada zakasnila sa uvođenjem strožijih mera. „S obzirom na visoku stopu smrtnosti u Bugarskoj, mere je trebalo uvesti pre više nedelja“, rekao je Peter Markov, epidemiolog sa Londonske škole tropske medicine.
Profesorka političkih nauka sa Sofijskog univerziteta Ruža Smilova kaže da je vlada Bojka Borisova odugovlačila sa merama iz straha od političkih posledica uoči parlamentarnih izbora u martu. „Borisov se bojao da bi restriktivnije mere umanjila njegove šanse da pobedi na prolećnim izborima“, rekla je ona.
Bugarska je letos bila paralisana protestima zbog niza političkih skandala i endemske korupcije što je nateralo Borisova da unese neke promene u svoj kabinet i postavi Angelova, bivšeg direktora bolnice, na mesto ministra.
Predsednik Rumen Radev kritikovao je reakciju vlasti na koronu. „Bugari ne umiru od koronavirusa već od pogrešnog vođenja krize i nedostatka zdravstvene nege“, rekao je on.
Nestašice svih i svega
Dok zdravstvene vlasti tvrde da je za visok broj umrlih krivo „loše zdravstveno stanje Bugara“ i da imaju dovoljno kreveta, lekova, opreme i osoblja, ljudi koji rade u prvoj liniji odbrane, kažu da je situacija dijametralno drugačija.
„Propustili smo priliku da se tokom leta pripremimo za drugi talas“, rekao je šef bolnice u Čipranu Nedelčo Totev. „Sada imamo bolnice koje pucaju po šavovima i ne mogu da odgovore na sve veće zahteve pacijenata“, dodao je on.
„Nemamo dovoljno ljudi a sadašnja situacija je dobro pokazala u koliko smo lošoj situaciji“, rekao je Totev.
Sa njim se slaže i gradonačelnik Svištova, koji radi u lokalnoj bolnici jer nemaju dovoljno ljudi. „Situacija je kritična“, rekao je on nakon što je bolnica u njegovom gradu preplavljena. Jedina sestra na kovid odeljenju u bolnici razbolela se u novembru i trenutno se oporavlja, a broj pacijenata se utrostručio u odnosu na pre mesec dana.
U međuvremenu, lekari i sestre masovno napuštaju Bugarsku u potrazi za boljim životom. Prošle godine, 460 lekara i 270 sestara napustilo je zemlju.Posle Grčke, Bugarska ima najmanji broj medicinskih sestara u Evropi – 435 na 100.000 ljudi.
Da situacija bude još gora, stopa zaraze među medicinskim osobljem je u porastu, što zabrinjava jer je 60 posto lekara starije od 50 godina, rekao je predsedavajući Bugarske medicinske asocijacije Ivan Madžarov.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: